Ukrajina ima ambiciozan plan – da postane „arktički igrač“. U Moskvi takve najave nazivaju „besmislicom“ i ističu da je takav scenario moguć jedino u slučaju obnove rusko-ukrajinskog partnerstva, ali da se to neće desiti u doglednoj budućnosti.
Ukrajinski ambasador u Norveškoj Vjačeslav Jacjuk je tokom svoje posete arhipelagu Špicbergen, izjavio da Ukrajina „može postati arktički igrač“. On je istakao da u ovom trenutku Ukrajina nije uključena u arktičke aktivnosti, ali da se stvari mogu promeniti.
Prema njegovim rečima, jedan od ciljeva njegove posete arhipelagu je bio da se potvrdi namera Ukrajine da aktivizira saradnju sa Norveškom, upravo u vezi sa arktičkim pitanjima.
Ovo nije prvi put da Kijev izražava želju da učestvuje u razvoju Arktika. U novembru 2017. godine, premijer Ukrajine Vlodimir Grojsman je tokom svoje posete Kanadi rekao da Kijev može da sarađuje sa Otavom na razvoju Arktika, piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
Međutim, ruski političari i eksperti smatraju da su trenutno male šanse da Kijev takve planove i ostvari.
Specijalni predstavnik predsednika Rusije za međunarodnu saradnju na Arktiku i Antarktiku, Artur Čilingarov, objasnio je da Ukrajina neće moći da počne da razvija Arktik, zbog nedovoljnih tehničkih mogućnosti.
Prema njegovim rečima, Ukrajinci su ranije imali dobru avijaciju na Arktiku. Ukrajina je proizvodila avione An-74, An-2, An-30 i oni su dobro leteli. Imala je i vlastitu avio-industriju, koja se koristila na Arktiku. Međutim, sada više ne postoji mogućnost da se Ukrajina vrati na Arktik.
Rusija je najveća arktička država – od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripadaju Rusiji a, pored nje, arktičke obale pripadaju i zemljama severne Evrope, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi.
Ruski eksperti su saglasni u oceni da Kijev nema ni potencijala, ni tehničkih, ni finansijskih sredstava sa kojima bi mogao da učestvuje u razvoju Arktika. Uostalom, devedesetih godina je i Rusija zapostavila Arktik, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava. Oni navode da ekonomski problemi ne dozvoljavaju Kijevu da se bavi čak ni sopstvenom teritorijom, a kamoli Arktikom.
Arktička oblast je, od sredine 20. veka, od ključnog geopolitičkog značaja, a u regionu su otkrivene i velike rezerve ugljovodonika, pa pitanje kontrole nad resursima postaje ključno. U polarnom krugu krije se 13 odsto svetske neotkrivene nafte, kao i 30 odsto neotkrivenog gasa. Tu su i obilne količine urana, retkih minerala, zlata, dijamanata, ali i milioni kvadratnih kilometara neotkrivenih resursa.
Ekonomski značaj Arktika sve je veći, a posebno nakon što su države širom sveta počele da shvataju potencijal pomorskog saobraćaja kroz tu regiju.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije rekao da je razvoj Arktika i Severnog morskog puta jedan od najvažnijih zadataka za Rusiju. On je naredio da se do 2024. godine poveća teretni promet duž Severnog morskog puta i do 80 miliona tona godišnje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
