Beograd je jedini grad u svetu koji je bio domaćin Samita nesvrstanih tri puta 1961, 1989. i prilikom obeležavanja 50-godišnjice 2011. godine. Uoči osnivačkog kongresa 1961. mnogo toga je urađeno da bi što bolje bili ugošćeni državnici, uglavnom iz azijskih i afričkih država.
Zastave zemalja članica su se vijorile u centralnim ulicama, a na dan dočeka Terazijama su se ispred Savezne skupštine tiskali Beograđani i mašući pozdravljali Tita i državnike koji su se kretali u automobilima bez krova. Sve pripreme su bile poverene čuvenom gradonačelniku Beograda Branku Pešiću, a zabeleženo je da je uoči samita osvanulo 40 novih ulica i ulična rasveta, dok je Kalemegdan dobio noćno osvetljenje. Renovirano je i oko 350 ugostiteljskih objekata i svi hoteli, a Terazije i trgovi dobili su bleštave reklame. U Pionirskom parku, preko puta zgrade Skupštine, gde se održavao skup, nikla je Aleja nacija sa panoima sa podacima o zemljama učesnicama. Na ušću Save u Dunav u Novom Beogradu nastao je Park prijateljstva, kao simbol neraskidive veze među narodima u pokretu. Visoki gosti su sa Titom zasadili 28 stabala formirajući Aleju mira, a park je nova stabla dobio i tokom Devetog samita u septembru 1989. godine.
Josip Broz Tito je organizovao svečane ručkove i večere dok je njegova supruga Jovanka provodila vreme sa suprugama učesnika. Zanimljivo je da su tokom Beogradskog samita u našoj prestonici boravile sestre predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džona Kenedija, pa je prva dama SFRJ i njih ugostila.
Kada je drugi put Beograd bio mesto okupljanja svetskih lidera 1989. godine, nazirale su se velike promene u svetu koje su se potom i desile: raspad Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza, pad Berlinskog zida, kraj „hladnog rata“, ali i slabljenje uticaja nesvrstanih. Samit se održavao u Centru Sava, a u centru dešavanja bio je Muamer el Gadafi, ekscentrični predsednik Libije. On je u Beograd stigao sa ženama telohraniteljima tzv. „amazonkama“, brojnim arapskim konjima i kamilama i razapeo pustinjski šator, koji mu je bio rezidencija tokom održavanja skupa. Pričalo se da će njegov šator nići kod Centra Sava, ali je završio u rezidenciji Libije na Dedinju. Gadafi je na konferenciju dolazio u nacionalnoj beloj nošnji, ogrnut dugačkim belim plaštom, a nosio je kožni prsluk i fes crne boje na glavi. Nigde nije išao bez 11 telohranitelja pet žena i šest muškaraca, pa ih je dovodio i na konferenciju. Muškarci su bili u radničkim odelima, kao i tri žene, dok su dve nosile maskirne uniforme i crvene beretke.
Na treće okupljanje nesvrstanih 2011. godine, povodom 50 godina postojanja, u Beogradu je bilo prisutno 113 zemalja. Akreditovano je 1.700 ljudi, više od 500 novinara sa 178 novinarskih ekipa iz više od 120 redakcija. Konferencija je trajala dva dana, a bila je skup sećanja na vreme kada su u Beogradu rođeni novi međunarodni i međudržavni odnosi koji poštuju mir, teritorijalni integritet i državni suverenitet, razoružanje i ljudska prava. Tom prilikom istaknuto je da su delegacije iz celog sveta došle u Beograd da odaju počast ne samo Pokretu nesvrstanih, već i Srbiji.
Iako je izvesno da Pokret nesvrstanih nije tako snažan kao s početka delovanja, mnoge države članice i dalje veruju u postulate nesvrstanih i smatraju da su danas jače nego ikada.
Sa konja u kadilaka
Rasni konji koje je doveo Gadafi bili su u konjušnicama, a on je najavio da će na konferenciju u Centar Sava doći na belom konju. Organizatori mu to nisu dozvolili, pa se vozio zelenim kadilakom.
Libijski vođa je inače svakog jutra pio čašu svežeg kamiljeg mleka, kao eliksir zdravlja, a kada je nenajavljeno otišao za Tripoli ostavio je kamile beogradskom Zoološkom vrtu i one su dobile muslimanska imena.
Tito u Vašingtonu
Postoji anegdota o Titu iz doba dok je bio stub „nesvrstanih“, a bio u poseti SAD. On je u nacionalnom klubu štampe u Vašingtonu, jeseni 1970. odgovarao na pitanja američkih novinara i zahvaljujući svojoj pristupačnosti, ubrzo sa njima uspostavio prisnost.
„Gospodine predsedniče, šta predstavlja najveći pozitivan rezultat Niksonove posete Jugoslaviji“, zapitao ga je jedan od brojnih novinara, a on odgovorio lakonski: „To što sam ja danas u Americi.“
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
