Slovo o magarcima i uspehu

Kada je pre osam godina počeo da uzgaja magarce i otvorio prvu farmu magaraca u Resavi kod Bele kapije, kako je nazvao svoju kapiju, Ljubiša Petrović Brka (62) iz Bobova kod Svilajnca, koji je na privremenom radu u Montreu u Švajcarskoj gotovo četiri decenije, ostvario je svoj dečački san, o čemu su „Vesti“ već pisale.

Ali, ambiciozan i voljan da uvek bude prvi i najbolji, Ljubiša je napravio raj ne samo za magarce, već i za buduće turiste, ali i za sopstveno uživanje kada se za 16 meseci bude vratio iz Švajcarske. Pored vidikovca s kog će gosti moći da uživaju dok pijuckaju magareće mleko, oni će moći da borave u luksuzno opremljenim sobama i apartmanima u zasebnoj kući koja ima čak i lift, a jedan od apartmana biće opremljen specijalnom kadom u kojoj će gosti moći da se kupaju u magarećem mleku.

Amanet generacijama

Pošto je u sklopu te zgrade sagradio i ugostiteljski objekat, gosti će biti u prilici da jedu domaća jela, povrće iz plastenika i iz bašte iz koje Ljubiša posebno izdvaja turski luk ajma, koji salati daje poseban šmek, ali i jaja nojeva. Ljubiša je za sada nabavio dva mlada noja, ali će ih razmnožavati i kupiti još nojeva. Vredni meštanin Bobova ni tu nije stao! Ostvario je i želju da o njemu i njegovoj elitnoj farmi bude objavljena knjiga „Prva elitna farma magaraca u Resavi“, čiji je autor Brana Živković iz Svilajnca. – Odavno sam želeo da bude napisana takva knjiga. To je za mene veliki uspeh, a ostaće i u amanet budućim generacijama. Ostaće za istoriju. Nadam se da će i posle hiljadu godina ostati neki primerak knjige i da će neko moći da pročita da je u Bobovu postojala farma magaraca, što nije uobičajeno za ovaj kraj. Od malih nogu sam imao velike ambicije. Zato sam i otišao u Švajcarsku da bih što više zaradio. Ali, teško mi je da budem sluga i da živim u kamenu, jer je Švajcarska sva kamenita. Žao mi je što znam da deca neće da se vrate – emotivno priča Ljubiša za „Vesti“.

Ular sa imenom

Ovaj vredan domaćin ima 52 magarca, dve kobile, ždrebe i dve bebe noja. Kaže da se njegova farma magaraca izdvaja od ostalih u Srbiji, jer svako magare ima ular sa imenom i svi su umatičeni. Farma je uvek čista, jer ne voli da magarci hodaju po blatu. Dok je u Švajcarskoj, o njima brine Dragoslav Milojević. Ima i poseban objekat u kome je rodilište za magarce. Bio je, veli, u rezervatu Zasavica, ali se razočarao kada je blato po kome magarci gacaju. Prvog magarca, Cvetka, dobio je 2012. godine na poklon od Milovana Jovanovića Peleta iz Bobova. Poklonio mu ga je za pedeseti rođendan, kada se i venčao u crkvi sa suprugom Gordanom.

– Kao da je znao da želim da imam farmu magaraca. Možda ga je i sam Bog naterao da to uradi. Onda sam iz Švajcarske dovezao dve prikolice za prevoz konja i magaraca, kupio magarice Divnu, Junu i Milicu, od koje sam dobio prinovu, magaricu Petrojku, i napravio objekte. Angažovao sam i radnike. Mlada magarica košta od 300 do 400 evra, magarac od 200 do 250 evra, a u objekte sam uložio oko 46.000 evra. Kada budem imao, neću da žalim da uložim još toliko – ponosno kazuje Ljubiša.

Božije životinje

Ljubiša je pre više od 40 godina doživeo saobraćajnu nesreću, ali je, srećom, preživeo. Pošto ga je, kako kaže, Bog ostavio u životu, pokušava da uradi što više. – Magarce uzgajam zato što sam pročitao da su oni „božije životinjke“, jer imaju krst na leđima, ali i zato što je Isus na magarcu obilazio zemlju. Oni opuštaju i izvlače negativnu energiju iz ljudi. Toliko ih volim da sam ih poljubio više puta nego svoju suprugu. Magareće mleko je odlično protiv bronhitisa i za jačanje imuniteta, a proizvodim i melem, koji je odličan protiv ekcema i za zarastanje rana. Imam stalne kupce iz cele Srbije, a mleko prodajem i u Švajcarskoj – kaže Ljubiša.

Melem za dušu

Brana Živković, koji je na dan promocije knjige o Ljubišinoj farmi, promovisao i drugo dopunjeno izdanje svoje knjige „Fudbalski klubovi Donje Resave (1920-2020)“, potvrđuje da magarci veoma opuštaju, da je njihovo mleko lekovito i da je zahvaljujući melemu izlečio ekceme na koži. – Knjiga ima 176 stranica, njen naslov je preveden na engleski, španski, japanski, francuski, katalonski, francuski i ruski jezik i obiluje brojnim fotografijama. Jednostavno sam morao da napišem tu knjigu, jer znam koliko Ljubiša voli magarce. Njegova farma nije samo značajna za Resavu, već za ceo svet. Svi su čuli za njegovu farmu i dolaze iz raznim zemalja da je obiđu – navodi Živković.

Vredna familija

Ljubiša radi u firmi Drajer, u kojoj razvozi poštu po Švajcarskoj, supruga Gordana je u penziji, sin Tomica ima vlastitu firmu Gipe za izolaciju i moleraj sa devet radnika, a kćerka Tanja radi u staračkom domu.