Šta ako Amerika napadne Iran?

Svet je u iščekivanju hoće li Sjedinjene Države nešto učiniti po pitanju pokretanja vojnog napada na Iran. Američki predsednik Donald Tramp zapretio je iranskom režimu vojnim udarima ako bezbednosne snage nastave sa nasiljem nad protestantima.

Situacija je ozbiljno eskalirala

Preko 2.000 ljudi ubijeno je u protestima u Iranu.

Snimci iz Irana pokazuju koliko je situacija eskalirala: improvizovana mrtvačnica u Forenzičkom medicinskom centru Kahrizak, južno od Teherana, ispunjena je telima u crnim vrećama, dok se ožalošćeni okupljaju i pokušavaju da identifikuju svoje voljene.

Protesti traju od kraja decembra, a podstaknuti su besom građana zbog kolapsa nacionalne valute i dramatičnog pogoršanja životnog standarda.

„Napad je moguć i čini se izgledan“

U takvom okruženju sve se više spekuliše o mogućem napadu SAD. Vašington već duže Iran smatra ključnim destabilizirajućim faktorom na Bliskom istoku, a eventualni napad značio bi najopasniju eskalaciju odnosa dveju zemalja u poslednjih nekoliko godina.

Spoljnopolitički analitičar Božo Kovačević smatra da je napad moguć. Podsetio je da su SAD pre šest meseci bombardovale tri iranska nuklearna postrojenja, čime su se direktno uključle u sukob koji je dotad uglavnom vodio Izrael.

– Napad je moguć i čini se vrlo izgledan. Već prethodno izraelsko i američko bombardovanje bilo je usmereno na slabljenje režima u Iranu, a očito je da su se sada i unutar Irana stekle okolnosti koje vode slomu tog režima – rekao je.

I nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da veruje da se iranski režim, koji se suočava s problemima, nalazi u svojim „poslednjim danima i nedeljama“.

Tramp razmatra predloge za pregovore?

Kako je za Axios rekao zvaničnik Bele kuće, Tramp je sklon mogućnosti američkih udara na Iran kao kazni za, kako smatra, ubijanje protestanata, ali još nije doneo konačnu odluku i istovremeno razmatra iranske predloge za pregovore.

Ako bi naredio udare, oni bi, prema izvorima, verovatno bili usmereni na delove režima povezane sa unutrašnjom bezbednošću, za koje se smatra da su odgovorni za represiju.

Američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi u razgovoru za „Skaj njuz“ rekao je da SAD trenutno nemaju planove za pokretanje vojnog napada na Iran, iako se takva odluka može promeniti.

Šta ako do udara dođe?

– Ako SAD odluče da treba delovati kako bi zaštitio osoblje ili imovinu ili zaštitio energetske tokove, tada ima niz alata, od kibernetičkih napada i sabotaža do dronova i raketnih napada iz vazduha i sa mora – rekao je za CNBC Mat Gertken, glavni geopolitički strateg u „BCA Researchu“.

– SAD bi takođe mogle napasti nuklearnu ili vojnu infrastrukturu ili vladine objekte kako bi smanjiče sposobnosti režima i „odvratile režim od remetilačkih akcija – dodao je Gertken.

Kovačević navodi da ovaj napad želi i većina Trampovih sledbenika.

– Oni bezrezervno smatraju da bi uništenjem iranske vlasti bila otklonjena opasnost i za Izrael, ali i kako s tim napadom dolazi do spasa za hrišćane od mogućih verskih neprijatelja – objasnio je.

– Ako dođe do svrgavanja režima, očito je da bi došlo do instaliranja vlasti koja bi bila po volji Americi, vlasti koja bi bila prijateljski nastrojena i prema Izraelu. Očito je da se predviđa i mogući povratak dinastije Pahlavi, ali to još nije sigurno – dodaje Kovačević.

Udarci za Hute, Hezbolah, ali i Rusiju

On ističe i geopolitičke reperkusije napada i promene režima.

– To bi za Trampa bila definitivna potvrda američke moći i ostvarenje očekivanja velikog dela njegove biračke baze. Svakako mislim da bi bilo važno da ne bude okupacije Irana jer je to teško izvodivo i teško bi takvo što bilo održati. Trampov uspeh bio bi i otklanjanje opasnosti za Izrael – rekao je.

– Huti i Hezbolah su iranski igrači i bez Irana kao trajne podrške oni ne mogu opstati. Naročito je ovo još jedan neuspeh za Rusiju, koja je saveznik Irana. A bila je i saveznik Bašara al-Asada u Siriji, kao i zaštitnik Madura u Venecueli. Ovo bi bila potvrda neuverljivih garancija koje Rusija svojim vazalima može pružiti.

Rusija iz toga treba da izvuče pouku da treba biti susretljivija prema Trampovim vrlo velikodušnim mirovnim ponudama za rešavanje rata u Ukrajini, jer ako Rusija ne pokaže spremnost da odustane od svojih ambicija u vezi s Ukrajinom, dovest će Trampa na ivicu strpljenja, što može dovesti do toga da SAD prestane da Ukrajini nameću dosadašnja ograničenja.

Rusija ionako sve teže podnosi finansijski i socijalni teret tog rata, a ako se rat pretvori u još dugotrajniji sukob, tada to otvara perspektivu slamanja ruske vlasti bez direktne vojne intervencije. Napori Putinovog režima su takvi da je život za većinu Rusa normalan, ali to neće biti moguće održavati ako rat postane skuplji i ako Ukrajina poveća sposobnosti za gađanje ciljeva unutar Rusije – rekao je Kovačević.