Mada naši čitaoci i drugi dobrotvori iz celog sveta, najviše iz Evrope i Australije, skoro svakodnevno šalju donacije u Rašku oblast – Sandžak, na sever Kosova i u pogranične delove između Srbije i Crne Gore i tako pomažu opstanak više od stotinu dugogodišnjih (stalnih) štićenika našeg Humanitarnog mosta, mnogi nevoljnici iz ovih zabitih i siromašnih krajeva svakodnevno zovu „Vesti“ i traže pomoć.
Jedina nada
Reč je uglavnom o starima, bolesnima i siromašnima o kojima niko ne brine, koji nemaju kome da se obrate za pomoć i kojima su „Vesti“ i naša dijaspora jedina nada. Svi su skromni i zahvalni i niko ne preteruje u zahtevima, ne treba im, kažu, mnogo, tek toliko da kupe lek, hleb, ogrev i plate struju.
Jedan takav poziv upravo nam je stigao iz Sjenice od porodice Baždar kojoj naši čitaoci povremeno pomažu desetak godina. Glava familije, starina Raho godinama je teško bolestan i nepokretan, a sve četvoro njegove odrasle dece: Elko, Safija, Sabaheta i Ela žive sa teškim smetnjama u razvoju i u velikoj bedi, da nije bilo dobrih ljudi iz ovog kraja i donacija iz dijaspore oni bi se ove zime smrzavali, jer ne bi mogli da kupe drva i ugalj, ne bi imali ni za lekove, niti da se prehrane.
– Svega nam je ponestalo ovih dana, petoro usta nije lako nahraniti i struju u kući obezbediti, puno nam treba i za lečenje, jer smo svi na lekovima, da nije narodne kuhinje u Sjenici bili bi gladni – žali se Elko Baždar i moli nas da svim dobrotvorima iz belog sveta, posebno onima koji su poreklom sa ovih prostora, prosledimo apel njegove porodice za pomoć.
Stalno u bolnici
Pomoć je potrebna i Novopazarki Razi Vejsilović, izbeglici sa Kosova, koja bez ikakvih prihoda i u podstanarskoj sobici bije bitku sa teškim oblikom karcinoma, uz nju je samo sin Sead kome je odstranjen levi bubreg, pa je i on stalno na lekovima i po bolnicama u Novom Pazaru i Beogradu.
– Lekovi, kirija, struja i ogrev su nam najveća muka, na lekove trošimo svu pomoć koju dobijemo, sve je papreno skupo, da nije bilo čitalaca „Vesti“ i dobrih ljudi iz ovog kraja i njihove pomoći, ko zna da li bih još bila u životu – priča Raza i ističe da je do neba zahvalna za svaki dinar pomoći i da je bolest i teška muka teraju da i ubuduće traži pomoć dobrotvora.
– Svaki dinar i svaki evro nama je ko kuća i zlata nam je vredan, Bog neka čuva sve naše dobrotvore – poručuje ova skromna i zahvalna Novopazarka.
Apel za pomoć stiže i od usamljenih baka Slobodanke Milošević i Ratke Đorđević sa Rogozne, obe su narušenog zdravlja, bez ikakvih primanja, brašna i lekova.
Hvala „Vestima“
– Dobijem povremeno po neku donaciju i zbog toga sam zahvalna „Vestima“ i dobrim ljudima iz dijaspore, mada živim sama i nemam velike izdatke, sve se brzo potroši, mahom na papreno skupe lekove, struju i namirnice, da nije dobrotvora iz belog sveta koji mi pomažu godinama, skapala bih u ovoj pustinji, od bolesti i gladi. Ponovo sam bez dinara u kući i u velikoj nemaštini i muci, nadam se da me humani ljudi neće zaboraviti i da će mi pomoć uskoro stići – ističe polušlogirana i potpuno nemoćna starica Slobodanka Milošević, žiteljka zabitog sela Znuća.
Ogrev
Sa nevoljama suočava se i Ratka Đorđević iz sela Cvrnje koja, kako naglašava, nije kadra da se sama izbori ni za hleb.
– Svaka pomoć mi je zlatna, nemoćna sam i jedva pokretna, sama u planinskoj zabiti daleko od drugih komšija i grada, više puta dobrotvori su me spasavali u poslednjem trenutku, sada sam u ozbiljnim problemima, jer nemam za lekove i brašno, a vreme je i da se razmišlja o ogrevu za zimu – priča starica Ratka Đorđević i apeluje na sve dobre ljude „da je ne zaborave“.
