Slava uz nove ikone

Vladičanskom liturgijom, koju je služio vikarni episkop humski Jovan, u Crkvi Svetog Stefana u Esenu otpočela je proslava krsne slave ove Crkvene opštine.

Oko dve stotine gostiju i parohijana koji već nekoliko godina pripremaju i svim srcem žele da nađu način ikonopisanja ovog arhitektonski specifičnog umetničkog prostora, bilo je vidno obradovano i ponosno povodom započetih radova na obnovi. Skele koje su okružile oltarski prostor nisu omele liturgijski sled o čemu su saslužujući uz vladiku Jovana pažljivo brinuli otac Jovan iz Vupertala, otac Danilo iz Diseldorfa, starešina crkve otac Duško i đakon Aleksandar iz Diseldorfa. Prateći liturgiju svojim prelepim pojanjem članice pevnice dale su svečanoj atmosferi izuzetnu toplinu.

Okupljeni oko kolača

Vladika Jovan je posle nadahnute besede presekao je i celivao slavski kolač sa kumovima slave Radom i Mirjanom Filipović, a ruke okupljenih gostiju i parohijana bile su na ramenima najbližih i na taj način su svi zajedno učestvovali u ovom svetom činu. Ubrzo je, dajući četvrtinu slavskog kolača, ovogodišnji kum Rade Filipović sa porodicom predao slavu dogodišnjem kumu Ranku Radonjiću i njegovoj porodici. Tom prilikom se Rade Radonjić sa neskrivenom radošću obratio sveštenstvu, parohijanima i gostima zahvaljujući im i ističući trud svih parohijana na očuvanju ove crkvene zajednice. Starešina hrama otac Duško je sve prisutne pozvao da se okupe u sali u kojoj je priređen prigodan program i postavljena slavska trpeza. Sala parohijskog doma je u trenutku bila potpuno ispunjena, činilo se i mala da primi sve zainteresovane. Kulturni program obeležen je već tradicionalno nastupima dečjeg „Pozorištanca Sveti Stefan“ i KUD Kolo, koji stvaraju pod okriljem hrama u Esenu.

Ovacije najmlađima

Deca „Pozorištanceta Sveti Stefan“ otpevala su pesmu „Zvezda se zasja“ u aranžmanu Dragana Tošića. Muzičku pratnju činile su violina Natalije Tošić, flauta Paraskeve Božović i klavijature Miloša Ivančevića. Uz predivan glas i solo podršku Tanje Božović deca su pevala radosno i ponosno kako i dolikuje temi pesme. Naravno, budnim okom sve je sa strane ispratila Željka Ivančević koja vodi dečje pozorište.

Mlađa grupa Kola je pozdravljena burnim aplauzom i ovacijama. Mali čuvari folklorne igre plenili su, kako veštim prepletima koraka, tako i prelepom narodnom nošnjom iz Šumadije. Starija grupa oduševila je spletom kola iz istočne Srbije. Umesto narodne nošnje igračice i igrači pojavili su se u crnim kostimima na kojima se ponosno svetlucalo ispisano ime Kolo. Izostanak živopisnog kolorita narodnih nošnji nadomestili su uigranošću, radošću i veštinom. To je nagrađeno dugim aplauzom.

Uživamo u susretima

Kako su parohijani bili pozvani od strane Crkvenog odbora da umesto poklona donose hranu, slavska trpeza bila je bogata i raznovrsna. Za dugim stolovima sedeli su kako stariji, tako i mladi ljudi i deca. Anastasiju Borovac zatekli smo u društvu sa majkom svog budućeg muža Nemanje. Anastasija je iz Dortmunda, ali kako nam je rekla, redovno dolazi u hram u Esenu i zbog toga što je to parohijska crkva njenog budućeg muža.

– Počela sam da dolazim u crkvu 2018. kada mi se deda razboleo. Tada sam se molila za njega i verujem da me je Bog čuo i pomogao mu. Od tada stalno dolazim. Osim toga, ovde se srećem sa prijateljicama, lepo se ispričamo i uživamo u našoj tradiciji, a to je uvek posebno lepo u ovim slavskim prilikama – objasnila nam je Anastasija.

I kum slave Rade Filipović, iako prezauzet, odvojio je nekoliko trenutaka i rekao nam da je oduševljen liturgijom i proslavom u sali.

– Pre svega se radujem ovoj našoj dečici ovde. Mi nastojimo da u ovom hramu stalno nešto prinovimo i da sve napreduje. Moja porodica je ovde od 2010. godine, deca su mi igrala u folkloru dok nisu odrasla. Ovde mi je kao druga kuća.

Pozdravljajući se sa gostima, starešina hrama otac Duško zahvalio je svima i svakom uputio neku lepu reč, a za „Vesti“ je rekao:

– Srećan sam da su se i crkva i ova sala ispunili ljudima i radošću posle tri godine pandemije.

Mir u srcu i duši

U lepom razgovoru i dobrom raspoloženju zatekli smo i porodicu Mitrović. Maji, koja odnedavno živi u Esenu, došli su u posetu roditelji Zorica i Radovan iz Valjeva. Za „Vesti“ je Maja rado ispričala koliko i zašto joj se dopadaju ovakva okupljanja Srba.

– Osećam se lepo ovde, ovom proslavom zaokružuju se ovi divni praznični dani, a među njima i jedan rođendan u mojoj porodici. Osim toga, moja sestričina je ovde i nastupala je upravo sa Pozorištancem. Roditelji često dolaze iz Valjeva i trudimo se da velike praznike provedemo zajedno. Ovde sabranju sa našim narodom ne samo da čuvamo naše korene i nasleđe, nego i mir u srcu i duši. Zato dolazimo ovde – iskreno priča Maja.

Svi smo jedno

Tamara Portić je mama malog Marka koga je pričestio vladika Jovan.

– Prelep je osećaj biti ovde. Mi smo često na liturgiji i pričešćujemo i sina. On sada ima šest meseci, a sa tri meseca smo ga krstili. Za nas je veliki blagoslov što smo dobili dete, ali i to što ga ovde možemo dovesti na Liturgiju i pričestiti, i uvesti u našu veru. Mi potičemo sa Kosava i Metohije i znate da je to kod nas na prvom mestu. Osim toga ovde smo upoznali mnoge prijatelje. Obično se posle liturgije okupimo u sali i družimo, kako mi odrasli, tako i deca. Ovde smo svi jedno i osećamo se kao kod kuće – zadovoljno kaže Tamara.

Deca znaju odakle potiču

Miodrag Simić, direktor KUD Kolo je kao jedan od domaćina bio potpuno predan usluživanju gostiju. Na sekund je stao da ga fotografišemo sa umetničkim rukovodiocem Markom Dimovskim koji je govorio o životu kluba i nastupima.

– KUD postoji pri Crkvi Svetog Stefana još od 2009. godine. Trenutno ima oko 120 članova u četiri grupe – školarci folklora, pripremni ansambl, prvi izvođački ansambl i grupa starijih rekreativaca i veterana. Probe su petkom. Raduje me veliki broj dece iz Gelzenkirhena, Oberhauzena, Duizburga i Esena koja igraju u našem društvu. Maksimalno se trudimo da deci prenesemo tradiciju i sačuvamo naše korene, jezik i kulturu kroz igru, pesmu, putovanja i druženja. Veoma smo ponosni na našu decu. Oni ovde žive i uče, ali imaju jaku želju da ne zaborave odakle potiču – ističe Dimovski.

Dodaje da su tokom pandemije imali puno poteškoća.

– Bogu hvala, sada se to promenilo. Čast nam je što radimo pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Od našeg sveštenika i Crkvenog odbora imamo stvarno veliku podršku. Danas su stariji nosili kostime za probu i to je bila reklama našeg KUD i poziv mlađima da nam se pridruže. Osim toga današnji nastup bio je specifičan i po tome što smo igrali pred vladikom koji nas je i pohvalio – sa zadovoljstvom priča Dimovski.

Svi kao u svojoj kući

Neposredno pred pričešće vladika Jovan obratio se još jednom sabranima u crkvi govoreći da je post preduslov pričešća i da ne bi trebalo da se pričešćuju oni koji nisu postili. Iako skoro nije imao trenutak vremena, a da pored njega nije bio neki sagovornik, vladika je rado za „Vesti“ preneo svoje utiske sa slave.

– Dopalo mi se danas izuzetno, zato što ovde može da se ispoštuje taj neki spontani, neposredni život zajednice. Vidi se da se svi trude, svako na svom mestu. Gospođa Marijana Popović, kao predsednica Crkvenog odbora, naravno otac Duško kao i gospodin Miodrag Simić, koji sa decom radi u folkloru, svakako gospođa Željka Ivančević koja se trudi oko Pozorištanceta i svi ljudi koji su pripremili slavu, pre svega kumovi – porodica Filipović. I zaista se oseća predivna atmosfera. Ovde se oseća duh volonterizma – ljudi ovo ne osećaju kao svoje radno mesto, već kao svoju kuću. To posebno određuje atmosferu – rekao je Vladika Jovan.