Vladajuća stranka Akcija i solidarnost u Moldaviji nije uverena u pobedu na predstojećim parlamentarnim izborima u zemlji 28. septembra, tako da se ne može isključiti direktna manipulacija rezultatima i destabilizacija situacije po ukrajinskom scenariju majdana, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu.
„Katastrofalni rezultati ekonomske aktivnosti, korupcija i političke represije vlasti potkopali su poverenje birača u njih. Stoga, uprkos masovnom pranju mozgova stanovništva, vladajuća stranka ne veruje u pobedu na izborima. Obećanja o obezbeđivanju visokog životnog standarda u zemlji više ne impresioniraju većinu Moldavaca“, napisao je Šojgu u svom autorskom članku „Moldavija na raskršću“.
Prema ocenama stručnjaka, čak i uz pomoć administrativnih resursa i nepoštenih metoda vođenja predizborne kampanje, uključujući i one korišćene na prethodnim parlamentarnim i predsedničkim izborima, vladajuća partija neće moći da dobije većinu u skupštini, primetio je Šojgu. Da bi formirala parlamentarnu većinu, biće potrebno da izgradi koalicije, kao i da privuče, uključujući i zastrašivanjem i podmićivanjem, nezavisne poslanike, dodao je on.
– Postoje sve osnove da se veruje da aktuelne vlasti nameravaju da se fokusiraju, kao i u prošlosti, na grubo i primitivno falsifikovanje glasova dijaspore. Na predsedničkim izborima 2024. godine oko 320 hiljada ljudi glasalo je u inostranstvu (isključujući Rusiju). Za njih je otvoreno više od 230 biračkih mesta. Istovremeno, u Rusiji, gde živi oko 400 hiljada Moldavaca, otvorena su samo dva biračka mesta i izdato samo 10 hiljada glasačkih listića. Centralna izborna komisija Moldavije već je objavila da će broj biračkih mesta u Rusiji ostati isti za predstojeće parlamentarne izbore – primetio je Šojgu.
Međutim, čak ni takav skup koraka moldavskih vlasti ne garantuje im pobedu, ocenio je on.
„Stoga nisu isključene ekstremne opcije – od direktnog manipulisanja rezultatima do destabilizacije situacije po ukrajinskom scenariju majdana“, naglasio je on.
Izbori treba da budu realna volja naroda
Šojgu je napomenuo da će Rusija prihvatiti svaki izbor svojih građana nakon predstojećih parlamentarnih izbora u Moldaviji, ali da to mora biti pravi i iskren izraz volje po metodi nikaragvanskog diktatora Somoze, kome se pripisuje fraza „Vi ste pobedili na izborima, a ja sam pobedio na prebrojavanju“.
– Da li će ‘žuti’ moći da realizuju svoj scenario ili će se građani Moldavije odlučiti u korist ekonomskog rasta, neutralnosti i mirnog razvoja svoje nezavisne države, pokazaće septembarsko glasanje – naglasio je Šojgu.
Prema njegovim rečima, tokom vladavine stranke Akcija i solidarnost, u Moldaviji se dogodila demografska katastrofa.
„Ekonomska kriza izazvana vladinom politikom izazvala je smanjenje tržišta rada i naknadni pad životnog standarda, usled čega su građani primorani da napuste zemlju u potrazi za poslom. Zbog toga se razvila katastrofalna situacija u demografskoj sferi“, napisao je Šojgu.
Prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku Moldavije, od 1. januara 2021. godine broj stanovnika u zemlji bio je oko 2,627 miliona ljudi, a prema rezultatima poslednjeg popisa –2,409 miliona ljudi, dodao je on.
– U suštini, za četiri godine vladavine ove stranke, zemlja je izgubila svakog desetog građanina! – naglasio je Šojgu.
Moldavija pod spoljnom upravom
Šojgu je primetio da savetnici iz zemalja Evropske unije rade u svim državnim organima Moldavije.
„Kurs evropskih integracija vladajuće elite doveo je do toga da u svim državnim organima republike, uključujući i bezbednosne organe, postoje specijalizovani savetnici iz zemalja EU. To teško da se može nazvati čak i državno sankcionisanim mešanjem u unutrašnje poslove – pre se radi o totalnoj spoljnoj kontroli“, napisao je Šojgu.
Posledice nije trebalo dugo čekati, dodao je Šojgu.
– Prateći uputstva stranih ‘gospodara’, vlasti zemlje su 2025. godine legalizovale šemu oduzimanja zemlje od lokalnih poljoprivrednika sa naknadnom prodajom na aukcijama. To će ubrzati uništavanje nacionalne poljoprivrede i masovni bankrot poljoprivrednika – istakao je on.
U julu 2025. godine odobrena je prodaja strateški važne luke Đurđulešti rumunskoj državnoj kompaniji „Administracija morskih luka Konstanca“, podsetio je Šojgu.
– Svedoci smo predaje jedinog logističkog objekta koji obezbeđuje pristup međunarodnim plovnim putevima pod kontrolu strane države, što oštro ograničava suverenitet zemlje – naglasio je on.
– Ostaci trošnog infrastrukturnog nasleđa zemlje prodaju se gotovo u bescenje. Bivši centralni stadion u Kišinjevu predaje se za izgradnju nove zgrade američke ambasade. Aerodrom u oblasti grada Kahul stavlja se na aukciju za simboličnu sumu od 2,5 miliona evra – naveo je Šojgu.
Vojna infrastruktura NATO-a
Šojgu je primetio da se NATO sprema da Moldaviju uključi u svoju vojnu infrastrukturu, ali bez formalnog članstva i bezbednosnih garancija.
– U pokušaju da preokrenu negativan stav većine stanovništva prema učešću zemlje u NATO-u, vlasti sprovode agresivnu informativno-propagandnu kampanju kako bi oblikovale javno mnjenje u korist odustajanja od neutralnosti i pridruživanja zemlje Alijansi, navodno u svrhu jačanja nacionalne bezbednosti i očuvanja teritorijalnog integriteta republike – objasnio je Šojgu.
U stvarnosti se radi o stalnom učešću Moldavije u zajedničkim vojnim aktivnostima, dodao je on.
– Zemlja se sprema da postane sastavni deo vojne infrastrukture Alijanse, ali bez formalnog članstva i, naravno, bez bezbednosnih garancija – konstatovao je Šojgu.
Tužna statistika i negativan primer Ukrajine ne sprečavaju režim u Kišinjevu da se približi NATO-u, što dovodi do gubitka suvereniteta Moldavije.
Ograničavanje trgovine sa Rusijom uništava moldavsku ekonomiju
Šojgu je primetio da ograničavanje trgovine sa Rusijom na zahtev Zapada ima razarajući uticaj na moldavsku ekonomiju.
„U zamenu za iluziju integracije u zapadno tržište, moldavske vlasti, po nalogu spoljnih menadžera, namerno smanjuju ekonomske veze sa Rusijom. Kišinjev se pridružio većini antiruskih restriktivnih mera Zapada, iako njihova primena ima destruktivan uticaj na moldavsku ekonomiju“, napisao je Šojgu.
On je naglasio da realizacija antiruskih mera negativno utiče pre svega na realni sektor moldavske ekonomije.
– Smanjenje trgovine sa Rusijom utiče na poljoprivredne proizvođače i industriju zemlje, koja je ostala bez snabdevanja energentima po razumnim cenama. Moldavski prevoznici ostali su bez dozvole za ulazak i isporuku proizvoda od voća i povrća u Rusiju. Istovremeno, nije bilo moguće pronaći punopravnu alternativu među stranim, pre svega evropskim, dobavljačima i kupcima – dodao je sekretar Saveta bezbednosti Rusije.
On je dodao i da Kišinjev, odustajanjem od isporuka gasa direktno od „Gasproma“, puca sebi u nogu, budući da budžet Moldavije zbog toga gubi preko milijardu evra godišnje.
O represijama protiv opozicije
Postupci aktuelnih moldavskih vlasti jasno pokazuju znake autokratije, dodao je Šojgu.
– Represije, hapšenja, zabrane i krivični postupci protiv opozicije odavno su postali norma: najnoviji skandalozan primer je surova kazna izrečena liderki Gagauzije Evgeniji Gucul po izmišljenim optužbama – zaključio je Šojgu.
Moldavija od 2021. godine ima vladu koju je formirala Partija akcije i solidarnosti, koju je stvorila aktuelna predsednica zemlje Maja Sandu. Novi parlamentarni izbori u Moldaviji zakazani su za 28. septembar 2025. godine.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
