Svoje živote za nas su dali

Vidovdan je verski, državni i istorijski praznik, ali i dijasporski, jer kroz sećanje veliča sve rodoljube koji su u ratovima dali svoje živote za slobodu svih nas. Okupiti se na groblju, izgovoriti molitvu, položiti cvet, besedama evocirati tok istorije ili neke od uspomena i čašicom prijateljstva nazdraviti svakom dobru, karakteristika je koja prati tradicionalna okupljanja na pariskom groblju Tije.

Na tom zelenom prostranstvu, impozantnom večnom počivalištu 756 Srba solunaca, među postavljenim kamenim krstovima (a i jedan nišan, Esad paše Toptanija), izdižu se svedočanstva kroz prošlost tkanog francusko-srpskog prijateljstva. Bez obzira na režirane političke smutnje, pa i krivotvorenja, na groblju Tije se uvek nadvise dokazi o vezama predstavnika savezničkih naroda koji sa kolena na koleno prenose nasleđe predato nam početkom prošlog veka.

I nebo zasuzi

I uvek se na Tijeu, dvadesetak kilometara udaljenom od Pariza, a po tradiciji je Vidovdanski dan kišovit, kao da i nebo zasuzi, ujedine rodoljubi iz rasejanja i u dekoru zastava održe skup dostojan pamćenja.

Udruženja „Kralj Petar Prvi“, Kraljevina Srbija i sajt Svi Srbi u Parizu su besprekorno organizovali ovogodišnje obeležavanje Vidovdana. U ime Ambasade Srbije prisustvovali su konzul Ivana Stanković i izaslanik odbrane pukovnik Dejan Milosavljević. Bili su tu i predstavnici naših udruženja, a vidna uloga dodeljena je školarcima kojim se dopalo što i oni polažu cveće u podnožje jarbola na kojem se vijore srpska i francuska trobojka. Taj mozaik je stameni garant da je i daleko od očiju – matica uvek u nama.

Program je vodila Ema Stefanović, a za „putokaze“ na francuskom jeziku bio je zadužen Filip Renje, odani prijatelj Srba.

Na ovo mesto sa vidljivim ponosom stigle su brojne starine, zvanični zastavničari ispod Trijumfalne kapije, sa spomenika Neznanom junaku. I himne su odjekivale, horski su otpevane „Marseljeza“ i „Bože pravde“.

Časni potomci, dobri preci

Za govornicu su izašli i organizatori obeležavanja Vidovdana. Nenad Stojanović (Udruženje Kraljevina Srbija) zahvalio je negovateljima slavnih jubilarnih okupljanja, naglasivši da su ovakvi susreti dug našim junacima koju su dali život za slobodu.

Saša Pešić (sajt Svi Srbi u Parizu) preneo je „živu sliku“, obraćanje kralja Petra Prvog borcima noć uoči Kolubarske bitke:

„Deco moja, vi ste se zakleli da branite otadžbinu i svog kralja, a ja vas razrešavam zakletve date meni, jer životi, i vaši i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo pobediti ili umreti. Došlo je vreme da branimo svoju zemlju, njive, ognjišta. Među vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne može, neka slobodno odloži oružje i vrati se kući, ja mu praštam. Ostali, napred!“.

Vlada Stefanović, koji uvek ističe da je naslednik pre desetak godina preminulog Petra Milića, predsednika Udruženja „Kralj Petar Prvi“, izgovorio je poletne i motivatorske reči:

– Budimo časni potomci da bismo bili dobri preci, jer narod koji zaboravi svoju istoriju nema nikakvu budućnost. Zato, pamtimo i ne zaboravimo one koji su nam poklonili svoje živote. Večna im slava!

Činjenice i verovanja

Kiša je rominjala. Pod šatorom se šarenila srpska trpeza koju je pripremio restoran Balkan ekspres iz pariskog predgrađa Montroj, a među dijasporcima i gostima se, uz čašice prijateljstva, raspredalo o simbolici Vidovdana, o narodnim verovanjima da u ponoć, uoči Vidovdana, reke postanu crvene i poteku uzvodno, o devojkama koje uoči Vidovdana pod jastuk stave vidovu travu, parče hleba i malo soli, pa im ubrzo naiđe mladoženja.

Eto, to smo mi, dijasporci. Živeći u rasejanju preplićemo istorijske činjenice, narodne običaje i verovanja, a na rastanku kažemo:

– Dogodine, na Vidovdan!

Venci i cveće

Čast da prvi položi cveće pripala je gostu iz Srbije, Nikoli Milenkoviću, predstavniku Pravoslavnog udruženja Samo sloga Srbina spasava iz Lebana. Venci i cveće bili su i u rukama konzulke Ivane Stanković, pukovnika Dejana Milosavljevića (Ambasada Srbije), Čedomira Krasića (Udruženje francusko-srpskog prijateljstva), Slađane Stamenović (Svesrpska zajednica Francuske), Nenada Stojanovića (Udruženje Kraljevina Srbija), Đure Ćetkovića (Savez Srba Francuske), Saše Pešića (sajt Svi Srbi u Parizu), Vladana Stefanovića (Udruženje „Kralj Petar Prvi“).

Francuzi cene Srbiju

Ivica Jović, zamenik predsednika Opštine Epon (60 kilometara od Pariza) je na francuskom jeziku pozdravio prisutne podsetivši na francusko-srpsko prijateljstvo koje je uzdrmano prethodnih decenija zbog političkih odluka. Naglasio je da to nije ono što oseća običan čovek i narod Francuske. Njima ime Srbija mnogo znači.

Na braniku vere i otečestva

Najvoljeniji pariski sveštenik, prota Nikola služio je parastos, a potom kandilom šireći miris tamjana i uz simbolična verska obeležja (vino, pogača, žito), umnim rečima prenosio talase duhovnosti koji čoveka uvek smeštaju na pravi put prenoseći: mir svima i ljubi bližnjeg svog.

– Gospode, tvoja je pravda večna, a mi se pomolimo za vojvode i vojnike koji su svoje živote, od Kosovskog boja do današnjeg dana, položili na braniku vere i otečestva – govorio je prota Nikola, a prisutni su pevali Gospodi pomiluj i Večnaja pamjat.