Nezaposlenost ponovo postaje jedno od ključnih pitanja pred izbore u Švedskoj. Vlast i opozicija slažu se u jednom, nezaposlenost je visoka, ali ne slažu se oko toga ko za to snosi odgovornost i ko nudi najbolja rešenja.
Prema analizi ,,SVT-a“, nezaposlenost je tokom poslednjeg mandata porasla. Broj nezaposlenih povećan je za oko 100.000 ljudi. To je ozbiljan podatak, posebno u zemlji koja se često predstavlja kao primer uređenog i snažnog tržišta rada.
Švedska već više od tri decenije ima relativno visoku nezaposlenost. Problem nije nastao juče niti se može objasniti samo jednom vladom ili jednim političkim blokom. Albin Kainelainen, generalni direktor švedskog državnog instituta za ekonomska istraživanja, kaže za ,,SVT“ da se pokazalo veoma teškim smanjiti nezaposlenost, bez obzira na to ko upravlja zemljom.
U tome se krije suština švedske političke rasprave, stranke rado preuzimaju zasluge kada brojke idu u dobrom smeru, ali se odgovornost brzo prebacuje na druge kada se tržište rada pogorša.
Finansijska ministarka Elisabeth Svantesson iz ,,Moderaterna“ ističe da mnogo toga na tržištu rada ipak funkcioniše dobro. S druge strane, Mikael Damberg iz ,,Socialdemokraterna“ ukazuje na visoku nezaposlenost kao dokaz da sadašnja politika ne daje rezultate.
Ali statistika ne podržava jednostavne političke slogane.
Moguće je, naime, da Švedska istovremeno ima visoku zaposlenost i visoku nezaposlenost. To zvuči kontradiktorno, ali nije. Ako veliki broj ljudi ulazi na tržište rada i aktivno traži posao, zaposlenost može ostati visoka, dok nezaposlenost istovremeno ostaje izražena među grupama koje teže dolaze do zaposlenja.
Najveći problem nije samo broj radnih mesta. Problem je i pitanje ko može da dobije posao. Ljudi bez završene škole, novopridošli migranti, osobe sa slabim znanjem švedskog jezika i oni bez traženih kvalifikacija često ostaju izvan tržišta rada čak i kada ekonomija pokazuje znake snage.
Zato pitanje „ko je najbolji u borbi protiv nezaposlenosti“ nema jednostavan odgovor.
Desnica najčešće govori o nižim porezima, strožim zahtevima i jačim podsticajima za rad. Levica naglašava obrazovanje, aktivnu politiku zapošljavanja i javne investicije. Obe strane imaju deo istine, ali nijedna ne može uverljivo tvrditi da je pronašla čarobno rešenje.
Ako postoji jedna stvar koju statistika pokazuje, onda je to da nezaposlenost u Švedskoj nije samo izborna tema. To je duboko ukorenjen strukturni problem.
Zato bi ozbiljna politička rasprava trebalo manje da se bavi time ko je kriv, a više time zašto Švedska, uprkos snažnoj ekonomiji i visokoj zaposlenosti, već decenijama ne uspeva da veliki deo stanovništva trajno uključi u rad.
Nezaposlenost u Švedskoj porasla je za oko 100.000 ljudi tokom poslednjeg mandata, ali problem traje već decenijama i ne može se pripisati samo jednoj vladi. Stručnjaci upozoravaju da je reč o strukturnom izazovu povezanom sa obrazovanjem, integracijom migranata i kvalifikacijama radne snage, zbog čega jednostavna politička rešenja ne daju trajne rezultate.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
