“Rusija je puno spremnija za rat nego ceo NATO savez”

Ruska vlast je pitanje rata u Ukrajini postavila kao pitanje opstanka ili nestanka, kaže bivši ambasador Hrvatske u Moskvi Božo Kovačević.

Kada je ranije ove nedelje Predstavnički dom Američkog kongresa usvojio zakon o paketu vojne pomoći za Ukrajinu, Izrael i Tajvan, vredan 95 milijardi dolara, od kojih je 61 milijarda dolara namenjena pomoći Ukrajini, postalo je jasno da će Rusija ponovo morati da menja sve svoje vojne planove.

„A sad – pobedite“

Lider Demokrata u Senatu Čak Šumer poručio je tada da je ostavio poruku ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, koja glasi: “Završili smo. Sada – pobedite”.

– Ovaj zakonski predlog jedna je od najvažnijih mera koju je Kongres usvojio posle dugo vremena za zaštitu američke bezbednosti i bezbednosti zapadne demokratije – rekao je Šumer.

Portal „Politiko“ piše da bi prvi kontigent vojne pomoći koji će SAD poslati u Ukrajinu mogao da sadrži kontraartiljerijski radar, taktička vozila, presretače „patriot“, bespilotne letelice, artiljeriju, preciznu municiju i sisteme protiv bespilotnih letelica.

Ono što se zna jeste da su Sjedinjene Američke Države poslale Ukrajini novi raketni sistem dugog dometa, što je potvrdio i Pentagon, a prenela je novinska agencija dpa.

To oružje velike preciznosti deo je hitnog vojnog paketa za Ukrajinu, koji su SAD najavile u martu, ali na popisima isporuka nije bilo izričito navedeno “na zahtev Ukrajine”, piše novinska agencija.

Predsednik SAD Džo Bajden dao je uputstva svom timu da izvrši isporuku nakon što je Rusija nabavila balističke projektile od Severne Koreje i upotrebila ih protiv Ukrajine, saopštio je Pentagon.

„Trampov mig“

Bivši ambasador Hrvatske u Moskvi, Božo Kovačević objašnjava da je odluka o odobravanju pomoći Ukrajini došla kao izraz zdravog razuma u američkim legislativnim telima. Ubeđen je da se ovakva odluka nije mogla doneti bez Trampovog odobrenja koji je verovatno „dao mig“ republikancima da podrže predlog.

– Ja mislim da je ta odluka o odobravanju pomoći prvenstveno pokušaj prvo Bajdenove administracije da ostane dosledna u svojoj politici prema Ukrajini, i drugo, to je znak da i druga strana Republikanci, ipak, ne žele tek tako da puste Ukrajinu da izgubi ovaj rat. Tramp koji je dao mig republikancima da se saglase sa tom odlukom nije hteo da preuzme odgovornost za eventualni vojni poraz Ukrajine – kaže Kovačević.

„Ovo nije prekretnica u ratu“

Važan Putinov plan u njegovim geostrateškim planovima vezanim za Ukrajinu je sada propao jer je ruski predsednik dosta svojih nadanja ulagao u političku neslogu zapada, navodi bivši hrvatski ambasador u Moskvi i pojašnjava:

– Putin je svakako igrao na neslogu u Kongresu, na neslogu između Amerike i EU i na neslogu unutar Evropske unije i unutar NATO saveza. Ovom odlukom Amerikanci su zapravo podstakli i Evropljane da i dalje budu angažovani u pomoći Ukrajini – jasan je Kovačević.

Ova vest obeshrabriće sve one koji su verovali da se rat u Ukrajini približava svom kraju jer je sada jasno da su i napadnutoj strani osigurana sredstva za produžetak borbi. S tim, naglašava Kovačević, da niko ne sme biti u zabludi i poverovati kako je ovo prekretnica u ratu.

– To je sasvim sigurno znak da se rat produžava, ali to nikako nije prekretnica u ratu na osnovu koje bismo mogli da zaključimo da će se Ukrajina uspešno odbraniti i da će Rusija kapitulirati. Rusija je puno spremnija za taj rat nego ceo NATO savez i osim toga, ruska vlast je pitanje rata u Ukrajini postavila kao pitanje opstanka ili nestanka Ruske Federacije i zbog toga oni uspevaju i javno mnjenje da kreiraju tako da daje podršku ruskoj vlasti i uspevaju da mobilišu industrijske potencijale Ruske Federacije – objašnjava on.

Ono što će dugoročno biti problem za obe stvari, pojašnjava na kraju Kovačević, jeste pitanje motivisanosti stanovništva da uzima učešće u ratnom sukobu.

– Dugoročno gledano i Rusija će biti suočena sa velikim problemima, a deo tih problema je danas identičan i u Rusiji i u Ukrajini. I jedna i druga strana imaju probleme sa mobilizacijom ljudi koji bi trebalo da ratuju jedni protiv drugih – zaključuje Kovačević.