Najskuplja kuća prodata je u gradskoj opštini Stari grad (Grad Beograd) za 2.000.000 evra, pokazuju podaci RGZ za treći kvartal.
Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.475 evra u Beogradu na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, površine 346 m2, bila 2.219.888 evra na Savskom vencu. Najskuplje parking mesto u ovom periodu plaćeno je 48.000 evra.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za treći kvartal 2023. pokazuju da je, kako je saopšteno, u Srbiji nastavljena stabilizacija i smirivanje na tržištu nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije koronavirusa.
Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU nastavili su da slabe što se odražava i na tržište nepokretnosti u našoj zemlji, kažu iz RZS. U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 32 odsto od ukupnog prometa u trećem kvartalu.
Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u trećem kvartalu dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou Republike Srbije, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,5 milijardi evra, što je za 43 odsto više u odnosu na treći kvartal 2019. (pre pandemije) i za 10 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Od 1,5 milijardi evra, čak 478,8 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2023. godine bio je 29.248 što je za 7 odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa i za 15,9 odsto manje nego u trećem kvartalu 2022. godine.
Kako je navedeno, najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (777,9 miliona evra), sa učešćem od 52 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za 4 procentna poena manje nego u trećem kvartalu 2022. godine.
Za kuće je izdvojeno 131,2 miliona evra (9 odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 107 miliona evra (7 odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 73,3 miliona evra (5 odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra (4 odsto od ukupne vrednosti).
Кada je reč o načinu plaćanja, 6,6 odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je 3 procentna poena manje nego prošle godine.
U trećem kvartalu u Beogradu prodati stanovi u vrednosti od 456 miliona evra
U Beogradu, u trećem kvartalu 2023. godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 715,5 miliona evra, od čega je za stanove izdvojeno 456 miliona evra. Grad Beograd je zabeležio i najveći broj od 6.316 kupoprodajnih ugovora.
Uporedo sa izveštajem sa tržišta nepokretnosti Republički geodetski zavod je objavio i RGZ Indeks cena stanova za treći kvartal koji iznosi 157,03, što predstavlja rast od 1,11 odsto u odnosu na drugi kvartal. Godišnja stopa rasta cena je i dalje visoka, i iznosi 8,20 odsto gledano za celu Republiku Srbiju.
Kako se kreće starogradnja
U segmentu „starogradnje“, međugodišnji rast cena je iznosio 9,26 odsto dok je u segmentu „novogradnje“, odnosno kupovine od investitora, rast cena iznosio 6,26 odsto. Nivo indeksa cena u ovom periodu prednjači u regionu Vojvodine (vrednost indeksa 164,71) i gradu Beogradu (vrednost indeksa 158,98), navodi RGZ.
U izveštaju Republičkog geodetskog zavoda nalazi se analiza tržišta nekretnina u Republici Srbiji za treći kvartal 2023. godine, kao i uporedna analiza podataka u periodu od 2019. do 2023. godine.
Javni beležnici i ugovori
Najveći obim novčanih sredstava, i na ukupnom i na delimično regulisanom tržištu, zabeležen je u kancelariji Javni beležnik Srbislav Cvejić i iznosi 63,7 miliona evra, od čega je 45,6 miliona na delimično regulisanom tržištu. Najveći broj kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti, zaključeno je u kancelariji Javni beležnik Milka Sredojević i iznosi 381 ugovor, dok je na delimično regulisanom tržištu, kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić je sa najvećim brojem dostavljenih ugovora sa 192 ugovora.
