Ništa manji izazov nije dolazio i od spoljnopolitičke situacije. Narastajući fašizam u Evropi podstakao je jugoslovenskog kralja da se založi za osnivanje odbrambenog saveza, takozvane Male Antante.
Nažalost, meci atentatora u Marseju 8. oktobra 1934. godine, u kojem je izgubio život, ne samo da su zaustavili kralja Aleksandra, nego su bitno uticali na razvoj prilika u njegovoj zemlji, pa i u Evropi. Veruje se da je zločin u Marseju podstakla i inspirisala ustaško-fašistička sprega.
U zasluge kralja Aleksandra pripisuje se još jedna, o kojoj se sve do danas manje piše i govori. Posle Oktobarske revolucije u Rusiji 1917. godine iz te zemlje izgnano je na desetine hiljada takozvanih belogardejaca, uglavnom oficira i ruskog plemstva, koji su kao monarhisti bili najveći protivnici komunizma.
Kada je ta nepregledna reka izgnanika iz Rusije pošla u neizvesnost kako bi bar život sačuvala, najviše je njih primio upravo kralj Aleksandar pruživši im utočište i zaštitu. Mnogi su se zadržali samo dok se ne snađu da bi zatim nastavili dalje put u Evropu, a nisu bili malobrojni ni oni koji su za svoju novu otadžbinu prihvatili Srbiju i Jugoslaviju.
Na pitanje zašto je sve to činio kralj Aleksandar, moguća su dva odgovora. Veruje se da je tako postupio prvenstveno da bi se odužio ruskom caru Nikolaju Drugom Romanovu, koji je ušao u Prvi svetski rat protiv Austrougarske da bi pomogao Srbiji.
Drugi razlog mogao bi biti i taj što je rođena sestra kralja Aleksandra Jelena bila udata za ruskog velikog kneza iz dinastije Romanova, te je tim svojim gestom izuzetnog velikodušja zastupao i njene ugrožene interese.
Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević bio je oženjen Marijom, kćerkom rumunskog kralja Ferdinanda Prvog Hoencolerna i kraljice Marije, princeze od Velike Britanije i Irske. Sa njom je izrodio trojicu sinova: Petra, rođenog 1923, Tomislava 1928. i Andreja 1929. godine.
U vreme kada su posle marsejskog atentata ostali bez oca, prestolonaslednik Petar bio je tek jedanaestogodišnjak. Zbog toga je kraljevsku vlast vršilo trojno namesništvo, na čijem se čelu nalazio knez Pavle, brat od strica kralja Aleksadra Karađorđevića.
O maloletnom nasledniku prestola Kraljevine Jugoslavije Petru Drugom Karađorđeviću pisano je dosad mnogo i sa različitih političkih pozicija. Uglavnom jednostrano i bez ikakvog saosećanja za dečaka prinuđenog da iz kratkih pantalona uskoči u svet odraslih.
Zato nam se i čini da je autor Mile Nedeljković, u svome tekstu o Karađorđevićima, sa najviše rafinmana objašnjavao upravo taj položaj prestolonaslednika Petra još nestasalog u mladića:
"Najtragičnija ličnost među našim vladarima – kralj koji to nikad uistinu nije bio, premda je imao tu titulu više od deset godina. Presto je nasledio u jedanaestoj godini, kao nepunoletan preuzeo vlast od namesnika u vojnom puču 27. marta 1941. godine, odbacujući time sramno pristupanje trojnom paktu, zbog čega se, nakon deset dana, 6. aprila, fašističke sile Osovine u munjevitom ratu obrušavaju na Jugoslaviju koja, u rasulu i izdaji, kapitulira 17. aprila.
Izbegavši 15. aprila u Grčku, kralj preko Egipta odlazi u junu u Englesku. U ratu koji je besneo svetom, daleko od naroda, bez vojske, okružen nesposobnim političarima okupljenim u takozvanoj vladi u izbeglištvu, od kojih neki, na čelu sa Rudolfom Birčaninom, neskriveno vode antisrpsku i antijugoslovensku politiku, kralj je bio nemoćan da se snađe u igrama koje su vodili tvorci novog svetskog poretka. Pod pritiskom Čerčila, kralj 1944. godine prenosi ovlašćenja na Ivana Šubašića, što praktično vodi njegovom detronizovanju. Proglašenjem republike 1945. godine nestalo je kraljevstvo kojim stvarno nikad nije ni vladao."
Sa 22 godine, onda kada za druge mlade ljude puni i pravi život tek treba da počne, njegov je imao da tragično klizi između mnoštva neizvesnosti i ljutih očajanja. Neprestano u mreži raskola u emigraciji, pa i u onoj koju je plela i raskolnička Srpska pravoslavna crkva u Americi, podlegao je mnogim uticajima, pa i onom veoma tragičnom – alkoholu.
Godine 1970. iz bolnice u Denveru stigla je i do njegovih sunarodnika u Jugoslaviji vest da je od ciroze jetre preminuo eks-kralj Petar Drugi Karađorđević. Grob mu je u Libertvilu u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kralj Petar se oženio 20. marta 1944. godine u Londonu princezom Aleksandrom, kćerkom grčkog kralja Aleksandra Prvog i princeze Aspazije Manos. U tom braku rođen je 1945. godine princ Aleksandar.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
