Voz za Hanover, koji svakog drugog dana polazi iz poljskog grada Pšemisla, jedini je još preostali besplatan evropski prevoz za ukrajinske izbeglice bez sredstava koje pokušavaju da se domognu Nemačke.
Kristina Mercbah, portparolka grada Hanovera, ne može da predvidi koliko će još dugo ovaj besplatni voz biti na usluzi svima koji se sklanjaju od ratnog sukoba i za „Juronjuz“ kaže: „Donja Saksonija je ispunila svoj kvotu. Prihvatili smo 8.000 ljudi i ne očekujemo veći priliv, uprkos potencijalu Rusije da krene u novu fazu rata koja bi mogla da rezultira novim talasom izbeglica u Evropi.“
Prema podacima statističkog zavoda, u Nemačku je iz Ukrajine došlo više od milion izbeglica, čime su premašili priliv migranata sa Bliskog istoka od 2014. do 2016. godine. Kako se navodi, dve trećine doseljenika iz Ukrajine došlo je u prva tri meseca nakon što je Rusija započela ratnu operaciju. Studija Savezne kancelarije za migracije i Instituta za istraživanje nemačke privrede pokazuje da više od trećine izbeglica iz Ukrajine želi da se trajno nastani u Nemačkoj, jer se osećaju dobro prihvaćenim u najjačoj ekonomiji EU.
Među anketiranima 26 odsto ukrajinskih izbeglica je izjavilo kako želi da za stalno ostane u Nemačkoj, dok 11 procenata planira da ostane najmanje nekoliko godina. Prema tom istraživanju, oko jedna trećina želi da se vrati u Ukrajinu nakon završetka rata, dok je 27 odsto ispitanih još neodlučno.
U prvim mesecima rata Nemačka je raširenih ruku dočekivala Ukrajince, a onda su početkom prošle jeseni počela negodovanja da izbeglice zloupotrebljavaju sistem socijalne zaštite. Lider CDU Fridrih Merc je kretanje ljudi između Ukrajine i Nemačke nazvao čak „socijalnim turizmom“ rekavši da nije pravedno da država plaća grejanje za izbeglice i primaoce socijalne pomoći u trenutku kada mnogi Nemci od svojih plata ne mogu da izmire svoje račune.
Iako se Merc potom izvinio javnosti zbog korišćenja termina „socijalni turizam“ njegove opaske su izražavale sve vidljivije nezadovoljstvo u Nemačkoj prouzrokovano visokim cenama struje i energenata, kao i galopirajuće inflacije.
Prema poslednjem izveštaju, Agencija UN za izbeglice (UNHCR), širom Evrope boravi više od osam miliona građana Ukrajine, što je najveći izbeglički talas od kraja Drugog svetskog rata. Njihov broj mogao bi da se poveća u zavisnosti od dužine, ali i težine rata. Najviše ih je u susednoj Poljskoj – 1,6 miliona, na drugom mestu je Nemačka sa 1,1 milion, slede Češka sa 476.000, Španija 159.000, Velika Britanija 151.000, Rumunija 107.000, Slovačka 104.000, Moldavija 102.000…
Na prostoru zapadnog Balkana najviše ukrajinskih izbeglica primila je Crna Gora – 32.000. Na drugom mestu je Hrvatska sa 20.000, Slovenija 9.000, Severna Makedonija 6.000, Srbija sa Kosovom i Metohijom 2.300, zatim Albanija 2.000 i Bosna i Hercegovina 100.
Oko 4,9 miliona izbeglih koriste mehanizam privremene zaštite, koji omogućava pristup tržištu rada zemalja Evropske unije. U oktobru prošle godine Evropski savet je ovaj mehanizam zaštite produžio za dodatnih 12 meseci, do marta 2024. godine. EU je uklonila mnoge prepreke s kojima se inače izbeglice suočavaju, omogućujući Ukrajincima brzo dobijanje boravišnih i radnih dozvola, pristup zdravstvenoj zaštiti, školovanju i bankarskim uslugama.
Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, troškovi prihvata ukrajinskih izbeglica u EU do sada se kreću između 30 i 37 milijardi evra, što je oko 0,2 odsto BDP-a evrobloka. Uprkos trenutnim izdacima, MMF smatra da bi u srednjoročnom periodu izbeglice mogle da podstaknu ekonomski rast i poreske prihode. Iako je među onima koji se sklanjaju od ratnog vihora najviše žena i dece, očekuje se da će ukrajinske izbeglice u EU ublažiti nedostatak radne snage.
Veliki priliv ljudi iz Ukrajine u Poljsku, Češku i Slovačku bio je prilika za ove države da ožive tržište rada, jer se suočavaju s manjkom radne snage. Najviše izbeglica novo zaposlenje je pronašlo u proizvodnji, keteringu, uslužnoj industriji, IT i sektoru komunikacija. Poljske kompanije cene ukrajinske radnike, i one koji su došli pre rata i one koji su stigli tokom prošle godine, ali je problem što će ova članica EU, da bi ih zadržala, morati da se takmiči s Nemačkom i Francuskom, koje nude veće plate.
Kako izveštava portal „Euraktiv“, slovačke firme već imaju problem s velikim brojem odlazaka ukrajinskih radnika. A prema trenutnim pravilima migracije u EU takva situacija nije smela da se dogodi. Ukrajincima je dozvoljeno da legalno rade samo tamo gde im je odobren status privremene zaštite i ne bi trebalo da odlaze u druge zemlje. Ali stvarnost je drugačija.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
