Marija Agostino iz Kulturnog udruženja Srba Vidovdan Trentino-Dolomiti u Italiji, uputila je u svoje i ime supruga Tonija i svih članova udruženja pismo podrške „Vestima“.
– Veoma sam pogođena mogućnošću da dijaspora ostane bez svojih novina. Što se više trudim da nađem neki validan odgovor i ozbiljno objašnjenje, moja razumna strana ne uspeva u tome. I, onda odjednom počinje ona stara dobro poznata bujica koja me plavi emocijama, naviru mi misli i ubeđena sam u drevnu srpsku borbu za nečim što je već naše po svim zemaljskim i nebeskim zakonima. I što je, kako kaže, jače to pravo i pripadnost to su jače sile koje hoće da ga lome.
– Imamo mi neki jedinstveni identitet i neku zajedničku sudbinu koja nam je okovala srce i dušu živeći daleko od Srbije . Svako ima neke svoje putešestvije ….nekom teže, nekom lakše… nekom slađe, nekom gorčije… Ali, smo od iste majke, i dok nas ona čuva i hrabri osećamo se jaki. Čudan je to, prema njenim rečima, neki osećaj sreće i inata. Kao da hoćemo svi u glas da viknemo još smo tu i još nam se čuje glas kroz priču i kroz pesmu, a jedan od tih jakih i ponosnih glasova su i „Vesti“. One su za nas tanka nit koja nas kroz čitanje povezuje sa sunarodnicima u rasejanju, ali i sa našom istorijom, tradicijom, umetnošću, sa našom otadžbinom – priča Marija Agostino.
Ukazuje i da „Vesti“ objavljuju dijasporske novosti, događanja, bitne manifestacije, kulturno-umetnička okupljanja i podseća da su pisale i o predivnoj manifestaciji Brojanica, održanoj nedavno u Trentinu.
– Delili smo uzbuđenje i radost sa iskrama u očima i treptajima u srcu. Posle spoznaje koliko nas je sve to obogatilo na duhovnom i racionalnom nivou „Vesti“ su nam pomogle o širenju tih pozitivnih utisaka i plemenitih emocija sa željom da zagolicamo i srca naših najmlađih širom Evrope pa i sveta – kaže ona.
Čitajući „Vesti“, kako objašnjava, oseća se još uvek kao deo „nečeg našeg“, iako je to „nešto naše“ daleko od nje.
– Treba da se suprotstavljamo svima koji nam uzimaju to „nešto naše“. To nam je u venama, večita borba za nečim što je već naše. Seku nam krošnju, ali je uporno obnavljamo i raste još bogatija, spremna da izbaci pupoljke u vidu novih pokolenja. Ali, osnov svega su naši koreni koji simbolizuju deo zajedničke pripadnosti, jake srpske svesti i duhovnog bogatstva koje nosimo u sebi od pamtiveka – s ponosom ističe.
Nove generacije koje rastu izvan Srbije trebalo bi, kako kaže, da se oslanjaju na informacije koje nude „Vesti“ da bi mogle lakše da shvate važnost svojih korena i neophodnost njihovih jačanja.
– Iz njih crpimo taj naš poseban i jedinstven identitet koji vremenom ne sme da bledi već da jača – zaključila je Marija Agostino.
