Ove godine četvrti put je realizovan projekat Obrazovni krug – susretanja, koji je utemeljila Dopunska srpska škola u Francuskoj povezivanjem sa školama iz pet gradova Srbije u kojima se uči francuski kao drugi strani jezik. Potom su obuhvaćena odeljenja u Italiji, a treće godine u Nemačkoj, Rumuniji i vlaški govor. Idejni tvorac ovog projekta je Stevan Kovačević, direktor i osnivač Krosa RTS-a, autor projekta je dr Gordana Stepić, a koautor Blaženka Trivunčić, nastavnica dopunske srpske škole u Francuskoj i koordinator nastave za Francusku, Sloveniju i Italiju.
Video-konferencije ove godine organizovao je i iz Matematičkog instituta u Beogradu vodio Stevan Kovačević, a učestvovali su učenici iz Pariza, Vićence, Štutgarta, Minhena, Hamburga, Beograda, Zaječara, Novog Pazara, Subotice i Stapara. Oni su imali priliku da međusobno razgovaraju, ali i da postavljaju pitanja slikarki Slobodanki Rakić Šefer, svetskom i olimpijskom šampionu u rvanju Davoru Štefaneku, filmskom reditelju Stefanu Arsenijeviću, profesorima Žarku Mijailoviću i Zoranu Ognjanoviću.
Brzo prošla tri sata
– Osnovni cilj projekta je vežbanje jezičkih kompetencija na primeru vršnjačkog učenja i predstavljanje tema iz različitih oblasti. Učenike dopunske nastave na srpskom jeziku u inostranstvu i njihove vršnjake iz matice povezala je ove godine i prilika da ličnostima iz oblasti sporta, kulture i nauke postave pitanja. Upoznavanje sa uspešnim ličnostima pružilo je novu dimenziju učenju, negovanju osećaja zajedništva i ljubavi prema Srbiji. Skoro tročasovno druženje proteklo je veoma brzo. Deca iz svih škola su pažljivo slušala vršnjake iz različitih zemalja i javne ličnosti i uživala u dvosmernoj komunikaciji – kaže Blaženka Trivunčić.
Ona dodaje da ovakav vid druženja predstavlja oblik savremene nastave i u vremenu ubrzanog tehnološkog razvoja omogućava učenicima inovativnost i korišćenje savremene tehnologije u procesu sticanja i povezivanja znanja.
Bilo je mnogo zanimljivih pitanja poznatim gostima: Šta jede naš svetski šampion, kako se osećao prilikom najveće pobede i poraza, da li se matematikom mogu izraziti nedokučive stvari, kako se neguju matematički talenti, kako se prevazilazi trema na sceni, šta su želeli da budu kad porastu, kako su otkrili talenat, zašto slikar bira neki motiv i šta on za njega znači, šta je za njih najveći uspeh? Odgovori su bili još lepši i korisni što potvrđuje jedan od učesnika, Aleksandar Jovičić, učenik iz Hamburga.
– Mnogo mi se dopalo druženje preko interneta. Posebno su mi se svideli interesantni i dobri saveti koje je davao Davor Štefanek, jer mogu da ih iskoristim dok treniram kung fu. Baš bih voleo da druženje na taj način ponovimo – kaže Aleksandar.
Nastavnica Tatjana Popović, koja je i koordinator dopunske nastave na srpskom jeziku u Baden-Virtembergu, navodi da su učenici iz te nemačke pokrajine prvi put učestvovali u Obrazovnom krugu.
– Virtuelno su se naši učenici iz nastavne grupe Nojgerojt u Štutgartu družili sa đacima iz OŠ Bratstvo iz Novog Pazara, Dopunske škole „Sveti Sava“ iz Vićence i OŠ „Ljubica Radosavljević Nada“ iz Zaječara. U otežanim uslovima izazvanim pandemijom virusa korona, kad se dopunska nastava u većini škola širom Evrope odvija onlajn, imali smo sreću da susret realizujemo s časa neposredne nastave uz poštovanje svih mera zaštite i prevencije koje su propisane u Baden-Virtembergu – ističe Tatjana Popović.
Tuku li se šampioni?
U dogovorenom terminu učenici su s velikim nestrpljenjem i radoznalašću očekivali uključenje svojih drugara, a posebno javnih ličnosti koje su prethodno najavljene i kojima su se učenici posebno radovali. Na času u Štutgartu su tog dana u klupama sedeli Aleksa, Simon, Aleksandar, Tara, Helena, Sara, Julia i Ana. Oni su u znak dobrodošlice za prvo pojavljivanje otvorili Obrazovni krug i krenula su pitanja za goste iz sveta umetnosti, nauke i sporta koji su bili s druge strane ekrana, a neki od njih i s druge strane sveta.
Prvo je mali Aleksandar našem istaknutom reditelju Stefanu Arsenijeviću postavio pitanje da li bi napravio film o svojoj učiteljici i kako bi taj film izgledao. Ovo neočekivano pitanje probudilo je kod reditelja sećanje na detinjstvo i iznedrilo odgovor da se uvek rado seća svoje učiteljice kao stroge, ali pravedne i da bi voleo da o njoj napravi film.
Nizala su se pitanja i za druge goste, pa je tako Simon pitao Davora Štefaneka da li se tukao u školi kad je bio mali. To je izmamilo osmeh Štefaneku i vratilo sećanje na njegove školske dane.
Julia je pitala prof. dr Zorana Ognjanovića sa Matematičkog instituta SANU da li je istina da su najbolji matematičari ujedno i muzičari? Profesor je zahvalio na zanimljivom pitanju i rekao da u tome ima istine.
Priči sa vršnjacima i pitanjima javnim ličnostima nije bilo kraja, a postavljali su ih članovi ekipe Dopunske škole iz Hamburga koju su, osim Aleksandara Jovičića, činili i: Aleksandar Anđelković, Aleksandar Ivan Bieri, Miloš Slović, Sani Rajković, Ema Nikolić, Filip Đorđević i Luka Miljković.
Divno iskustvo
Aleksandar Anđelković ističe da mu se na video konferenciji svidelo što je osim učenika iz više zemalja bilo više ličnosti iz kulture, sporta i nauke.
– To je novo iskustvo za mene, voleo bih da sam češće u prilici da razgovaram sa vršnjacima iz Srbije.
Helena iz Štutgarta dodaje da joj je bilo veoma lepo.
– Bila sam uzbuđena, ali sve je na kraju ispalo kako treba. Pamtiću ovaj susret po osećanju koje mi je ostao u srcu – kaže Helena.
Njena drugarica Sara dodaje da je bilo lepo videti, čuti i upoznati nove ljude.
Julia iz Štutgarta priznaje da je imala veliku tremu na druženju sa uglednim ličnostima iz oblasti umetnosti, sporta i nauke.
– Imala sam veliku tremu, ali na kraju nije bilo teško kao što sam mislila da će da bude. Zato ću ovaj susret zauveku pamtiti jer ovako nešto ne može baš često da se doživi u životu. Nadam se da ću, ako se odlučim da studiram u Srbiji, profesore sa kojima smo razgovarali sresti na fakultetu. Veoma bi me obradovalo da ih tada podsetim na ovaj susret – ističe Julia.
– Ovo je bilo nešto novo za sve nas, da istovremeno budemo zajedno u Minhenu, Parizu, Hamburgu… I niko nije ni bio svestan koliko nas zapravo kilometara deli… Bilo je to prelepo iskustvo koje će mi ostati u sećanju i pratiti me ceo život – zaključila je Nina Kljajić, učenica osmog razreda, u svoje i u ime vršnjaka iz OŠ „Jovan Mikić“ iz Subotice.
Učenici su posle video-konferencije crtali i pisali na temu Susret koj ću pamtiti.
Nastup uživo
Zapaženi nastup u druženju imala je i Ana Jergić iz Štutgarta. Ona je kao uvod u pitanje „Kojom bojom biste obojili Dan primirja?“, našoj poznatoj slikarki Slobodanki Rakić Šefer, na violini odsvirala melodiju pesme „Tamo daleko“.
– Sviranje je bilo uzbudljivo, imala sam tremu, pre svega zbog neuobičajene situacije – prenosa uživo! Iako sam se osećala čudno da uživo pričam sa osobom koju ne poznajem lično, bila mi je velika čast da postavim pitanje poznatoj slikarki Slobodanki Rakić Šefer.
Nova znanja, novi prijatelji
– Ovo je prva, nadam se ne i jedina video konferencija koja će učenike Dopunske škole na srpskom jeziku u Hamburgu povezati i zbližiti s vršnjacima iz Srbije. Nemerljiv je značaj vršnjačkog učenja kroz ovakvu vrstu komunikacije jer stvara podsticaj za razmenu znanja, iskustava i ideja na dva jezika. Deca imaju mogućnost da uoče sličnosti i razlike u interesovanjima, navikama, stilu života. Zahvaljujem gospodinu Kovačeviću koji je realizacijom svoje sjajne ideje doprineo unapređenju nastave, podržao našu želju da proširimo znanja i steknemo nove prijatelje. Zahvalnost dugujem upravi nemačke škole koja je za ovu priliku kreirala nalog koji nam je omogućio korišćenje opreme i interneta u učionici – rekla je učiteljica Tatjana Filipović.
Svidelo se i roditeljima
Nastavnica Filipović je posebno zahvalna Draganu Jovičiću, predstavniku Saveta roditelja Dopunske škole u Hamburgu, koji je uspeo da izdejstvuje sve što je potrebno za učešće u Obrazovnom krugu. Jovičić posle svega kaže da je projekat bio vrlo zanimljiv i interesantan.
– Ja sam kao otac i redovni pomoćnik srpske škole prisustvovao video-konferenciji na punktu Barmbek. Moram da priznam da je i meni bilo izuzetno zanimljivo, imao sam utisak da su deca uživala u ovoj sasvim novoj situaciji redovne nastave. Veoma su pažljivo slušali odgovore učesnika digitalnog druženja – kaže Jovićić.
Nestrpljenje
U Vićenci je četvoro učenika Srpske dopunske škole „Sveti Sava“ – Julija Josimović (7. razred), Stefan Ilić (8. razred), Marko Ilić (4.razred) i Dimitrije Jovanović (6. razred) s nestrpljenjem sedelo ispred računara čekajući da se upoznaju sa cenjenim srpskim ličnostima. Posebnu radost donelo je susretanje sa učenicima iz Zaječara, Novog Pazara i Štutgarta kao šansa za nova prijateljstva sa drugarima širom sveta.
Nastavnica Jelena Jovanović kaže da su im susreti bili uzbudljivo i poučno iskustvo i da su posle rado crtali na tu temu.
Radujem se svakom petku
Učešće u Obrazovnom krugu inspirisalo je Aleksandra Anđelkovića da napiše rad o svom prvom danu u Dopunskoj školi u Hamburgu. Prenosimo njegov sastav.
„U životu sam imao puno susreta sa drugim ljudima. Neki su bili prijatni, neki neprijatni, neki su bili neočekivani, ali nijedan kao ovaj. Ovaj susret se dogodio neočekivano i sasvim slučajno. Majka mi je prethodnog dana rekla da je našla na internetu srpsku školicu u blizini našeg stana. Ja sam bio protiv, ali moj mlađi brat nije. On je želeo da upozna nove drugare i da se druži. To je bio petak i ja sam došao umoran iz škole. Mlađi brat se spremio i s nestrpljenjem otišao sa majkom. Ja sam ostao kod kuće da ručam i da se malo odmorim. U trenutku kada sam završio ručak pozvala me majka da mi kaže kako su tamo tog dana samo veća deca s namerom da me izvuče iz kuće. To sam je odbio jer sam bio mnogo umoran. Posle nekoliko trenutaka sam dobio još jedan poziv od nje. Pitala me da li znam kako se otključava škola, jer sam u nju išao do nekoliko meseci pre tog dana. Odgovorio da znam i da ću rado da pomognem. Tamo sam sreo majku kako priča sa nekim čovekom i jednom ženom, koja je u stvari nastavnica srpske škole. Blizu ulaznih vrata je stajalo nekoliko učenika Miloš, Aleksandar i Sani. Kada sam došao upoznao sam se sa nastavnicom i čovekom iz Saveta roditelja. Dali su mi ključ kako bih i ja pokušao da otključam vrata, jer oni nisu uspeli. Ni ja nisam uspeo i zključili smo da je ključ neispravan. Kasnije su nam doneli ispravan ključ i uspeli smo da uđemo u školu. Srećan što ponovo čujem srpski jezik, odlučio sam da ostanem i prisustvujem nastavi, gde sam se upoznao sa drugom decom. Tada sam shvatio da mi baš to nedostaje, da ponovo govorim srpski u školi. Posle nastave sam otišao kući srećniji jer sam video da ima mnogo dece mog uzrasta i da nisam usamljen u ovom velikom i nepoznatom gradu. Nikada više nisam propustio nijedan čas i radujem se svakom petku jer znam da ću bar nakratko moći da se osećam kao nekad kod kuće.
Taj susret će mi ostati u lepom sećanju, kao najslučajniji i najneočekivaniji susret u životu koji ću dugo pamtiti.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
