Srpskoj preti bankrot!

Marko Đogo (39), doktor ekonomskih nauka i profesor međunarodne ekonomije sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, upozorava da bi Repblika Srpska već sledeće godine mogla da se suoči sa totalnim bankrotom!

Ovakav zaključak izvlači iz činjenice da tada gotovo istovremeno dolaze na naplatu obveznice koje su emitovane na Bečkoj berzi još 2018.

– Problem može nastatati ako nas neko „odseče“ sa finansijskih tržišta razvijenih zemalja, na način na koji se to, na primer, desilo Rusiji. U tom slučaju nećemo imati mogućnost refinansiranja prispelih rata spoljnog duga na samim inostranim finansijskim tržištima, što nas stavlja u ozbiljan rizik od bankrota – kaže u intervju za „Vesti“ ovaj ekonomski stručnjak.

Pitanje bankrota ste prvi put pomenuli početkom godine. Jeste li pogrešili u proceni ili je to i dalje realna opasnost?

– Republici Srpskoj ne preti bankrot u 2022, ali postoji rizik u 2023. Ovo nije posledica visine javnog duga, već dinamike njegove otplate. Da to objasnim kroz podatke: u relativnom smislu zaduženost Republike Srpske nije puno veća nego što je bila pre deset godina. Iako je ukupan dug Republike Srpske u poslednjih deset godina porastao za oko 50 procenata (sa četiri na šest milijardi KM), istovremeno je rastao i bruto društveni proizvod. Štaviše, ako bismo posmatrali samo dug, bez garancija, mogli bismo doći do zaključka kako je Republika Srpska danas manje zadužena budući da je na kraju 2011. javni dug iznosio oko 47 posto BDP-a, dok sredinom 2022. iznosi oko 44 odsto BDP-a. Ipak, ako na javni dug dodamo i izdate garancije onda vidimo da je izloženost Srpske porasla na oko 52-53 procenata BDP-a. Naravno, bilo je značajnih oscilacija u ovom periodu, ali ipak poređenje sa drugim zemljama regiona i Evrope pokazuje da Republika Srpska u ovom trenutku nije prezadužena.

Moguća dva izlaza

Gde je onda problem?

– Problem se javlja sa sve negativnijom ročnošću i strukturom javnog duga. Do pre četiri-pet godina kompletan dug je bio prema multilateralnim finansijskim institucijama, poput MMF-a, Svetske banke, IBRD, EBRD i drugih . Radilo se o dugu po netržišnim, povoljnijim uslovima. Međutim, sa zaoštravanjem političke situacije u BiH, vlasti Srpske se sve češće odlučuju za zaduživanje na inostranim finansijskim tržištima po komercijalnim uslovima koji za Srpsku i nisu baš najpovoljniji budući da nam je kreditni rejting nizak. Prednost ovog vida zaduživanja je što nema političkih uslova, ali reč je o relativno skupom zaduživanju. Tako sada imamo oko jedne četvrtine javnog duga po tržišnim uslovima i tri četvrtine po netržišnim. Dinamika otplate „netržišnih“ dugova je povoljnija, ali je dinamika otplate „tržišnih“ kredita nepovoljna jer dospevaju u kratkom periodu.

Šta je potrebno učiniti da ne dođe do bankrota?

– Potrebno je učiniti jednu od sve stvari. Ili otkloniti razloge za sankcije koje Srpskoj nameću zapadne zemlje, posebno Nemačka i Velika Britanija, ili, alternativno, naći poverioca sa istoka (Kinu, Rusiju, možda Mađarsku) koji će nam u 2023. pozajmiti 300-350 miliona KM koje dospevaju na Bečkoj berzi.

Dok čelnici RS tvrde standard građana sve bolji, Vaša teza je da za to nije zaslužna država, već sve veći broj onih koji napuštaju zemlju?

– U istraživanju iz 2018, u kome sam obrađivao kretanja u ekonomiji RS u periodu 2008-2017, došao sam do zaključka da je više od polovine porasta BDP-a per kapita posledica odlaska stanovništva s ovih prostora. Moje iskustvo kao privrednika, stečeno tokom poslednjih nekoliko godina, samo potvrđuje taj zaključak. Već sada u Republici Srpskoj i BiH vlada velika nestašica kvalifikovane radne snage. Tu je pre svega reč o nestašici radnika u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu. Sa ovom nestašicom došlo je do značajnog porasta plata, što je i zakon tržišta.

Ne slušaju reč struke

Koliko se politička trvenja na relaciji dva entiteta u BiH reflektuju na polje ekonomije?

– BiH je zemlja koja praktično nema funkcionalnu vlast. Političari samo zauzimaju neke funkcije, ali nema bilo kakvih srednjoročnih razvojnih dokumenata niti rada na njihovoj implementaciji. Tonemo u anarhiju koja to nije u pravom smislu reči, ali nije ni daleko od toga. Ovo je posledica nemogućnosti da se postigne neki bazični politički konsenzus o osnovnim pitanjima u zemlji. Sve što bi trebalo biti strategijski i zaista bitno je predmet stalnog međusobnog ucenjivanja i novog i novog pregovaranja po sistemu „ja ću tebi, a ti meni“. Kao posledicu toga imamo zaostajanje čak i za zemljama regiona u svemu što bi se moglo nazvati cvilizacijski tokovi.

Koliko vlasti RS žele da čuju reč struke? Da li vas je neko pozvao da pomognete ili barem da pita za mišljenje?

– Vlasti Srpske hoće da čuju mišljenje, ali „svoje“ struke. Tačnije, postoje pojedinci sa određenim kvalifikacijama politički bliski vlastima i oni su ti koji iznose određene stavove za koje vlasti imaju nekog razumevanja. Problem Republike Srpske i BiH je što smo suviše mali za takav „luksuz“. Sve i da vlasti počnu da primaju savete od kadrova kojima ova zemlja raspolaže, pitanje je da li bi to bilo dovoljno da napravimo značajniji iskorak u pravcu privrednog razvoja. A deljenje kadrova na „naše“ i „njihove“ je zaista katastrofalna greška u situaciji u kakvoj se nalazimo.

Smanjio bih poreze

Da li je poznato koliko je Srpska zadužena i gde je otišao novac?

– Zvanični podaci su poznati i javni. Sredinom 2022. javni dug RS je iznosio 6.086 miliona KM, što čini 43 do 44 odsto našeg BDP-a. Za većinu novca se zna i na šta je trošen, ali to nije poenta priče. Svaki put kada se Srpska zaduži kako bi izgradila neki auto-put, finansirala javna preduzeća i slično, oslobađaju se sredstva u budžetu koja se mogu upotrebiti za nešto drugo. Dakle, Nemačka je u Paktu za stabilnost i rast nametnula evropskim zemljama ograničenje budžetskog deficita od tri procenata BDP-a jer je smatrala da najmanje toliko svaka zemlja treba godišnje da potroši na infrastrukturu. U normalnim vremenima najmanje toliko bi se trebalo ulagati, a nemati budžetski deficit. Upravo je to ono što vlasti Srpske preskaču da urade! Kod nas se svaka ozbiljnija institucija finansira iz zaduženja dok celokupan budžet odlazi na tekuću potrošnju. To je problem.

Da li je taj novac mogao pametnije da se iskoristi? Šta biste vi uradili?

– Promenio bih fokus sistema. U Srpskoj i BiH fiskalni i politički sistem se baziraju na potrošnji. Vlasti žele da olakšaju uvoz zato što se budžet mahom finansira oporezivanjem potrošnje. Političke partije žele da olakšaju uvoz zato što moćan uvoznički lobi finansira njihove aktivnosti. Niko nema želju da se bavi proizvodnjom i izvozom jer to, bar na kratak rok, ne povećava potrošnju i ne puni budžete. A samo proizvodnja i izvoz mogu da održe i povećaju naš životni standard! Šta bih uradio? Smanjio bih poreze i javnu potrošnju, bar u relativnom smislu. Fondove za tehnološki razvoj bih drastično podigao kako bi došlo do povećanja produktivnosti rada i rasta plata, a što bi zadržalo ljude u Srpskoj i BiH.

Ratno detinjstvo

Marko Đogo je sin poznatog srpskog novinara i osnivača agencije SRNA i RTRS Riste Đoga koji je 1994. godine stradao kod Zvornika. Smrt ovog novinara i dalje je pod velom tajne, a njegov sin kaže da je kao i mnogi njegovi vršnjaci proživeo sve strahote rata.

– Do rata smo živeli u Sarajevu, a onda smo morali da izbegnemo na Pale. Kada je počeo rat imao sam devet godina i svega se dobro sećam. Sećam se da na Palama cele prve godine nije bilo struje, nije bilo nijednog semafora, lifta, sve je bilo pokradeno. Rupe na ulicama nisu krpljene ni dugo posle rata. Živelo se od humanitarne pomoći i para koje su slali naši ljudi iz inostranstva, kao i od poljoprivrednih proizvoda uzgajenih u okolini. Međutim, još bolje pamtim i entuzijazam koji su ljudi ovde osećali neposredno posle rata, nadu da će se uskoro živeti bolje i da ima budućnosti na ovim prostorima. Nažalost, taj entuzijazam je u međuvremenu nestao.

Savet glasačima

U BIH su za početak oktobra predviđeni opšti izbori. Koji je vaš savet glasačima?

– Nažalost, nisam u javnom prostoru primetio da se bilo ko ozbiljnije bavi ekonomijom. Preovladavaju konfliktne, šovinističke, pa i ratnohuškaške poruke. Kada su poruke koje se šalju loše, onda nije važno da li u njih verujete ili ne. Zbog toga bih pozvao građane da ignoširu većinu poruka i da se usredsrede samo na one koje se tiču dugoročnog razvoja.

Pomoć dijaspore

Značajan deo sredstava RS dobija od novca koji dolazi iz dijaspore. Da li je poznato koliko je to sredstava i koliko su ona „motor“ razvoja RS?

– Poznato je da u BiH, godišnje dođe tri i po do četiri milijarde KM doznaka. Zanimljivo je da je značaj doznaka za privredni razvoj Srpske i BiH zapravo opadajući, budući da su doznake bile u apsolutnom iznosu otprilike iste i pre 15 godina, dok se BDP udvostručio. To praktično znači da se danas oko 10 odsto potrošnje u BiH finansira doznakama naših ljudi iz inostranstva, dok je nekada taj procenat iznosio i više od 20 odsto.

Otvoreni Balkan

Izjavili ste da vas zabrinjava „detinjast odnos političara u BiH“. Na šta ste konkretno mislili?

– Konkreno sam mislio da nezainteresovanost i neposvećenost pitanju učešća BiH u projektu Otvoreni Balkan. U BiH i nekim drugim zemljama regiona Otvoreni Balkan je predstavljen kao srpski projekat, što uopšte nije. Reč je o projektu podrške ekonomskom razvoju na principima multikulturalnosti, međusobnog poštovanja i prihvatanja da smo svi mi na Balkanu upućeni jedni na druge. Ovaj projekat nije ni konkurencija ni zamena evropskim integracijama, već nešto što će nas pripremiti da i suštinski, a ne samo geografski, postanemo deo Evrope. Upravo zbog toga Otvoreni Balkan je od suštinske važnosti za građane Republike Srpske i BiH, ko god bio na vlasti. Nažalost, nemam utisak da bilo ko od naših političara, bez obzira na stranačku pripadnost ili etničko poreklo, shvata važnost ovog pitanja.