Socijalna tragedija na Balkanu (1): Penzioneri hrane pola Srbije

Najmanje milion penzinera izdržava još tri člana porodice koji su nezaposleni

 

Konačno su i zvanično premašili broj zaposlenih i to za 30.000, tako da se država našla u teškom škripcu. U državnim firmama i institucijama zaposleno je oko 780.000 ljudi, što znači da u privatnim kompanijama ima skoro 910.000 radnika. E svi ovi u privatnom sektoru treba da izdržavaju državu – plate u javnom sektoru i penzije.

Penzioneri pomažu nezaposlenoj deci, deci koja su zaposlena, ali primaju minimalac ili ne primaju platu uopšte. Stari se odriču skoro svega, samo plaćaju komunalije, ostave malo za hleb, a ostatkom hrane unuke. Najveći broj starih kod nas živi u porodičnoj zajednici, čak 44 odsto. Penzioneri su bankarima postali omiljeni klijenti, jer najrevnosnije otplaćuju svoje obaveze, i imaju najredovnija primanja. I dok su se ranije otimali o mlađe klijente, danas su na TV reklamama glavni junaci deda i unuka, deda kupuje igračke, a banka daje kredit. Ranije su penzioneri mogli da pozajme najviše 200.000 dinara, danas mogu i pola miliona.

Međutim, crna statistika postaje još gora. Ministri Lazar Krstić i Kori Udovički najavili su pre dva meseca smanjenje penzija do kraja godine ukoliko druge državne mere ne uspeju, a verovatno neće. Ministar finansija najavio je da ove i sledeće godine mora da se uštedi jedna milijarda evra, a kako će se to izvesti nego smanjenjem državnih plata i penzija, to jest imovine građana Srbije. Proizvodnju nemamo, novim stranim investitorima država neće naplaćivati 70 odsto poreza i doprinosa, što znači da država mora sama da plati doprinose, a porez da namakne od tih istih radnika koji će imati platu najnižu u Evropi…

U januaru su penzioneri umalo stradali još više kada je tadašnji ministar privrede Saša Radulović zagovarao da će svi stariji od 65 godina imati istu penziju od 20.000 dinara. Ministarstvo privrede je tada zaključilo da je to "minimalni nivo dovoljan za život". Inače, današnji penzijski minimalac je 13.200 dinara ili oko 110 evra, a za poljoprivrednike 10.394 dinara ili 90 evra. U Savezu penzionera Vojvodine ističu da gotovo dve trećine penzionera u Srbiji ima penziju manju od 24.000 dinara, te žive na ivici egzistencije, a pola miliona prima najnižu penziju od 13.221 dinar.

Nikakav rebalans budžeta neće smanjiti deficit od blizu tri milijarde evra: Branko Dragaš

Očajnu sliku Srbije za "Vesti" objašnjava ekonomista Branko Dragaš.

– Budžetski deficit će se ove godine približiti tri milijarde evra i to će biti najveći budžetski deficit u istoriji Srbije. Nikakav rebalans budžeta neće smanjiti toliki deficit. Prvi put u istoriji Srbije imamo više penzionera nego zaposlenih, a penzioneri izdržavaju oko četiri miliona ljudi. Svako smanjenje penzija i plata vodi u smanjenje potrošnje, pa proizvodnje i to je sigurna propast. Država će  uštedeti jedva 200 miliona evra, a to može da postigne i kidanjem svih državnih agencija. S druge strane, u Narodnoj banci kupuju svojim radnicima čarape i odela da bi lepše izgledali, pa to je potpuni slom sistema! Samo do 3. juna do 17. juna, za 12 radnih dana, mi smo se zadužili 393 miliona evra, pa to je narkomanska spirala zaduživanja.

U Hrvatskoj je situacija slična. Nedavno je "Jutarnji list" upozorio da je prvi put radnika manje nego penzionera i da je odnos 0,88 radnika na jednog penzionera. Andrej Georgijevski, kandidat za gradonačelnika Vukovara, upozorio je pre dve nedelje da penzioneri jedu golubove, jer ne mogu da prežive sa 1.000 kuna mesečno. Mnogi su isekli radijatore jer ne mogu da plaćaju grejanje, a na terase postavili zamke za ptice da bi ulovili koji obrok. Loša situacija je i u Bosni i Hercegovini, broj radnika i penzionera je izjednačen, a prosečna penzija oko 150 evra i najmanja je u regionu. Predsednik Sindikata penzionera Nusret Šunje upozorio je da se trećina bosanskih penzionera hrani u narodnim kuhinjama. Ne mali broj njih i prosi. U Crnoj Gori prošle godine je bilo 124.160 penzionera, a jednog penzionera finansira jedan i po zaposleni. U Makedoniji je prosečna penzija oko 144 evra.

Najbolje je biti penzioner u Norveškoj. Prema studiji penzionog indeksa koju je uradio Natiksis Global početkom 2013. godine tri najbolje zemlje za život u poznim godinama su evropske države Norveška, Švajcarska i Luksemburg. Norveška je proglašena za zemlju snova za većinu ljudi, kad su u pitanju zdravstvo, finansije i kvalitet života. Švedska se našla na četvrtom mestu, a Austrija na petom.

Prosečan srpski penzioner ima 70 godina i penziju od 24.153 dinara. Možda zato i ne čudi vest da su prošlog leta u Kanadi uhapšena dva srpska penzionera sa 3.330 tableta oksidona. Jedan od dilera imao je punih 79 godina.

Sutra – Socijalna tragedija na Balkanu: Dve plate za godinu dana