Budžet institucija BiH za 2022. godinu nije još usvojen, a u međuvremenu je istekao rok do koga je Centralna izborna komisija morala da na raspolaganju ima novac za organizovanje izbora koji su zakazani za 2. oktobar. Rok do koga je CIK-u trebalo da bude doznačen novac istekao je 19. maja, a iako se spekulisalo da bi moglo doći do odluke o prolongiranju izbora, to se još nije dogodilo, ali određenih poremećaja ipak ima.
Zbog toga što još nisu odobrena sredstva, CIK je prošle sedmice poništio postupke za nabavku usluga štampanja i pakovanja privremenih i konačnih biračkih spiskova, štampanje koverata i oznaka za biračka mesta, štampanje obrazaca za biračka mesta, izborne komisije i Glavni centar za brojanje, te štampanje postera za biračka mesta i izborne komisije. Za izbore je, procenjuju u CIK-u, potrebno oko 12,5 miliona maraka (oko 6,3 miliona evra).
Pre dve godine novac takođe nije obezbeđen na vreme, ali je CIK dan nakon isteka roka prolongirao izbore. To se sada nije dogodilo.
– Te 2022. godine odluka je bila ishitrena, ali treba imati na umu i da smo tada imali žestoke probleme sa koronom pa je pomeranje za mesec i 10 dana bilo motivisano i zdravstvenim razlozima. Sada postoji prostor da se sačeka još nekoliko dana, možda i nedelja pre konačne odluke o pomeranju – kaže izvor „Vesti“ iz CIK-a.
Komplikovane procedure usvajanja budžeta u Sarajevu garantuju da će saga potrajati. Predlog budžeta prvo treba da utvrdi Savet ministara, zatim dokument ide u Predsedništvo koje ga kao ovlašćeni predlagač šalje u Parlament BiH gde moraju da ga usvoje oba doma.
Za to vreme iz Srpske predlažu privremeno rešenje. Banjaluka je spremna da pozajmi novac CIK-u pa da bude vraćen kada bude usvojen budžet. Pojedini bivši članovi CIK-a poput Vehida Šehića iz Tuzle tvrde da bi to bilo nezakonito jer po Izbornom zakonu novac za izbore moraju obezbediti institucije BiH. Ipak, u Banjaluci ne odustaju.
– Izbore treba sprovesti. Predlažemo da Republika Srpska kao pozajmicu da 12,5 miliona KM Centralnoj izbornoj komisiji, a kada se osiguraju pare da BiH vrati Srpskoj taj novac i time završimo tu klackalicu – poruka je iz Banjaluke uz napomenu da istu stvar mogu da urade i institucije FBiH.
U Sarajevu se spekuliše da bi odluku o obezbeđivanju novca za izbore mogao da nametne Kristijan Šmit koga Srpska ne priznaje za visokog predstavnika.
– To je apsolutno neprihvatljivo, nepromišljeno, ukoliko postoji takva odluka. Ako to urade, moraće da se suoče s ozbiljnim posledicama funkcionisanja BiH – poručuju zvaničnici Srpske.
Skupili potpise
Iako novca nema, počeli su da teku zakonski rokovi koji se tiču prijava političkih subjekata za izbore. Sve vodeće stranke iz Banjaluke, Sarajeva i Mostara predale su potpise podrške i praktično se prijavile za izbore čiji datum još nije siguran. Stranke u Srpskoj još kriju imena kandidata za ključne pozicije. Zasad je jedino sigurno da će kandidat za predsednika Srpske biti Jelena Trivić iz PDP-a, dok bi kandidat za člana Predsedništva trebalo da bude neko iz SDS-a.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
