Obezbeđivanje prisustva vojske i policije Republike Srbije barem na delu teritorije Kosova i Metohije nije samo pravo Republike Srbije garantovano Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, već je i nužno radi obezbeđenja samog opstanka Srba i drugog nealbanskog stanovništva na jedinom preostalom području, gde su se u znatnijem broju održali od 1999. godine, i može znatno doprineti procesu normalizacije odnosa i postizanja nužnog stepena stabilnosti, navodi se u zahtevu Beograda komandi Kfora.
Ovo je zaključak naveden u dokumetu, u koji su „Novosti“ imale uvid, a kojim Srbija traži da se omogući povratak njenih vojnika i policajaca u južnu pokrajinu, po slovu važeće Rezolucije 1244, prenosi Tanjug.
U tekstu se takstativno navode razlozi zbog čega je neophodan dolazak srpskih bezbednosnih snaga, a uz dokument potoji i šest iscrpnih priloga sa podacima o ugroženosti Srba i drugih nealbanaca, grafički prikazi etničkog čišćenja posle 1999, informacije o Martovskom pogromu nad srpskim narodom iz 2004, spisak ilegalnih upada kosovskih specijalaca na sever KiM…
„Povratak vojske i policije Republike Srbije ne predstavlja puku mogućnost, već je Rezolucijom SB UN stvorena obaveza za Kfor da ovaj povratak omogući“, navodi se u zahtevu Beograda. U tekstu srpska strana podseća da je Rezolucija 1244 nesporno međunarodno-pravno obavezujući akt koji shodno članu 103 Povelje UN ima primat nad svim drugim sporazumima i aranžmanima.
Navodi se da je Rezolucija usvojena na osnovu pristanka Srbije na rešenja koja su sadržana u aneksima jedan i dva, koji čine njen neodvojivi deo. Drugim rečima, suštinska osnova za uspostavljanje međunarodne uprave, kako njene civilne, tako i bezbednosne komponente i ograničavanje ovlašćenja Republike Srbije na teritoriji KiM je upravo pristanak Republike Srbije, odnosno SR Jugoslavije čiji međunarodno-pravni kontinuitet nastavlja Srbija.
„Pristanak je dat u očekivanju da će međunarodna uprava vršiti svoj mandat u skladu sa dogovorima koji su postignuti i koji su integralni deo Rezolucije 1244. Rezolucijom 1244 potvrđene su obaveze država da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i drugih država u regionu u skladu sa načelima koji su ustanovljeni prema opštem međunarodnom pravu i Završnom aktu iz Helsinkija.“
U dokumentu se konstatuje da se međunarodna uprava na KiM već godinama oglušuje o svoje glavne odgovornosti koje se odnose između ostalog na organizovanje i nadzor nad razvojem privremenih institucija samouprave u iščekivanju političkog rešenja. Pominje se i nedovoljna efikasnost Kfora koji bi trebalo da obezbedi bezbednost svih osoba na teritoriji KiM.
„Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo je izloženo konstantnom progonu, što je rezultiralo između ostalog time da je od uspostavljanja misije Kfora etnički očišćeno 312 naselja. Sadašnje stanje na teritoriji KiM je takve prirode da zahteva preduzimanje odgovarajućih mera radi sprečavanja potpunog uništavanja vrednosti koje su potvrđene Rezolucijom 1244. Među tim merama je svakako i omogućavanje povratka dogovorenom broju pripadnika vojske i policije na KiM.“
U zahtevu dalje stoji da „situacija koja je stvorena permanentnim i teškim kršenjima Rezolucije 1244 predstavlja jasan osnov za organe Republike Srbije da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se zaštitili na međunarodnom pravu zasnovana prava i interesi.“
„Mere koje nastoji da preduzme Republika Srbija, odnosno obezbeđenje policijskog i vojnog prisustva na delu teritorije KiM, nužno je radi obezbeđenja poštovanja načela i pravila međunarodnog prava, zaštite objekata srpske kulturne i verske baštine i minimuma bezbednosti srpskog i drugog nealbanskog stanovništva. Na taj način bi se doprinelo suzbijanju kontinuiranog sprovođenja politike progona, kao zločina protiv čovečnosti, srpskog stanovništva sa teritorije KiM i dalje destabilizacije“, navedeno je u zahtevu.
Potom se u tekstu navode razlozi koji Srbiji daju jasan osnov da preduzme protivmere, među kojima su nemogućnost vršenja osnovnih funkcija međunarodnog vojnog prisustva, što je rezultiralo, između ostalog, formiranjem oružanih formacija sposobnih da vrše upade na severni deo Kosova.
Kao drugi razlog navedeno je proterivanje srpskog stanovništva sa teritorije KiM i neobezbeđivanje minimalnih uslova za povratak prognanog stanovništva. Uništavanje verskih i kulturnih objekata i krađa crkvene imovine koja je dobila razmere kulturnog genocida, a Rezolucijom 1244 potvrđeno je pravo Republike Srbije da obezbedi vojno i policijsko prisustvo radi zaštite svojih svetinja, navedeno je kao još jedan razlog. I uzurpacija državne svojine, kao i nemogućnost međunarodnog civilnog prisustva da obezbedi minimum poštovanja načela vladavine prava, istaknuti su kao razlozi, pišu „Novositi“ a prenosi Tanjug.
Kao još jedan razlog navedeno je i permanentno kršenje, od strane Prištine, sporazuma koji su postignuti u dijalogu koji se vodi pod pokroviteljstvom EU. Kako Novosti prenose, posebno je ilustrativan grafički prilog o etničkom čišćenju Srba. Tu se na najbolji način vide razmere genocidnih akcija vlasti u Prištini posle 1999. godine, kao i u vreme Martovskog pogroma 2004.
Naročito je porazan primer Gnjilana, Prizrena i Prištine, gde se vidi potpuno nestajanje našeg naroda za svega pet godina, istaknuto je u zahtevu Beograda Kforu.
