Berba malina privodi se kraju, ali za voćare nema predaha jer je u jeku berba kupina.
Prošle godine i ova voćka imala je rekordnu cenu, koja je ove sezone manja, ali ipak vlasnici zasada se ne žale, kao što je bio slučaj sa malinom čija otkupna cena nije mogla da pokrije ni troškove proizvodnje.
„Cena u zavisnosti od sorte, kreće se od 120 do 130 dinara za jedan kilogram u otkupu, što je dobra cena u odnosu na malinu koja je ove godine podbacila. Dve sorte su u opticaju, to su lohnes koja je konzumna i čačanka i mahom idu u zamrznutom stanju u izvoz jer je za takvim proizvodom velika potražnja“, kaže za RINU predsednik udruženja Vilamet Jovica Kovačević iz Arilja.
Srpska kupina dugo godina bila je na samoj margini kad je zainteresovanost kupaca u pitanju. Neki su tada čak i posekli svoje zasade, jer nisu videli isplativost u zasadima ovog voća. Međutim, u poslednjih par godina doživela je svoju ekspanziju nakon što je rod u Americi i Meksiku, koji važe za lidere u proizvodnji kupina, podbacio zbog velikih suša.
„Vremenski uslovi ove sezone išli su na ruku proizvodjačima koji imaju usitnjene parcele. Prinos je dobar, kao i kvalitet plodova. Ono što je prednost kupine, svakako je što je manje zahtevna za održavanje u odnosu na malinu. Ali, naravno i oko nje ima obaveza u zavisnosti od vremenskih prilika“, ističe Kovačević.
Zbog načina njenog sazrevanja, berba kupina se izvodi u više navrata. Ukupno vreme sazrevanja i berbe plodova kupina traje između 30 i 40 dana.
Za razliku od maline, berba kupine daleko je lakša. Dnevno može da se nabere mnogo više, a domaćini berače plaćaju mahom po kilogramu.
Osim za konzumiranje, srpska kupina koristi se u inostranstvu i kao podloga za pravljenje osnovnih farbi, za farbanje oružja, oruđa i metala stoga je potražnja izuzetno velika.
