Srpska i Moskva jače od Šmita

U Sarajevu razočaranje, u Banjaluci zadovoljstvo. Tako bi se, u najkraćem, moglo opisati raspoloženje u BiH posle svojevrsnog preokreta u Njujorku gde je uoči sednice Saveta bezbednosti iz rezolucije, kojom bi trebalo da bude produžen mandat misiji Eufora u BiH, potpuno izbačen OHR.

Istovremeno, prvi put u istoriji posleratne BiH dogovoreno je da jedan visoki predstavnik ne obrazloži svoj izveštaj o stanju u zemlji pred ambasadorima u najvažnijem svetskom telu. To neće poništiti činjenicu da je Nemac Kristijan Šmit koga Republika Srpska, ali i Kina i Rusija, ne priznaju kao visokog predstavnika, napisao izveštaj u kome je za sve probleme u zemlji optužio srpsku politiku ili preciznije, Milorada Dodika. O tome su pisali i najugledniji svetski mediji poput „Gardijana“ ili Bi-Bi-Sija, pa fakt da se Šmit neće obratiti neće moći da poništi posledice koje je objavljivanje detalja iz izveštaja izazvalo.

A posledica je da se Bosna ponovo našla u centru pažnje svetske javnosti. Međutim, ono što se dogodilo u Njujorku, jednoglasno je ocena u svim delovima BiH, veliko je ohrabrenje za Banjaluku, ali je faktički pobeda – Rusije.

– Pregovori iza zatvorenih vrata Saveta bezbednosti UN su završeni. Rusi su dobili što su hteli. Moskva je praktično ultimatumom zahtevala da se visoki predstavnik ne obrati UN, u zamenu da se rezolucija o produženju Eufora usvoji bez njihovog veta. Tako ćemo imati novi tekst rezolucije, koji je zapravo usaglašavan već dugo, a ne samo poslednjih dana – da se OHR i visoki predstavnik nigde ne spomenu. Na kraju su izgleda i Amerikanci pristali na to iako je izgledalo da su se potrudili i da je njihova crvena linija bila upravo zahtev za obraćanjem Šmita. Odlučili su se za solomonsko rešenje i izgleda da su svi sada mirni, ako već svi nisu zadovoljni, jer Eufor ide dalje – prokomentarisao je razvoj situacije Erol Avdović, novinar koji godinama izveštava iz SAD.

Slične stavove o ruskoj pobedi izneli su i pojedini sarajevski mediji koji su naslonjeni na bošnjačke političke i obaveštajne strukture. Politikolog iz Banjaluke Siniša Simikić za „Vesti“ ocenjuje da je posle ruskog veta na britansku rezoluciju o genocidu iz jula 2015. godine, ovo drugi veći događaj u diplomatskom smislu u kome je Rusija čvrsto stala uz politiku Republike Srpske.

– Time Rusija jasno i nedvosmisleno šalje poruku da je prisutna na Balkanu i da je Balkan i njena sfera uticaja iako se to zvanično možda nigde i ne navodi. Događaji u Savetu bezbednosti svakako će se odraziti na ionako zategnute odnose u BiH, jer će rukovodstvo Srpske dobiti dodatni vetar u leđa u svojoj odluci da ne priznaje Šmita. S druge strane, Bošnjaci će nastaviti svoju politiku poziva na intervencionizam SAD – kaže Simikić.

Ključno je pitanje kako će razvoj događaja u Njujorku uticati na buduće odnose unutar BiH. Do izbora je ostalo 11 meseci, a politička situacija će, tvrde upućeni, dodatno da se komplikuje.

– Biće zanimljivo pratiti naredne korake Kristijana Šmita, kao i Saveta za sprovođenje mira koji rusko mišljenje gotovo po obrascu i ne uvažava. Naravno, bitan činilac krize u BiH je i Turska čega je Milorad Dodik svestan i zbog toga i održava dobre veze sa Tajipom Erdoganom – kaže Simikić.

Kakve će poteze Šmit povući posle povratka u BiH sada je, nakon svojevrsnog poraza u Njujorku, teško prognozirati. U nekoliko navrata je tvrdio da nema nameru da upotrebi bonska ovlašćenja i nameće odluke. Iz Banjaluke je ovakav stav protumačen na način da je Šmit svestan da Republika Srpska takve odluke ne bi provela, kao što, uostalom, ne sprovodi ni odluku Valentina Incka o zabrani negiranja genocida.

Traže proterivanje ambasadora

Osim u medijima u FBiH, dešavanja u Njujorku, izazvala su i reagovanja običnog sveta, najviše na društvenim mrežama. Jedan od ekstremnijih zahteva upućen bošnjačkim vlastima je i proterivanje ruskog ambasadora iz Sarajeva.

Stiže Eskobar

Posle prošlonedeljne posete Metjua Palmera, američkog izaslanika za izborni proces u BiH, u Sarajevo bi, krajem ove sedmice, trebalo da stigne i specijalni izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar. On je pre nekoliko dana uneo dodatni razdor u odnose vlasti i opozicije u Srpskoj tvrdeći da je sa liderima pojedinih stranaka razgovarao telefonom tražeći da ne podrže Milorada Dodika u procesu vraćanja nadležnosti sa nivoa BiH na Srpsku.

Pojedini lideri opozicionih partija, poput Branislava Borenovića iz PDP-a, tvrde da nikada nisu razgovarali sa Eskobarom, dok se neki od njih, među kojima su i Mirko Šarović i Mladen Ivanić nisu izjasnili.