Ruski odgovor na američke sankcije

Rusija je u julu ponovo najavlila formiranje gasnog Opeka, po ugledu na kartel proizvođača i prodavaca sirove nafte koji je apsolutno opravdao svoje postojanje.

Gas kao energent sve više iz privredne prelazi u geopolitičku sferu, a Rusija će tako odgovoriti na sankcije SAD zbog Severnog toka 2 i Južnog toka.

Ideja kartelskog udruživanja proizvođača gasa nije nova. Još 2001. godine u Teheranu su o tome razgovarali predstavnici 15 zemalja izvoznica, a tada kartel nije i zvanično formiran. Nije određeno stalno sedište, nisu definisana pravila rada, nije zvanično definisano ko su članovi kao ni uprava.

Analitičari su ovaj način okupljanja uporedili sa debatnim klubom, piše Jelica Putniković za Sputnjik.

O „gasnom OPEK-u“ ruski predsednik Vladimir Putin govorio je još 2002. godine, kada ga je podržao i predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev.

Kartel moćniji od OPEK-a

Da će Rusija formirati kartel moćniji od OPEK-a ukoliko ne dobije odgovarajući pristup evropskom tržištu gasa maja 2006. godine, rekao je Aleksandar Medvedev, tada član Upravnog odbora Gasproma.

Podsetimo, reč je o periodu kada su počele da se „zakuvavaju“ gasne nesuglasice između Rusije i Ukrajine — zemlje preko čije teritorije je još u vreme bivšeg Sovjetskog Saveza izgrađen sistem za transport gasa do evropskih potrošača.

Početkom avgusta te godine Rusija i Alžir su potpisali Memorandum o razumevanju, kojim se predlaže usaglašavanje cena gasa.

Oktobra 2008. godine, opet u Teheranu, sastali su se predstavnici Irana, Rusije i Katara, zemalja na koje otpada više od 60 odsto svetskih rezervi prirodnog gasa, i dogovorili da stvore „gasni OPEK”.

Krajem decembra te godine konstituisan je Forum zemalja izvoznica gasa. Utvrđeni su statut, uredbe — koje utvrđuju osnovne zadatke organizacije i način njenog rada. Prestonica Katara, Doha, izabrana je za sedište sekretarijata Foruma.

Forum zemalja izvoznica gasa mogao bi biti transformisan u „gasni OPEK”. Na njegovom čelu je, inače, Rus Jurij Sentjurin. Pretpostavlja se da bi on u novom svojstvu mogao dobiti ovlašćenja da vodi zajedničku, za nekoliko država, politiku u sferi proizvodnje i prodaje gasa.

Decembra 2008. Vladimir Putin je upozorio da će svetska finansijska kriza teže pogoditi međunarodno tržište prirodnog gasa nego berze nafte.

– Globalna recesija će naneti više štete proizvođačima gasa nego nafte – precizirao je tada on u govoru na Sedmom međunarodnom forumu proizvođača gasa u Moskvi, uz opasku da će ceo naftno-gasni kompleks u kriznim uslovima poslovanja pretrpeti znatnu štetu.

Da podsetimo, tada je navedeno da bi zadatak „gasnog OPEK-a“ bio objedinjavanje vodećih proizvođače i izvoznika gasa, praćenje tržišne situacije, putem analiza tražnje i zajedničkih akcija oko isporuka energenata na tržište.

Sa sadašnjom ekonomskom krizom, koju je korona samo pogoršala, smanjujući potrošnju energenata, ali i uz kampanju SAD da se po svaku cenu spreči završetak gasovoda Severni tok 2 i Turskog toka preko Balkana, jasno je da bi Rusiji odgovaralo da dobije saveznike u borbi protiv političkih napada iz Vašingtona.

Inicijativa Moskve koja se neće dopasti Vašingtonu

Treba reći da su se te 2008. godine SAD ali i Evropska unija oštro usprotivile osnivanju novog međunarodnog energetskog kartela, tvrdeći da je to pretnja svetskoj energetskoj bezbednosti.

Sa novom administracijom okupljenom u Briselu, ali i promenjenim stavom evropskih političara, koji su konačno smogli snage da poruče Vašingtonu da ne treba oni da vode računa o pitanju evropskog suvereniteta i energetske bezbednosti, čini se da Evropa više neće biti protiv gasnog kartela. Možda baš zbog SAD, koje su donele odluku o sankcijama evropskim kompanijama, partnerima Gaspromu u izgradnji gasovoda.

Ne treba sumnjati da se ova inicijativa Moskve neće dopasti političarima u Vašingtonu. Amerika kao vodeći proizvođač sirove nafte nije bila oduševljena ni činjenicom da je Rusija otpočela saradnju sa OPEK-om. A pogotovo nisu bili oduševljeni kada su i sami morali da se konsultuju sa OPEK+, da bi se cena sirove nafte vratila na nivo koji će ekonomske problem njihovim proizvođačima crnog zlata.

I, naravno da oni nisu zabrinuti za energetsku bezbednosti Evrope. Pogotovo ne za suverenitet.

Smeta im, zapravo, ekonomska saradnja ruskih i evropskih kompanija. Jer, ona je isprepletana sa političkom saradnjom Moskve sa evropskim političarima. A to automatski znači manji geopolitički uticaj SAD na politike vodećih evropskih država prema Rusiji.

I, greše oni koji se zanose da se SAD bore protiv izgradnje ruskih gasovoda ka Evropi da bi zaštitili svoje proizvođače prirodnog gasa iz škriljaca. Kompanijama koje se bave ovim biznisom odgovarao bi gasni kartel, koji bi štitio i njihove interese.

A američkim političarima, koji se još zanose da mogu da udare rukom o sto i narede svim evropskim kolegama kako da „igraju“ (jer, nekima, doduše, još mogu) moraće da shvate da se geopolitička situacija promenila. Što pre to prihvate i njima će biti lakše da se izbore za što povoljnije uslove za svoju ekonomiju. Jer, pokazalo se da sankcije, kojima prete, nisu više efikasne kao ranije.