Slikar i strongmen

Jagodinski slikar Slaviša Marković (40), poznat pod umetničkim imenom Slava Markani, „usijao“ je društvene mreže i pojavio se u svim medijima kada je na svom profilu za portret Novaka Đokovića, rađen uljanim bojama na limu, odredio cenu od 380.000 evra.

Mediji su komentarisali da za taj iznos može da se kupi stan na Vračaru u Beogradu. Na sličan iznos Markani je procenio i sliku „Poljubac“, na kojoj su u zagrljaju uljem na aluminijumu, naslikani Đoković i njegova supruga Jelena.

– Jedan poznati slikar me posavetovao da cenim svoj rad, jer će ga tada i drugi ceniti. Međutim, iako sam za Đokovićev portret od jedne žene iz inostranstva dobijao 150. 000 evra, nisam želeo da ga prodam. Više bih voleo da slike poklonim Đokovićevoj fondaciji u nadi da bi možda u Jagodini izgradili starački dom sa domom za decu bez roditelja. To je kanadski model spajanja najstarijih i najmlađih koji se pokazao veoma uspešnim, jer su kod starijih osoba bitno poboljšane vitalne funkcije zato što su imali kome da prenesu znanje i iskustvo, a deca su bila srećnija, jer su videla da postoji neko ko želi da brine o njima – kaže Markani.

Levoruki slikar dodaje da je prvu sliku pre više od tri decenije radio nagorelom čačkalicom i pozajmljenim uljanim bojama. Do sada je uradio više od 500 umetničkih dela. Njegovi portreti imaju više lica i više očiju od Pikasovih. Slike radi uljanim bojama na platnu, staklu, aluminujumu, drvetu, lesonitu… Motivi su mu različiti – priroda, apstrakcije, portreti, životinje, ženski aktovi. Njegove slike su kombinacija raznih stilova, a odlikuje ih pozitivna i zdrava energija kojom zrače.

Vlasnici njegovih umetničkih dela kažu da imaju pozitivne doživljaje dok gledaju slike, koje ih dovode do osećaja spokoja, ali i povećanja životne energije. Svaka njegova slika, pored potpisa, sadrži i njegov DNK potpis kao duplu potvrdu originalnosti.

– Pored slikarskog dara imam još jedan dar, poklon od Boga – neverovatnu fizičku snagu i izdržljivost. Kao slikar strongmen jedinstven sam na svetu. Golim rukama savijam razne predmete od metala, pa, na primer, od tiganja pravim palačinku, a golim rukama obaram i suva stabla drveća. Sidro kod Kočinog hrasta, koje ima oko 200 kilograma podižem 20 puta u jednoj seriji, 92 široka stepenika na Ruskom groblju pretrčim za 45 sekundi, u seriji uradim 140 sklekova, 230 čučnjeva, preplivam bazen za 22 sekunde, postižem koš sa suprtone strane terena – nabraja Markani za „Vesti“.

Tako je ponovo privukao veliku pažnju na raznim društvenim mrežama, jer je postavio snimke na kojima u svojoj kovačnici usijani čelik kuje macolom od četiri kilograma i postiže 100 udaraca u minutu, zatim kako jednim udarcem leve ruke gasi mašinu za merenje jačine udarca i mnoge druge snimke svojih neobičnih veština.

Marković je specijalista gerontologije i brine o starim osobama. Po završetku Više medicinske škole u Ćupriji specijalizirao je na norveškom koledžu u Trondhajmu. Zaposlen je u jagodinskom vrtiću Pionir, ali kaže da gotovo da ne postoji zanimanje kojim se nije bavio, a veoma je aktivan u raznim organizacijama, dobrovoljni je davalac krvi, dragocenu tečnost dao je 50 puta, a zahvaljujući poznavanju brojnih zanata ume da napravi sve što poželi.

Krstovi i bumerang

Markani je i veliki kolekcionar, pa nema šta nema. Sakuplja stare knjige, među kojima je najponosnii na Srpsko-francuski rečnik iz 17. veka i nemačku Čitanku iz 19. veka, poseduje originalni australijski bumerang, ali najveću kolekciju čine krstovi iz raznih perioda, različitih dimenzija i od raznih materijala. Ima ih od slonovače, zlata, srebra, poludragog kamena. Omiljen mu je krst iz Jerusalima sa česnicom i zemljom sa Golgote, ali i sa Svete gore.

Kuvar, moler, voskar

– Odgajivač sam rotvajlera, sijamskih mačaka, kunića, pernate živine, kineskih labudastih gusaka, kerovođa sam i dreser, gljivar, mesar, varilac, nožar, kujundžija, moler, zlatar, građevinac, ribolovac, lovac, obučen sam za rukovanje vatrenim oružjem sa neolučenim cevima, a razumem se i u limarski, voskarski, molerski i tapetarski zanat. Odličan sam kuvar, jer me majka Ružica naučila da spremam još kad sam imao 16 godina. Pravim sve – od bečkih šnicli i bureka, preko integralnog hleba sa kurkumom i kakaom, do raznih đakonija. Burek i kolače sečem specijalnim alatkama koje sam svojeručno izradio – nabraja Marković za naš list.

„Beli orao“ u Japanu

Markani trenira tendorju aikido i sliku „Beli orao“ poklonio je Kenđi Šimicuu, poslednjem učeniku osnivača aikida Moriheja Uešibea. Markani se sa Šimicuom susreo na međunarodnom seminaru tendorju aikida.