Iako je pad evra u odnosu na dolar najveći u poslednjih 20 godina, a jačanje američke valute zaslužno za rast inflacije to ne bi trebalo da utiče previše na ušteđevinu prosečnih ljudi.
Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije kaže da se velike turbulencije na svetskim berzama tiču „velikih“ igrača dok „obični“ građani ne moraju da brinu da će se njihova ušteđevina ili kreditna aktivnost značajno smanjiti zbog toga, ali i navodi da je kao i ranije – švajcarski franak sigurno pribežište u nemirnim vremenima.
U Narodnoj banci Srbije kažu da je i poslednja redovna polugodišnja analiza potvrdila je da je isplativije štedeti dinare, nego evre – i na dugi, i na kratak rok.
Kako navodi profesor Grubišić evro nije pao na domaćem tržištu, pošto je kurs ostao isti, već na stranim berzama poput one u Londonu. Kurs dinara prema evru je ostao isti jer Narodna banka Srbije kontroliše tržište deviza, a naše međubankarsko tržište se zasniva na trgovanju evrom i dinarima.
„Ostalih valuta je tu malo. Ovde se više radi o uticaju trećih valuta na evro. U Srbiji se i dalje sve kupuje u evrima, šta god da kupujete bilo da su kola ili stan“, kaže Grubišić.Ističe da rast dolara posredno utiče na nas jer je vezan za svetsku trgovinu energentima, ali da je to makroekonomski poremećaj. Jak dolar pogađa i javni dug, ali ne u značajnoj meri. Razlog tome je finansijska politika Srbije koja je značajno smanjila javni dug u dolarima.
Iz Narodne banke navode da je država aktivno radila na smanjenju učešća dolarskog dela u javnom dugu, odnosno na njegovoj zameni zaduživanjem u dinarima i evrima, ali je rađeno i na korišćenju instrumenata valutnog hedžinga kako bi se rizik od međuvalutnih promena smanjio.
„Kao rezultat tih aktivnosti, učešće dolara u javnom dugu Srbije smanjeno je sa 32,9 odsto krajem 2015. na svega 12 odsto krajem juna 2022. što Srbiju svrstava u grupu zemalja sa relativno niskim rizikom od rasta javnog duga po osnovu jačanja dolara“, ističu u centralnoj banci.
Šta kaže NBS
Ukupna štednja u Srbiji prema podacima Narodne Banke od 30. septembra iznosi 14,3 milijarde evra i veća je za 650,5 miliona evra u poređenju sa kraja prošle godine. Veći deo štednje odnosi se na štednju u devizama, 13,5 milijardi evra ili 94,7 odsto, a manji deo na štednju u dinarima, 88,1 milijardi dinara ili 5,3 odsto. U okviru devizne štednje, najveći deo je u evrima – 12 milijardi ili 89 odsto i kako navode u NBS ova štednja tokom čitave godine beleži kontinuiran rast.
Narodna banka Srbije je od aprila do danas sedam puta promenila kamatnu stopu i ona sada iznosi četiri odsto, a cilj je obuzdavanje inflacije.
Shodno tome, banke su u većini slučajeva ove godine povećale kamatne stope na štednju, ali je ona daleko manja od inflacije. Na dinare se kreće oko tri odsto i viša je od stope na evro koja se kreće uglavnom ispod dva procenta.
Kako je u bankama
Većina banka je fokusirana na štednju u dinarima i evrima. Kada se pogleda ponuda, najveće kamate se dobijaju za dinare, zatim za dolare i za evre. Neretko dolar i evro imaju istu kamatu.
Švajcarski franak najčešće ima malo manju kamatnu stopu od evra. Kod nekih banaka je moguće oročiti funte, a kod nekih i ruske rublje koje su zabeležile rekordnu vrednost u odnosu na dolar, najviše zahvaljujući snažnom skoku cena energenata.
Iz Narodne banke kažu da je poslednja redovna polugodišnja analiza potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na vremenski okvir štednje, odnosno kako u dugom, tako i u kratkom roku.
„Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprineli su: postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina odnosno relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi, relativno više kamatne stope na štednju u dinarima u odnosu na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti pošto se kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto“, ističu u NBS.
Grubišić: Dolar za štednju najrizičniji
Prema rečima Grubišića kaže da, ko je štedeo u dolarima je sada dobro prošao, ali da ne treba puno razmišljati o transkacijima iz evra u druge valute, makar kada su u pitanju „obični“ ljudi sa ušteđevinom do nekoliko hiljada evra.
Razlozi za to su što se tokom transkacije iz jedne u drugu valutu, plaća provizija, odnosno gubi se novac, pa se tako može desiti da to anulira potencijalnu dobit. Takođe, makar kada je dolar u pitanju, on je prema rečima Grubišića već dosta porastao tako da je pitanje da li će još rasti, a može se desiti i da padne.
Još jedan razlog protiv dolara je činjenica da iako je svetska valuta broj jedan za trgovinu, zbog toge je i najrizičnija jer je najšpekulativnija. „Garancija za dolar nema, mada nema ih ni za evro“, navodi on.
Praćenje stanja na berzama je kako navodi za velike igrače, a ne lokalne.
„Promena kursa dolara je zanimljiva za one koji imaju dosta novca ili su poslu sa naftom i gasom koja se indeksira u petro dolarima. To je 0,01 odsto ljudi u zemlji. Tu su i kripto tržišta koje se obračunavaju u dolarima“.
Funta koja je ove godine doživela pad, je valuta koja ima ozbijnih rizika i na nju se naš sagovornik „ne bi kladio“, zbog Brexita i činjenice da je posledica toga bila selidba kapitala iz londonskog Sitija na berzu u Frankfurtu.
Kao i do sada, najmanje oscilacija je bilo sa švajcarskim frankom.
„Franak je nabolji za čuvanje vrednosti. On je sigurno pribežište u nemirnim vremenima“, smatra Grubišić.
Na pitanje šta valja građanima da čine u datoj situaciji, profesor Grubišić u šali kaže da bi građani mogli da popiju kafu jer ovo prevazilazi mogućnosti običnog čoveka da utiče stanje stvari.
„Pre svega treba da se čuvaju. Pre da odu negde u baštu na kafu, nego da se nerviraju misleći o ovoj situaciji“ – zaključuje.
