Narod je od davnina kroz usmenu tradiciju, rituale, praznike, narodne igre i pesme, stare zanate izražavao svoju kreativnost i znanje. Negovanjem i prenošenjem ovog „živog kulturnog nasleđa“ s generacije na generaciju čuva se istorija, kultura i identitet jednog naroda. A Srbija ima mnogo toga autentičnog i onog što zaslužuje da bude sačuvano od zaborava.
Čuvanje nematerijalne baštine, ne samo u našoj zemlji već i u svetu dugo je bilo prepušteno samim narodima i državama. Organizovana zaštita nije postojala sve do 2003. kada je organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko), to postavila kao glavni zadatak pred međunarodnu zajednicu. Te godine usvojena je Konvenciju o zaštiti nematerijalne kulturne baštine sa ciljem ne samo očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa, već i podizanja svesti o njegovoj važnosti na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. Srbija je tu konvenciju potpisala 2010. i tada se aktivno uključila u ceo proces.
– Jedan od najvažnijih koraka u primeni ove Konvencije u Srbiji bilo je uspostavljanje Nacionalnog registra Nematerijalnog kulturnog nasleđa 2012. godine. Njegovim uspostavljanjem stvoreni su, između ostalog i preduslovi za predlaganje elemenata iz Srbije za upise na Unesko listu, te je već početkom 2013. upućen prvi predlog za upis nekog elementa iz Srbije na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva – kaže Danijela Filipović, koordinatorka Centra za nemateriajlno kulturno nasleđe i članica Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe i podseća da je to bio predlog za upis porodične slave, koji je uspešno okončan u novembru 2014.
Nakon toga, kako kaže ostvareni su i novi upisi, te je na ovu listu iz Srbije do sada upisano ukupno pet elemenata. To su pored porodične slave i tradicionalna narodna igra kolo koja je upisana 2017, pevanje uz gusle sa upisom 2018, zlakusko lončarstvo 2020. i najnoviji upis u decembru ove godine je element društvene prakse i znanja sa pripremnom i korišćenjem tradicionalnog pića od šljive.
Jedan od prvih preduslova za predlaganje i započinjanja rada na upisu nekog elementa na Uneskovu listue nematerijalnog kulturnog nasleđa, kako objašnjava naša sagovornica je da je taj element upisan u Nacionalni registar.
– Upis u Nacionalni registar potvrđuje da je reč o elementima koje se lako i već na prvi pogled prepoznaju kao deo nasleđe koje predstavlja važne markere nacionalnog identiteta, što je važan kriterijum za odabir. Da bi nominacija bila uspešna neophodno je i da postoji zainteresovanost i doprinos šireg kruga učesnika očuvanju tog elementa. Tako su nominacijski dosijei koje je Centar za nematerijalno kulturnog nasleđa pri Etnografskom muzeju u Beogradu pripremio za upis navedenih elemenata, urađeni uz učešće i podršku velikog broja različitih aktera, od pojedinaca i porodica koji su nosioci tog nasleđa, preko ustanove kulture i obrazovnih institucija, do različitih udruženja, nevladinih organizacija, lokalnih samouprava i drugih – objašnjava Filipovićeva.
Upoznavanje domaće i strane javnosti sa radom, trudom, posvećenošću, ali i preprekama sa kojima se ljudi koji neguju nematerijalno kultuno nasleđe danas susreću, važan je korak ka očuvanju kulturne baštine. Samo razumevanjem, praktikovanjem, promocijom i prenošenjem znanja sa generacije na generaciju, nematrijalno kulturno nasleđe može da opstane i da se očuva u budućnosti.
Šansa za turizam
Svetska turistička organizacija smatra da je turizam izuzetno značajan za nematerijalno kulturno nasleđe, jer kroz svoj razvoj on istovremeno doprinosi identifikaciji, zaštiti i očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa. Međutim, i korišćenje „živog“ nasleđa u turističke svrhe može da pruži mogućnost zapošljavanja, doprinese smanjenju siromaštva, ali i spreči migracije iz seoskih sredina, naročito mladih i nezaposlenih.
Lista stalno raste
Nacionalni registristar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije u ovom trenutku sadrži 57 elemenata koji pripadaju zanatima, običajima, izvođačkim umetnostima i usmenom stvaralaštvu ili su deo tradicionalne ishrane. Prvih 27 elemenata navodi Danijela Filipović upisano je 2012. godine, a ostali su dodati kasnije. Kako je nasleđe živo tako je živ i njegov registar koji se stalno dopunjuje novim elementima.
Sutra – Šta sadrži registar nematerijalne kulturne baštine Srbije (2):
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
