Šta NATO očekuje od Srbije?

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da Alijansa potpuno poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije.

Stoltenberg je rekao da Srbija kao suverena nacija ima pravo da bira svoj put, a da je NATO posvećen izgradnji snažnog partnerstva sa njom.

Na pitanje kako vidi retoriku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Stoltenberg je odgovorio da ima redovan dijalog sa predsednikom Vučićem i ostalim liderima u regionu.

– Suočavamo se sa zajedničkim bezbednosnim izazovima i partnerstvo sa NATO može doneti stvarne koristi Srbiji i njenim građanima, ali i širem regionu – rekao je Stoltenberg.

Podsetio je da je 2020. obeleženo 15 godina od kada je Srbija potpisnica NATO Partnerstva za mir.

Stoltenberg ističe da NATO radi sa Srbijom na reformi bezbednosnih snaga i institucija i da obučava srpske oficire za učešće u međunarodnim mirovnim vežbama.

Podsetio je da je Srbija je radila sa NATO-om na obuci iračkih vojnih lekara i da je pre samo nekoliko godina bila domaćin najveće NATO vežbe za vanredne situacije, čiji je cilj bio bolja priprema za suočavanje sa prirodnim katastrofama, kao što su poplave i šumski požari.

– Tako da je naša saradnja donijela stvarne koristi i radujem se našem nastavku partnerstva – istakao je Stoltenberg.

Na pitanje šta vidi kao veći bezbednosni izazov regiona – stanje u BiH ili status kvo na KiM i nedostatak napretka u dijalogu Beograda i Prištine, Stoltenberg je odgovorio da će NATO nastaviti da promoviše stabilnost, bezbednost i saradnju u regionu, uključujući i svakodnevni rad misije KFOR-a na KiM pod mandatom UN i kancelarija Alijanse u Sarajevu i Beogradu.

Naglasio je da saradnja sa Evropskom unijom ostaje za NATO saradnja od suštinskog značaja i da će Alijansa nastaviti da radi zajedno sa Unijom na očuvanju stabilnosti i podršci reformama.

Kada je reč o BiH, Stoltenberg je ocenio da su njene jedinstvene strukture važne za stabilnost zemlje, posebno Oružane snage.

On smatra da će svaki pokušaj slabljenja institucija na državnom nivou samo narušiti bezbednost Bosne i Hercegovine i imati negativne posledice po njenu ekonomiju i regionalnu stabilnost.

– Dakle, potpuno smo posvećeni nastavku podrške svim naporima da se promovišu reforme i da se obezbedi efikasno funkcionisanje državnih institucija – rekao je Stoltenberg.

Pozvao je političke lidere da rade konstruktivno i da, kako je naveo, „pokažu političku volju za dobrobit svih u Bosni i Hercegovini u unapređenju evroatlantskih aspiracija“.

Na pitanje da li NATO ima mehanizme za sprečavanje dodatnih tenzija, osim kroz misiju KFOR-a i kroz saradnju sa Oružanim snagama u BiH, Stoltenberg je odgovorio da je NATO jedini transatlantski forum za konsultacije i odluke o svim pitanjima koja utiču na našu zajedničku bezbjednost.

– Upravljanje krizama jeste i biće jedan od naših osnovnih zadataka. Bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu su važni za NATO – naglasio je Stoltenberg.

Naveo je da Alijansa budućnost regiona vidi u evroatlantskoj saradnji i integraciji za one koji to žele i da je odlučna da pomogne zemljama regiona da sprovedu reforme za dobrobit njihovih građana.

Dodao je da to nije lak put i da zahteva stvarnu posvećenost i stvarni napredak u reformama i pomirenju, ali da je moguć, što su, prema njegovoj oceni, pokazale Crna Gora i Severna Makedonija.

Pozvao je sve lidere u regionu da pokažu posvećenost reformama i pomirenju i dodao da je to ključno za konsolidaciju stabilnosti u regionu.

Na pitanje da li Rusija vrši negativan uticaj na Crnu Goru preko Srpske pravoslavne crkve i da li je to hibridni uticaj protiv koga se NATO bori, Stoltenberg je odgovorio da ne može da komentariše to konkretno unutrašnje pitanje, ali je rekao da NATO poziva Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu.

Generalni sekretar NATO, međutim, smatra da Rusija redovno radi suprotno i da su Rusija i Kina zajedno radile u UN da bi, kako tvrdi, potkopale napore međunarodne zajednice da obnovi misiju EU Althea u Bosni.