Srbi kolom razbudili Falkenze

Kulturno-umetničko društvo Zlatni opanak iz Berlina tradicionalno svake jeseni organizuje veče folklora, sa brojnim gostima i učesnicima iz Nemačke i drugih zemalja. Dve sezona omela ih je korona, a sada je manifestacija prerasla u Festival folklora i po atmosferi, broju gostiju i učesnika, prevazišla sve dosadašnje.

Željni druženja, narodne pesme i igre, domaće atmosfere i specijaliteta, sjatili su brojni naši ljudi iz Berlina, Beča, Frankfurta, Leverkuzena i drugih gradova. Tako je, te večeri, inače, uspavani gradić Falkenze, bio glavni grad srpske dijaspore. Grmelo je, treslo se, u ritmu srpskih narodnih igara, pa obližnja svetska metropola, Berlin, to veče nije mogla da ponudi zvučniju i masovniju manifestaciju, nego što je bio naš Festival folklora. Pokazalo se da ne postoji sala koja je prevelika, da u njoj komotno mogu da opletu srpsko kolo, svi željni igre u ovom ritmu. Vijorilo se kolo, ispred bine, između stolova, a i oni koji su samo želeli da posmatraju, ili atmosferu snime ubrzo su talasom ritma i dobrog raspoloženja, „uvučeni“ u kolo.

Uz domaćina učesnici Festival folklora bili su Srpsko-nemačka zajednica Mladost iz Berlina, KUD Mladost iz Leobersdorfa, kod Beča, KUD Ostrog iz Linca, Srpsko društvo Dunav iz Hohajma i KUD Izvor iz Noj Izenburga.

Milena Vojkić, predsednica KUD Zlatni opanak, iako se već dugi niz godina bavi folklorom, puna je utisaka:

– Ovo je naš prvi festival koji organizujemo ovde u Berlinu, i nadamo se da ćemo uspeti da ga ponovimo i sledeće godine. Pre pandemije održavali smo redovno naše koncerte, kada su nam takođe gostovala društva iz drugih gradova i zemalja. Sada smo mogli da prihvatimo veći broj gostiju. Bilo je dosta posla oko organizacije, a tu se najviše zauzeo naš prvi ansambl. Karte su bile rasprodate nedelju dana pre festivala. Sve u svemu, uspelo je – zadovoljno je naglasila Milena.

Saša Ivanović, predsednik Saveza srpskih udruženja Nemačke, takođe nije krio svoje oduševljenje.

– Tu sam da pozdravim i ispratim naše članove na ovom festivalu u Berlinu, a njih zaista mnogo učestvuje u programu. Festival su uveličali i gosti iz Austrije. Ovo je za nas veliki užitak i veliki spektakl. Prelepo je videti kako dečica vešto igraju u našim impresivnim nošnjama. Svi roditelji su sigurno oduševljeni.

O značaju ovog festivala, Saša je naglasio:

– Ovo je veliki događaj za srpski folklor u Nemačkoj. Posle festivala koje su organizovali Sloga iz Manhajma i Dunav iz Hohajma, ovo je treći festival kome prisustvujem. Izuzetno je važno da se što masovnije okupljamo na ovakvim saborima i što više družimo. To je ohrabrenje za naš dugotrajni opstanak u ovoj velikoj stranoj zemlji.

O problemima nastalim usled korone, i njihovom postepenom prevazilaženju, predsednik Saveza srpskih udruženja Nemačke, je još dodao:

– Pre korone, nastojali smo što češće da organizujemo okupljanja, i za sada još nisu na celokupnoj teritoriji Nemačke odobrene dozvole za masovnija okupljanja. Neka udruženja tek polako ponovo oživljavaju, prikupljaju stare igrače i to sve ne može odjednom, preko noći.

Kao da se znamo godinama

Velibor Todić, umetnički rukovodilac Mladosti iz Leobersdorfa kod Beča je oduševljen organizacijom.

– Jako je prijatno večeras, mnogi od nas su se prvi put sreli, a ipak se svi zajedno veselimo, kao da se znamo godinama. Domaćini su nas izuzetno ugostili, ovo je veče za pamćenje. Inače, došli smo sa dve grupe. Mlađi, do 16 godina, predstavili su igre iz Lužnice, a izvođački ansambl, igre iz Crne Trave. Prvi put smo u Berlinu, a sa članovima Zlatnog opanka upoznali smo se na manifestaciji koju je ranije orgnizovalo društvo Ostrog iz Linca. Tako je, lepo druženje rezultiralo time da i mi danas ovde budemo prisutni. Nas pedesetak, došlo je punim autobusom, da uživamo u lepom druženju.

Kakve aktivnosti kluba Mladost još slede, Todić je dodao:

– Planiramo da nastupamo širom Evrope, spremamo se za smotre folklora i turneje koje slede. Nadamo se da ćemo uspeti u tome, da će biti još puno lepih druženja, a ova naša deca su to svakako zaslužila.

Druženje za pamćenje

Ana Vasiljević, predstavnica SD Dunav iz Hohajma koji je nedaleko od Frankfurta, više je nego zadovoljna što su se njihovi članovi našli na jednoj ovakvoj manifestaciji:

– Odazvali smo se pozivu i zaista smo oduševljeni atmosferom koja nas je ovde dočekala, a kojoj smo i sami doprineli. Prvi put sam u Berlinu, dok je naše društvo već ranije gostovalo. Ipak, imamo i dosta novih članova, koji su takođe prvi put ovde. Sve pohvale domaćinu za organizaciju, zahvaljujući kojoj se sve odvija besprekorno.

O kratkom, ali jako lepom boravku u Berlinu i učešću na ovoj manifestaciji Ana Vasiljević je još dodala:

– Autobusom je došlo nas više od 20 i do sada uopšte nismo imali vremena da malo pogledamo Berlin. Uglavno smo zaokupljeni druženjem sa igračima iz ostalih društava, sa kojima smo se već više puta sretali na manifestacijama u Nemačkoj, Austriji ili Srbiji. Bilo bi lepo da ovo veče što duže potraje, jer svi se jako lepo veselimo, a odmah posle toga sedamo u autobus i vraćamo se nazad u Hohajm, tako da od Berlina nećemo ništa da vidimo. Nadamo se da ćemo imati prilike ponovo da dođemo, ali ne zbog Berlina, nego zbog ovako lepog druženja.

Vasiljevićeva je naglasila da su u klubu uprkos koroni uspeli da se druže i ljubav prema srpskoj kulturi, tradiciji i našoj domovini, prenesu na decu koja u međuvremenu stasavaju.

Sve radimo punim srcem

Snežana Džida, umetnički rukovodilac ansambla Radost iz Leverkuzena, pri svakom dolasku u Berlin i gostovanju kod Zlatnog opanka ponovo se oduševi. Ovaj put izostao je nastup njenog društva.

– Došla sam sa društvom iz Hohajma, a nekoliko roditelja me zamolilo da povedem i njihove ćerke iz našeg društva Radost. Iznenadilo me da je tu još jedna porodica iz Leverkuzena, čija su deca u našem društvu, a kao veliki ljubitelji folklora nisu hteli da propuste ovaj veličanstveni događaj. Dolazak našeg ansambla je bio planiran i prijavljen, bili smo željni da igramo, međutim, iskrsli su problemi oko prevoza. Bilo je zakazivanja i otkazivanja sa prevoznicima, pregovori su potrajali i na kraju smo, nažalost, morali da odustanemo. Nismo hteli, kako se to kod nas kaže, da krećemo navrat-nanos, pa smo odlučili da sledeće godine sve unapred detaljno pripremimo.

Snežana nije mogla da nađe dovoljno reči da izrazi zadovoljstvo organizacijom i atmosferom na manifestaciji koju će dugo pamtiti, i o kojoj će svima u Leverkuzenu mnogo pričati.

– Oduševljena sam, upravo sam čestitala našoj dragoj Mileni i Zlatnom opanku. Veliki je uspeh sve tako besprekorno organizovati u ovako velikoj sali. Zaista su to odradili vrhunski. Prisustvo ovolikog broja ljudi pokazuje, da mi sve ovo radimo punim srcem. Drago mi je da „Vesti“, najbolji dnevni list, sve ovo prati – bez dileme je zaključila Snežana.

Da čuvamo zajedništvo

Festivalu su prisustvovali i Mladen Tadić, ataše za štampu Ambasade Srbije i protojerej stavrofor Radomir Kolundžić, koji je pozdravio i blagoslovio skup. Mladen Tadić izuzetno je zadovoljan ovim događajem.

– Ovo je prvi festival u Berlinu, a ujedno je i prvi veliki događaj, na kome mogu da se družim sa našom dijasporom, s obzirom da sam od oktobra prošle godine u ambasadi, a mere zaštite od korone nisu bile dovoljno fleksibilne, da se ovako nešto desi ranije. I mi u ambasadi znamo koliko je teško organizovati ovako veliki događaj. Zaista sam, iskreno da kažem, pozitivno iznenađen. Sala je puna, a organizatori su nam rekli da je za dolazak bilo zainteresovano mnogo više ljudi, ali nije bilo dovoljno mesta. Jako je lepo da se naši ljudi i daleko od Srbije ovako dobro druže. Taj osećaj zajedništva je nešto što treba gajiti i negovati. Mi, kao predstavnici ambasade, uvek smo spremni da pomognemo koliko možemo. Naša kultura je izuzetno impresivna i šarolika, a to posebno važi za folklor. Sa ovog skupa nosim samo pozitivne utiske.

O sadržaju festivala, Tadić još kaže:

– Program je odličan i sam sam se aktivno bavio folklorom, kada sam bio nešto mlađi pa me večerašnji program podsetio na te lepe trenutke. Prisustvo društava iz drugih gradova i prisustvo toliko dece, čini ovu manifestaciju još veličanstvenijom.