Da naši ljudi koji žive u dalekoj Australiji pomno prate šta se dešava u Srbiji i trude se da pomognu starima, bolesnima, usamljenima i siromašnima u rodnom kraju potvrdili su po ko zna koji put, anonimna familija iz Sidneja i već dobročinstvom mnogo puta dokazana Baka Ana iz Kanbere. Donacije sa Petog kontinenta, „teške“ po 400 dolara, ovoga puta upućene su i stigle na Peštersku visoravan i na padine planine Golije kod Novog Pazara.
Anonimna familija iz Sidneja obradovala je nepokretnog Vladetu Spasojevića iz sela Brnjica kod Sjenice, a čitateljka Ana iz Kanbere teško bolesnu staricu Stojanu Nikolić i njenog sina Velibora, koji žive u napuštenoj Dragaljevini u podnožju planine Golije kod Novog Pazara.
Da bi donacije što pre stigle u ruke onima kojima su namenjene, ponovo nam je, svojim terenskim vozilom, pomogao saradnik i poznati dobrotvor Hido Muratović iz Novog Pazara. Njegova pomoć posebno nam je značila za odlazak do Dragaljevine, udaljene od Novog Pazara 40, a od Sjenice 20 kilometara. Selo je godinama bez puta, a Stojana i njen Velibor, jedini su žitelji ovog sela i praktično odsečeni od sveta. No, ni Muratovićevim terencem nismo uspeli da se „kozjim stazama“ probijemo do ovog sela, pa nam je Velibor traktorom krenuo u susret. Sreli smo se negde na polovini puta.
– Jedva sam i traktorom prošao. Put je, ako se tako uopšte može nazvati, mnogo gori nego prošle godine kada ste prvi put pisali o našim mukama. Voda je odnela svaki kamičak, a niko ga ne popravlja. Svi naši apeli opštinarima u Novom Pazaru da nam pomognu ostaju bez odziva. Kome je još stalo do sela u kome žive samo starica od 80 godina i njen sin koji je ostao u planini zbog bolesne majke – pita se Velibor.
Sve su to veliki problemi, budući da majku Stojanu, koja boluje od karcinoma, često mora da vodi na preglede, zračenja i kontrole u Novi Pazar ili Kragujevac i da za njen transport koristi isključivo – traktor.
– Leti nekako i prođemo, udarimo i kroz šumu, često se i zaglavimo ili polomimo traktor. Kad padnu veće kiše i napadaju snegovi prolaza više nema. A hitna pomoć može samo do polovine puta. Ne znam ni sam kako ćemo dalje. Istina, nama ovaj novac mnogo znači. Zahvaljujući njemu otićićemo kod lekara u Novi Pazar, kupićemo lekove za majku, gorivo za traktor, nešto namirnica i sredstva za higijenu, a platićemo i dug za struju. Hvala toj dobroj duši koja je mislila na nas po milion puta – kaže Velibor.
Moli nas da Baka Ani prenesemo najtoplije pozdrave, najveću zahvalnost i želju da je zdravlje služi i sreća prati u životu.
Drastična promena
Donaciji od 400 australijskih dolara anonimne familije iz Sidneja se, takođe, mnogo obradovao i nepokretni Vladeta Spasojević (45) iz sela Brnjica na Pešteru o kome, od kako je vezan za invalidska kolica, brine njegova ostarela majka Roksanda (72). Od ove godine o Vladeti i njegovoj majci povremenim donacijama brinu i naši čitaoci.
– Moj život drastično se promenio ovoga leta, zahvaljujući tekstovima u „Vestima“ i angažovanju humanitarca Hida Muratovića, dobri ljudi su mi pomogli da izbetoniram terasu i staze u dvorištu koje mi omogućuju da bez problema kolicima izađem iz kuće i ponovo se vratim. Ranije to nisam mogao bez majčine pomoći, dobio sam i dobar telefon, namirnice, pomoć za struju. Hvala svima koji mi pomažu. Donacija iz Sidneja meni i majci dobro će doći da kupimo ogrev za zimu, još malo utoplimo kuću, nabavimo lekove, platimo struju. Pozdravite naše dobrotvore i zahvalite im se u naše ime, Bog neka ih čuva – poručuje Vladeta.
Mašta o „skuteru“
Dok je lepše vreme Vladeta kolicima, koja teško pokreće jer su mu ruke oslabile, uspe da ode do komšiluka i prodavnice u Brnjici. Čim padne kiša ili sneg to će biti nemoguće.
– Moja želja je da nabavim neka motorna kolica ili neki invalidski „skuter“ kojim bih mogao do centra sela, a leti do Štavlja ili do Sjenice. Možda neko od čitalaca „Vesti“ ima nešto slično i polovno da pokloni, meni bi „život značio“ – naglašava Vladeta.
