Kako su bivša premijerka Tajlanda i druge „kontraverzne“ ličnosti dobile srpski pasoš?

Vlada Srbije sve više dodeljuje pasoše stranim državljanima, a samo ove godine dodeljeno je 10 takvih državljanstava.

Tokom 2018. vladinim rešenjima dodeljena su čak 54 srpska pasoša, 2017. godine doneta su 24 takva rešenja, a 2016. bilo ih je 18, piše Nedeljnik.

List navodi da su se tako na spisku naših državljana, između ostalih, našli bivša premijerka Tajlanda Jingluk Šinavatra, koja je osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije, bivši i sadašnji pripadnici Fataha – Muhamed Dahlan, Samir el Mašaravi i Sufijan Abu Zejida.

Pasoš ima i Noha Elbadavi, senior partner u Institutu za globalne promene bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, zatim Karlos Eduard Sančez, vlasnik brazilske firme EMS koja je jedan od novih vlasnika Galenike, kao i Uve Cirbes, vlasnik agencije za konsalting „GCI-Unit“.

Bivša premijerka Tajlanda postala je državljanka Srbije na sednici Vlade Srbije 27. juna ove godine. Rešenje o upisu Šinavatre u državljanstvo Srbije potpisala je premijerka Ana Brnabić i ta odluka je objavljena u Službenom glasniku dan nakon odluke Vlade, dakle 28. juna.

U odluci Vlade se, na birokratski način, kaže da je Šinavatra postala Srpkinja „na osnovu člana 19, stav 1. i 3, Zakona o državljanstvu“, što u stvari znači da joj je državljanstvo dodeljeno jer bi to „predstavljalo interes za Republiku Srbiju“.

Nedeljnik piše da ima mnogo nepoznanica o tome kako je Šinavatra dobila državljanstvo Srbije – ne zna se da li je dolazila u Srbiju i da li su joj uručeni srpski pasoš i lična karta, a nije poznato ni koje ministarstvo je predložilo nju za državljanstvo, jer samo na takav zvaničan predlog Vlada Srbije može da odlučuje o prijemu u državljanstvo.

Podseća se da je lokacija na kojoj se nalazi Šinavatra misterija, otkako je pobegla iz Tajlanda neposredno pre izricanja presude u procesu koji se vodio zbog korupcije u programu za subvencionisanje pirinča.

Dok je obavljala funkciju premijera Tajlanda, nikada nije posetila Srbiju, niti je zabeleženo da se ikada susrela sa nekim srpskim zvaničnikom, piše Nedeljnik. U regionu je jedino posetila Crnu Goru 2013, nekoliko godina nakon što je njen brat Taksin dobio crnogorsko državljanstvo.

Taksin Šinavatra, koji je takođe osuđen za korupciju, ali je zatvorsku kaznu izbegao „svojevoljnim izgnanstvom“, svetskoj javnosti poznat i kao nekadašnji vlasnik engleskog fudbalskog kluba Mančester Siti koji je prodao 2008. godine, šeiku iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mansuru bin Zajed el Nahjanu.

I upravo u toj vezi, piše Nedeljnik, možda se krije razlog što su Šinavatra i njegova sestra dobili državljanstva Crne Gore i Srbije – zbog veza porodice Bin Zajed, naročito prestolonaslednika Abu Dabija, Muhameda bin Zajeda, rođenog brata vlasnika Mančester Sitija, sa predsednicima Srbije i Crne Gore, Aleksandrom Vučićem i Milom Đukanovićem.

Kontraverzna biografija „ličnog savetnika“ Bin Zajeda

Bivši vođa Fataha u Pojasu Gaze Muhamed Dahlan, sudeći po podacima iz Službenog glasnika, primljen je u državljanstvo Srbije odlukom Vlade Srbije od 6. decembra 2013. godine, a zajedno sa njim, državljanstvo su dobili njegova supruga i četvoro njihove dece.

Nekoliko meseci ranije, Dahlana je odlikovao tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i uručio mu Orden srpske zastave drugog stepena. Tada je Dahlan označen kao „lični savetnik Bin Zajeda“. Odlikovanje je dobio za „učvršćivanje miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i UAE“.

Dahlan je bio šef bezbednosti u Pojasu Gaze i 2003. godine ga je tadašnji premijer Palestine Mahmud Abas postavio za ministra državne bezbednosti, uprkos protivljenju predsednika Jasera Arafata. Tokom godina organizovao je demonstracije protiv Arafata.

Dahlan je iz Fataha izbačen u junu 2011. zbog javnih optužbi Abasa da je „Dahlan ubio Jasera Arafata 2004. godine“. Tada je pretresena njegova kuća i tom prilikom su uhapšeni članovi njegovog obezbeđenja. U istom periodu ga je i njegova bivša partija, Fatah, optužila da je „ubio Arafata koristeći otrov“. On je ove tvrdnje odbacio, rekavši da je to laž i da ga Abas optužuje da bi pomogao Izraelu.

Nedeljnik navodi da se u poslednje vreme Dahlan spominje u dva kontroverzna slučaja.

Prvi se odnosi na rat u Jemenu gde je, prema pisanju američkog portala „BuzzFeed“, u oktobru prošle godine izražena sumnja da je angažovao američke plaćenike za ubistva političara iz Jemena.

Drugi globalni slučaj u kojem se spominje Dahlanovo ime jeste ubistvo saudijskog novinara Džemala Kašogija prošle godine u Konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu, piše Nedeljnik. Turski list „Yeni Safak“, blizak turskim vlastima, objavio je da je Dahlan navodno imao ulogu u slanju četvorice saradnika koji su „imali zadatak da uklone tragove ubistva Kašogija“.