U jeku Drugog svetskog rata, sredinom 1943. godine, dok su se Saveznici spremali za završni udar na nacističku Nemačku, američka služba „Office of Strategic Services“ (OSS), preteča današnje CIA-e, naručila je tajni psihološki profil Adolfa Hitlera. Psiholog Henri A. Marej, direktor Harvardske psihološke klinike, sastavio je opsežan dokument od oko 240 strana pod naslovom „Analiza ličnosti Adolfa Hitlera“. Cilj je bio da se predvidi diktatorovo ponašanje u slučaju poraza i da se predlože načini kako se nositi s njim, ali i sa nemačkim društvom posle sloma režima.
Marej nije imao direktan pristup Hitleru – nikada ga nije video niti intervjuisao. Oslonio se na sekundarne izvore – Hitlerove spise poput „Mein Kampfa“, biografije, izveštaje izbeglica, vojne i školske zapise, javne govore i OSS obaveštajne podatke. Polazeći od svoje teorije potreba i tada uticajnih psihoanalitičkih koncepata, Marej je Hitlera opisao kao „kontrareaktivni tip ličnosti“- osobu čiju je ličnost oblikovao ekstremni napor da prevaziđe rane inferiornosti, poniženja i slabosti iz detinjstva.
Najbitniji nalazi koji su decenijama kasnije fascinirali javnost i deo stručne scene – Hitler je prikazan kao paranoidni šizofrenik sa dubokim osećajem inferiornosti, potisnutim Edipovim kompleksom i mazohističkim seksualnim sklonostima. Navodno je izbegavao normalne odnose, ponižavao partnerke i patio od iracionalnog straha od sifilisa, što je potom projektovao u opsesiju „arijevskom čistoćom“ i ideju o „nečistoj“ jevrejskoj krvi. Osećaj slabosti iz detinjstva, nosio je kroz život sećanje na slabašnog dečaka dečak i otaca-tiranina Alojza, kao i odbijanje od austrijske vojske. Zbog svega ovoga u Marejevoj interpretaciji preobražen je u osobu sa megalomanskom potrebom za dominacijom i osvetom. Marej je predvideo i česte emocionalne padove – izlive besa, epizode samosažaljenja, periode inercije i noćne more, nakon čega bi usledila „nemilosrdna odlučnost“. Najzvučnije i kasnije često isticano predviđanje – samoubistvo u slučaju poraza, navodno se obistinilo se 1945. godine u berlinskom bunkeru.
Ipak, izveštaj nosi i jasne tragove ratnog trenutka i propagandne optike. Marej se oslanjao i na pristrasne izvore, kao što su izbeglice sa ličnim motivima, ali i na senzacionalne glasine o privatnom životu i fizičkim osobinama (vlažni dlanovi, mlohav stisak ruke). Dijagnoze poput „mazohizma“, „impotencije“ i „šizofrenije“ danas deluju prenaglašeno i dramatizovano, moguće i zato da se neprijatelj dodatno dehumanizuje i da se rat predstavi kao moralno nedvosmislen. Savremeni stručnjaci često naglašavaju da je reč o pionirskom radu u političkoj psihologiji i profilisanju, ali ne i o objektivnom kliničkom nalazu. Pre o obaveštajnoj analizi sa elementima pamfleta nego o strogo naučnoj studiji. Bez direktnog pregleda, mnoge tvrdnje ostaju spekulativne, iako su neke procene (paranoja, megalomanija, sklonost samouništenju) kasnije potkrepljene istorijskim izvorima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Adolf Hitler ostaje jedno od najvećih oličenja zla u istoriji, čiji su zločini – Holokaust, agresija, milioni mrtvih – neoprostivi i neupitni. Marejev izveštaj, iako fascinantan istorijski artefakt, podseća nas koliko je opasna propaganda, čak i kada služi borbi protiv tiranije. Istina mora ostati prioritet, ne sme se žrtvovati radi efekta. Vesti Online osuđuje svaki oblik fašizma i totalitarizma, pozivajući na večnu budnost, kako se danas ne bi ponovili slični obrasci mržnje i dominacije.
Piše: Nina Stojanović
