Srbija obeležava 25 godina od početka NATO agresije (2): Zločin koji je promenio svet

Međunarodni stručnjaci ističu da je napad na SR Jugoslaviju 1999.godine ključan u razumevanju nove strategije NATO-a u odnosu na sve događaje koji su obeležili početak 21. veka. Nemački istoričar Volfgang Efenberg, bivši oficir Bundesvera i član nemačke Asocijace slobodoumnih intelektualaca ističe da su SAD napadom na Jugoslaviju propisale novi zakon – zakon džungle.

– Nakon što SAD nisu dobile mandat UN za ovaj rat, bez daljeg su promenile svoju strategiju i od tada same nižu svoje ratove. Za njih su Ujedinjene nacije postale zastarele – svetom je počeo da dominira zakon džungle i takozvani poredak zasnovan na pravilima koja propisuju SAD. Tako i Nemačka ovih dana mora da postane sposobna da učestvuje u različitim i sve širim vojnim sukobima. Sadašnji razvoj, za koji je prevashodno zaslužna politika takozvanih „zapadnih vrednosti“, prevazilazi sve što se može zamisliti i ima za cilj vođenje rata protiv Rusije i Kine – ističe Efenberg.

Pritisci i zakoni SAD

Volfgang Efenberg naglašava da su pred rukovodstvo u Beogradu 1999. godine bili postavljeni mnogo veći pritisci nego što je to učinila Austro-ugarska jula 1914.

– Cilj je verovatno bio da se Srbija trajno isključi iz evropskog razvoja kako bi se obezbedilo vojno prisustvo SAD na Kosovu. Aktuelni ratovi i građanski ratovi, od Iraka, Libije, Sirije, Ukrajine, Egipta… pokazuju da se trag krvi koji su ostavili stratezi Prvog svetskog rata proteže do današnjih dana i neće se završiti sve dok ne dođe do promena – smatra ovaj istoričar.

On objašnjava da SAD odavno ne skriva svoje prave namere i da je Pentagon u septembru 2014. godine predstavio dugoročnu strategiju „Pobeda u složenom svetu 2020. do 2040. godine“.

– Ova strategija je pripremila vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo za buduće sukobe: prvo je pomenuta moguća pretnja od Rusije i Kine, zatim pretnja od Irana i Severne Koreje i, na kraju, pretnja od transnacionalnih terorista – kaže Efenberg.

Nekoliko nedelja ranije, generalni sekretar NATO-a Fog Rasmusen obećao je u Kijevu da će Zapadna alijansa čvrsto stajati uz Ukrajinu i optužio Rusiju da destabilizuje zemlju i podržava proruske separatiste. Kako je generalni sekretar NATO-a mogao da daje tako dalekosežna obećanja na sopstveni autoritet Ukrajini, zemlji bez članstva u EU ili NATO? – pita Efenberg i dodaje da je američki predsednik Džo Bajden u strateškom dokumentu objavljenom 27. oktobra 2022. naveo tri glavna cilja SAD: smanjenje rastuće višestruke pretnje iz Kine, odvraćanje od izazova koji je Rusija postavila u Evropi i isključivanje svakog odricanja od prvog nuklearnog udara.

Hag – drama i opravdanje

Pravnik iz Kanade Kristofer K. Blek, koji je pratio procese u Haškom tribunalu, kaže da je taj sud samo jedan u nizu kvazipravnih sudova koji su formirani da se opravdaju oružane intervencije SAD i NATO.

– Da li su ovi međunarodni tribunali pomogli da se obezbedi mir kako tvrde da čine tako što su osudili i kažnjavali pre svega lidere i zvaničnike država koje je Zapad napao ili su omogućili Zapadnu agresiju, omogućili Zapadu nekažnjivost za njegove agresije i zločine? Građani Jugoslavije, Srbije, svih država koje su napale i uništile Sjedinjene Države i njihova banda u NATO-u, znaju odgovor – kaže Blek.

Kao ključan primer ističe suđenje Slobodanu Miloševiću i činjenicu da njegova smrt nikada nije do kraja razjašnjena, zbog čega poziva na nezavisnu međunarodnu istragu.

– Smrt Slobodana Miloševića je očigledno bila jedini izlaz iz dileme u koju su se NATO snage dovele optužujući ga pred Haškim tribunalom. Suđenje je bilo neophodno sa stanovišta NATO-a da bi se opravdala agresija na Jugoslaviju. Njegovo nezakonito hapšenje u Beogradu, nezakonito pritvaranje u Centralnom zatvoru u Beogradu od strane novih vlasti, njegovo nezakonito izručenje u bivši Gestapo zatvor u Ševeningenu, blizu Haga i suđenje koje je usledilo bili su deo drame koja se odigravala za svetsku javnost i mogla je da ima samo jedan od dva kraja: osuda ili smrt predsednika Miloševića – kaže Blek.

Dodaje da je nakon saslušanja brojnih svedoka i prezentovanja svih dokaza bilo jasno da Milošević ne može biti osuđen.

– Njegova oslobađajuća presuda bi srušila celu strukturu propagandnog okvira NATO ratne mašinerije i zapadni interesi koji je koriste kao svoju oružanu pesnicu, značila bi njegov povratak u politiku na Balkanu – objašnjava Kristofer Blek.

Parkerov izveštaj, izveštaj višeg sudije MKSJ-a o smrti predsednika Miloševića, uprkos svojim nelogičnim zaključcima, oslobađajući od krivice Tribunal NATO-a, daje osnovu za poziv na javnu istragu o smrti predsednika Miloševića. On sadrži činjenice koje ukazuju na ubistvo i u najmanju ruku krivični nemar. Ovo je potkrepljeno činjenicom da je komandant zatvora UN u kojem je bio predsednik Milošević, gospodin Mekfaden, prema dokumentima koji su procureli, davao informacije američkim vlastima o Miloševiću tokom njegovog pritvora i suđenja, a što je dodatno potkrepljeno činjenica da je Milošević nekoliko dana pre smrti pisao pismo ruskoj ambasadi u kojem je naveo da veruje da ga truju – podseća Blek.

Medijske laži

Džun Keli, mirovna aktivistkinja iz Australije, ističe da su u imperijalističkim ratovima koje predvode SAD do sada milioni ljudi ubijeni, povređeni ili raseljeni.

Jedan od tih ratova je, tvrdi, bio i onaj koji su SAD započele 24. marta 1999. godine.

– Ova agresija NATO-a je opravdana medijskim lažima i lažnim operacijama protiv Jugoslavije i Srbije. „Lažne zastave“ koje sprovode specijalni agenti koji deluju za NATO da bi okrivili srpske snage kako bi opravdali užasne zločine NATO-a nad Jugoslavijom i pokušaj krađe ogromnih prirodnih resursa regiona od strane Zapada – kaže Keli i dodaje da je „probni balon“ za NATO agresiju 1999. bio napad na Republiku Srpsku 1995. godine.

– Ovo bombardovanje i okupacija Bosne bilo je prvi ključni korak u širenju vojnog saveza NATO-a na Balkan, a potom i na istočnu Evropu i bivše sovjetske republike. I u Rusiji i u Ukrajini, mnogi su svesni uloge SAD u oblikovanju građanskog rata u Bosni kako bi se opravdala intervencija NATO-a. Rezultat bombardovanja položaja koje su držali Srbi u Bosni bilo je nametanje Dejtonskog sporazuma nakon koga je u BiH stacionirano 60.000 vojnika NATO – kaže Keli i objašnjava da se slično dogodilo i 1999. godine kada su SAD formirale svoju bazu Bondstil.

Keli, ipak, ističe da je mnogo teža posledica što je zahvaljujući intervenciji NATO 250.000 nealbanaca ostalo bez krova nad glavom.

– To su podaci Međunarodnog Crvenog krsta. Od juna 1999. godine svi gradovi i mesta na KiM osim Severne Mitrovice su etnički očišćeni i postali monoetnički albanski. Time je samo nastavljen progon zahvaljujući kome je između 1966. i 1989. godine oko 130.000 Srba pobeglo sa KiM zbog uznemiravanja i diskriminacije od strane albanske većine – naglašava Keli.

Paradigma

Sekretar Italijanske koordinacije za Jugoslaviju Andrea Martočia ističe da je NATO 1999. godine počinio najeklatantniji zločin protiv mira na Balkanu, a da je njihova akcija bila paradigma kasnijih događaja – jasno kršenje i zloupotreba međunarodnog prava sa ciljem da se i fizički uništi jedna zemlja.

– Jugoslovenska kriza izazvana je i podstaknuta kompleksom diplomatskih, političkih, posredničkih i vojnih akcija zemalja NATO-a, koje su kulminirale bombardovanjem 1999. godine. Takve akcije su bile paradigma za savremeni imperijalistički način mešanja. Rezultirale su otvaranjem Pandorine kutije. Nakon što je iskusila sve vrste pritisaka i provokacija, uključujući ukrajinski puč i građanski rat, Ruska Federacija je 2022.godine odlučila da kaže „dosta“ i zaustavi aroganciju Zapada. Srbi i Jugosloveni su mnogo propatili u proteklim decenijama, ali je NATO konačno pozvan na odgovornost. Zapravo, Alijansa je trenutno u fazi raspada. U stvari, postojao je predugo – kaže Martočia.

Naučna konferencija

Povodom 25 godina od početka agresije NATO na Srbiju i Crnu Goru 1999. godine, u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala Srbije, SUBNOR-a Srbije, Fonda dijaspora za maticu i Udruženje „Veterani vojnoobaveštajne službe Srbije“ u Domu Vojske u Beogradu organizovana je naučna konferencija „Od agresije do novog pravednog poretka“ koja je okupila rekordan broj učesnika iz celog sveta- od Kanade do Australije.

Planirani rat

Džun Keli ističe da je rat na Balkanu planiran mnogo pre nego što su zapadni mediji počeli da daju svoju verziju događaja iz 1991. godine. Ona ističe da je „Direktivu o nacionalnoj bezbednosti – Politika SAD prema Jugoslaviji“ Bela kuća izdala još 1984. godine.

– U dokumentu je izneta politika za stvaranje novog balkanskog poretka koji je zasnovan na tržišnoj organizaciji ekonomija i predviđao „sfere uticaja“ za glavne sile. Ovaj politički akt objavljen je tri godine pre dolaska Slobodana Miloševića na vlast i šest godina pre početka raspada Jugoslavije. Da bi sprovele ovu politiku, SAD su pokrenule deceniju sankcija Jugoslaviji, istovremeno stvarajući i podržavajući unutrašnju opoziciju sredstvima i opremom- ističe Keli.

Kvazipravni tribunali UN

Kristofer Blek dodaje da smo i danas svedoci stvaranja novih kvazipravnih krivičnih tribunala, a da u tome aktivnu ulogu igraju i Ujedinjene nacije.

– UN su preuzele pravo da kažnjavaju pojedince, lidere koji stanu na put ovom svetskom projektu dominacije. Tako u slučaju suverenih nacija, hegemon tvrdi da ima pravo, i tvrdi da UN, kao njihov agent, imaju pravo da ignorišu suverenitet nacija, ignorišu običajno pravo. Njihova moć je u optužbama, zatvaranjima i suđenjima vođama nacija koje ne pristanu da budu deo tog procesa bez ikakve pravne utemeljenosti sem u onoj da „pobednik sudi poraženom“. Dakle, reč je o tribunalima koje direktno kontrolišu osvajači tvrdeći da su sami iznad zakona i presuda – ističe Blek i dodaje da se to najbolje vidi u činjenici da osim sudova koje su formirale UN postoji i Međunarodni sud osnovan Rimskim ugovorom. Na kraju zaključuje:

– Ali, ovaj sud ima ograničenu nadležnost zbog odbijanja velikih sila da se pridržavaju Ugovora. Tužioci su vodili politiku selektivnog gonjenja osoba koje se suprotstavljaju ili su na putu zapadnim interesima.