Šta se čita u domovini i dijaspori (1): Tito i kuvari hrane dušu

Iako je istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz 2019. pokazalo da 76 odsto Srba više od tri godine nije pročitalo nijednu knjigu, 2020. je malo zamutila tu računicu. Knjiga je za vreme karantina opet postala najbolji čovekov prijatelj. Od proglašenja pandemije korona virusa čita se više nego ikad, kažu bibliotekari iz Beograda, Niša, Leskovca, Prokuplja, Vranja i Pirota. Dakle, ako je suditi prema iskustvima knjižara i izdavača za knjigu, kad je reč o građanima Srbije, nema zime. Pored beletristike, veoma su popularni kuvari! Ne čita se samo u otadžbini, nego i naša dijaspora rasuta širom sveta voli dobro štivo.

Knjižara „Vesti“ u Frankfurtu je stecište dobre knjige i ljudi željnih da uživaju u čitanju. Trenutno najtraženiji naslovi su „Brozovi besmrtnici i samoubice“ Milana Adamovića, „Grad bola“ Metija Kamberija i „Srpsko srce Johanovo“ Veselina Dželetovića.

– Primetan je trend da su ljudi više zainteresovani za knjige u vreme izolacije zbog korona virusa jer imaju više vremena za čitanje – kaže Aleksandra Jovanović iz knjižare „Vesti“.

Svi naslovi o Titu su uvek vrlo traženi i čitani, napominje Aleksandra.

– Svako štivo o nekadašnjem predsedniku SFRJ ima dobru prođu u zemljama gde žive i rade naši ljudi. Struktura čitalaca je vrlo raznovrsna, a primetno je da knjige najviše kupuju intelektualci i doktori. Veliki je broj i najstarijih sugrađana koji žele da se opskrbe dobrom literaturom. Čitaoci „Vesti“ su nam najverniji kupci, a generalno gledano žene su te koje češće svraćaju u knjižaru i više kupuju knjige – ukazuje Aleksandra Jovanović.

I u beogradskim knjižarama beleže veći broj čitalaca od kada je počeo period izolacije. U knjižari Laguna kažu da su popularni romani Jelene Bačić Alimpić i Mirjane Bobić Mojsilović. Njihove knjige „Neki drugi život“ i „Srce moje“ omiljena su lektira Beograđana.

– Knjiga je preko potrebna hrana za dušu i na njenim krilima čitaoci, bar na trenutke, lete daleko od loših misli i problema. Zato je i u „normalnim“, ali i u vanrednim okolnostima knjiga ljudima jedan od najboljih saveznika – kažu u knjižari Laguna.

Švedski kolumnista i autor bestselera Frederik Bakman je rado čitan, a veoma tražen je nobelovac Petar Handke. Ovaj Austrijanac nemačko-slovenačkog porekla je u Srbiji oduvek bio popularan, ali je nakon dobijanja najprestižnije nagrade njegova slava postala još veća.

U knjižari Clio
je pak najčitanija „Intelektualna istorija Evrope“ Marvina Perija. Srpski čitaoci ne zaboravljaju svoje pevačke legende, pa su tako biografije o njima vrlo popularne. Jedna od omiljenih izbora čitalaca je „Stvaralačka biografija Đorđa Marjanovića“.

Visoko na listi želja Beograđana su i Šekspirove drame, ruske bajke, kuvari, knjige za decu, ali i domaći klasici. Nikad neće izblediti popularnost Dobrice Ćosića, Ive Andrića, Meše Selimovića, čija dela generacije čitaju sa posebnim uživanje. Tu su naravno Borisav Pekić i Milorad Pavić.

Čitaoci iz Srbije veoma prate svetske trendove, tako da se srpski knjižari trude na idu u korak s tim, pa se neretko dešava da se knjiga stranih autora u domaćim knjižarama pojavi nepun mesec nakon izdanja u Velikoj Britaniji ili Americi.

Uvek traženi naslovi

„Don Kihot“ Migel de Servantes

„Alisa u zemlji čuda“ Luis Kerol

„Avanture Haklberija Fina“ Mark Tven

„Avanture Toma Sojera“ Mark Tven

„Ostrvo s blagom“ Robert Luis Stivenson

„Gordost i predrasuda“ Džejn Ostin

„Orkanski visovi“ Emili Bronte

„Džejn Ejr“ Šarlota Bronte

„Mobi Dik“ Herman Melvil

Žene najvernija publika

U Bookastore knjižarama najbolje se prodaje roman „Uhvati zeca“ i zbirka priča „Mliječni zubi“ Lane Bastašić, a od inostranih Elena Ferante čija „Napuljska teatrologija“ i roman „Lažljivi život odraslih“ koji kako u svetu, tako i u Beogradu ima status bestselera. Prema rečima Ivana Bevca iz ove knjižare, žene su najvernija čitalačka publika nezavisno od godina starosti, a čak 70 odsto kupaca su pripadnice lepšeg pola.

Sutra – Šta se čita u domovini i dijaspori (2): „Znakovi“ kao svetionik