Srbija i Hag: Šta ako Mladić nije živ?

Ratko Mladić

Bramerc, koji je u Beograd doputovao u sredu, ima sastanke sa najvišim zvaničnicima, a mediji spekulišu da bi srpska strana mogla da mu ponudi i neke "spektakularne novosti".

Najnoviji otkriveni podaci BIA o skrivanju Ratka Mladića koje će navodno Akcioni tim predočiti Bramercu, neće oročiti tačan datum kada će biti uhapšen, ali Bramerc sigurno neće otići nezadovoljan.

S druge strane, mnogi sumnjaju da će Bramerc iz Beograda poneti drugačiji stav od onoga koji je imao do sada. Glavno pitanje u svakom slučaju ostaje: kako dokazati međunarodnoj zajednici da je Srbija zaista odlučna da završi saradnju sa Hagom?

– Nije sporno da bi i Mladić i Hadžić bili uhapšeni da je to moguće, i da je oko toga napravljen politički konsenzus vladajuće koalicije. Ali, na koji način Srbija to i faktički može da uradi, ako fizički nije u stanju? Šta ako su Mladić ili Hadžić van zemlje – pita advokat Branislav Tapušković.

Istovremeno, predsednik spoljnopolitičkog odbora Skupštine Dragoljub Mićunović koji je nedavno predvodio delegaciju srpskih poslanika u Holandiji, zapitao se šta će se dogoditi ukoliko Srbija nikada ne pronađe Mladića, odnosno da li će zemlja u tom slučaju večno biti pod "izolacijom"? Jer, ako bi se pretpostavilo, na primer, da je Mladić u inostranstvu, gde možda više nije među živima, a dotična zemlja o tome ne obavesti ni Beograd ni Hag, kako bi Srbija u tom slučaju pokazala spremnost na saradnju, a ne može da dokaže da nije u Srbiji niti da ga locira ili uhvati?

Sagovornici "Vesti" složni su da ovo jeste nezavidan položaj, ali da se od Srbije u svakom slučaju očekuje da podnese dokaz da je Mladić živ ili mrtav, u Srbiji ili u inostranstvu i tome slično, te da državu bez neke od ovih informacija svakako čeka ocena da ne "sarađuje u potpunosti".

– Mogućnost da je Mladić mrtav svakako postoji, ali Srbija je došla u veoma ozbiljan problem da joj sudbina zavisi od ove dvojice optuženika. Zbog toga je i na našim službama bezbednosti da ponude dokaze da je živ ili dokaze da je mrtav. Dosta smo oponašali Kalimera kako nam je za sve neko drugi kriv – kaže za "Vesti" Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Saveta za saradnju s Hagom.
Srpska strana će se, kaže on, u razgovorima sa Bramercom baviti konkretnim potezima srpskih tajnih službi, ali dodaje da od ove posete ne treba očekivati "nikakve spektakularne rezultate"

– Reč je o redovnoj poseti i tu ne treba imati ogromnih očekivanja. Ono što mi želimo jeste da Bramerc u svom izveštaju predstavi realnu situaciju, odnosno da Srbija u potpunosti sarađuje sa Tribunalom. Ta saradnja je perfektna kada je reč o dostavljanju poverljivih dokumenata, uvidu u arhive, ali i obezbeđivanju svedoka. Ostaje problem hapšenja dvojice preostalih haških optuženika, ali je bitno da su svi uvereni da Srbija čini sve da do tih hapšenja i dođe – kaže on.

Pozitivan izveštaj Serža Bramerca mogao bi da utiče i na Holandiju koja je čvrsta u stavu da odobri potpisivanje Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom tek ako se general Mladić nađe u Hagu. Savetnik ministra policije Toma Fila kaže da bi izveštaj mogao da utiče na Holandiju da ublaži stavove.

– I u Holandiji se bliže izbori, a oni mogu da ublaže stavove dovoljno da i Srbija i njihovi birači budu zadovoljni. Uostalom, u diplomatiji je svašta moguće – ističe Fila koji takođe ne očekuje ništa spektakularno u ova dva dana posete Bramerca Srbiji, jer kako kaže: "Teško je očekivati da neko izjavi da su Mladić ili Hadžić uhapšeni, kad nisu".

– Srbija sada zaista čini sve da završi tu saradnju i to priznanje su nam odali i državni sekretar SAD Hilari Klinton i mnogi drugi. Na nama je da Bramerca sada uverimo da se tu ništa nije promenilo – kaže Fila.

– Bolje je pitati Amerikance kako je moguće da i pored toliko vojnika na terenu i savremene tehnologije još nisu uhapsili Bin Ladena – dodaje on.

Toma Fila smatra da bi ostavka Ljajića bila loše rešenje, koje ništa ne bi promenilo.
– Ljajić je zaista pokazao puno sposobnosti da obavlja ovaj posao i bilo bi loše da Akcioni tim ostane bez njega. Slično je i sa Vukčevićem. Njih dvojica bi možda krajem godine mogli da ponude ostavke, ali samo u situaciji da očekuju da one ne budu usvojene – smatra Fila.
 

Biografija Ratka Mladića

Ratko Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božanovići, kraj Kalinovika, u bivšoj Jugoslaviji (danas Republika Srpska). Bio je general i komadant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine. Optužen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, a od 1996. nije dostupan javnosti.

Neposredno po rođenju, i Mladićevi roditelji i sam Ratko su oboleli od tifusa, ali su mališana spasili italijanski vojnici, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Oca Neđa su mu 1945. godine ubile ustaše, pa je majka Stana sama podizala ćerku Milicu i sinove Ratka i Milivoja.

Po završetku osnovne škole u rodnom mestu, Ratko Mladić je otišao u Sarajevo, gde je neko vreme radio kao kvalifikovani metalostrugar, ali je ubzro napustio posao kako bi u Beogradu završio Vojnoindustrijsku akademiju u Zemunu.

U Jugoslovensku narodnu armiju (JNA) stupa putem konkursa na Vojnu akademiju 20. oktobra 1961, koju završava sa odličnim uspehom kao šesti u klasi. U aktivnu vojnu službu primljen je 27. septembra 1965, a od septembra 1976. u 29. klasi Komandno-štabne akademije pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon Beograd, opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

Uz dobru vojničku karijeru, 11. decembra 1991. godine stigao je i čin general-majora, a 24. aprila 1992, kasniji ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika. Već narednog dana postavljen je za načelnika štaba, ujedno i zamenika komandanta u Komandi druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupa 10. maja, a 12. maja general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjaluci, na predlog Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Na tom položaju Mladić je ostao do 1996, a u međuvremenu (1994) je unapređen u čin general-pukovnika.

Ratko Mladić je 24. jula 1995. pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja. General je 8. novembra 1996, ukazom tadašnje predsednike Republike Srpske Biljane Plavšić smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Zvanično, vojnu karijeru u VRS Mladić je završio polovinom 1997, dok je nezvanično ostao oficir VRS do penzionisanja, 7. marta 2002. Penziju je uredno primao do novembra 2005, kada mu je ista ukinuta pod pritiskom zapadnih zemalja i Haškog tribunala. Sva nepokretna imovina Mladiću je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore 7. aprila 2006.

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu i za proteklo vreme bilo je više pokušaja da on bude uhapšen. Svi ti pokušaji završeni su bezuspešno. Mladić je navodno viđen na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu, Banji Vrujci, u okolini Valjeva i Pančeva, na Zlatiboru, Ceru, Povlenu… Stručne analize koje su uradili srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće.