Rat u Ukrajini: posledice proboja na južnom frontu

Ukrajinska vojska tvrdi da je došlo do proboja na južnom frontu kod Zaporožja i da su njene jedinice prošle prvu liniju odbrane. Ovo je veoma opasan trenutak za Ruse, ocenjuju stručnjaci.

Ukrajinska kontraofanziva dugo je bila u zastoju, a prve linije fronta nisu se pomerale. Ali sada je, čini se, Ukrajina napravila proboj duž važnog južnog fronta kod Zaporožja.

Oružane snage uspele su da probiju prvu liniju odbrane Rusa, izjavila je zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maljar i naglasila da vojska nastavlja ofanzivne operacije u regionu Melitopolja.

– Naše snage imale su uspeha u blizini Novodanilovke i Novoprokopivke – rekla je ona. To su dva sela u Zaporoškoj oblasti. Osim toga, Kijev je ponovno zauzeo tri kvadratna kilometra u blizini Bahmuta, u kojem se i dalje vode borbe.

Ukrajinska kontraofanziva započela je u junu. Cilj Kijeva bio je da od ruske okupacije oslobodi regione Zaporožje, Donjeck, Lugansk i Herson, ali i poluostrvo Krim, koje je Moskva, protivno međunarodnom pravu, anektirala 2014. godine.

Trenutno se ukrajinske jedinice nalaze između prve i druge ruske linije odbrane, rekao je za britanski „Obzerver“ general Oleksander Tarnavskij, komandant u Zaporoškoj oblasti.

O uspesima ukrajinske vojske oko mesta Rabotino već se govorilo proteklih dana, a ruske snage trenutno pokušavaju da izvedu kontranapade i povrate izgubljena područja.

Zastoj, pa proboj

Prvobitno se očekivao mnogo brži proboj, ali je napredak ukrajinske kontraofanzive dugo ometalo ogromno minsko polje. To je otežavalo evakuaciju ranjenika i komplikovalo napredovanje, objasnio je Tarnavskij. Prilikom prelaska minskog polja žestoko su gađane čak i spasilačke ekipe, dodao je ukrajinski general.

Vojni analitičar Alan Oru u izjavi za američki „Njuzvik“ ocenio je takođe da NATO nije adekvatno opremio i obučio Ukrajince.

Proboj je sada čini se ipak uspeo, a razlog za to bi moglo da bude i stanje u ruskoj vojsci. Prema rečima komandanta ruskog bataljona Aleksandra Hodakovskog, njegovi vojnici su na odbrambenim položajima u jugoistočnim regionima bili pod „ekstremnim fizičkim i psihičkim stresom“.

Novi izveštaj američkog trusta mozgova „Studije rata“ (ISW) od subote završava se upravo izjavom Hodakovskog koji je ocenio da se „situacija za Rusiju pogoršava“. Vojnici su, kako je objasnio, „stalno izloženi ukrajinskoj artiljerijskoj vatri“ i on je izrazio sumnju da će „iscrpljene ruske jedinice na prednjim linijama moći da odbiju buduće napade i ukrajinske ofanzive“, navodi se u izveštaju američkog instituta ISW.

„Rupa“ u ruskoj odbrani?

Proboj bi za Ukrajince trebalo da bude dobra vest. General Tarnavskij kaže da su ruske trupe u prvu liniju odbrane uložile 60 odsto svojih resursa i vremena. U drugu i treću liniju odbrane, kako se procenjuje, uloženo je mnogo manje.

Ovde nije reč o „holivudskom proboju“, već o rupi u ruskoj odbrani, ocenio je nemački vojni stručnjak Markus Kojp za javni servis ZDF. To je područje širine pet do deset kilometara, „i oni sada kroz taj procep guraju teški materijal, tj. svoje rezerve“. Ovo je, dakle, smatra Kojp, veoma opasan trenutak za Ruse.

Šta dalje?

Prema rečima generala Tarnavskog, ukrajinska vojska napreduje prema okupiranim gradovima Tokmaku i Melitopolju na Azovskom moru. Još nije objavljeno kolika površina je tu do sada osvojena. Cilj je da se stigne do Azovskog mora, udaljenog oko 90 kilometara, i da se odseče prilaz ruskim trupama.

Prema rečima vojnog stručnjaka Markusa Kojpa, Tokmak je od centralne važnosti, s obzirom na to da kroz to područje prolazi nekoliko važnih seoskih puteva, kao i važna železnička pruga. Tu bi ruska logistika efikasno mogla da bude presečena, rekao je Kojp.

Tokmak je, kako je opisao, nešto poput osmatračnice za područje sve do obale mora. Ako bi Ukrajina stigla do obale, odakle može da se granatira Krim, rat bi za Ruse taktički bio izgubljen, smatra Kojp.

Prema rečima nemačkog stručnjaka za bezbednost Kristijana Melinga, Ukrajinci imaju još otprilike dva meseca, pre nego što im vremenske prilike onemoguće veća kretanja. No, kako je ocenio u podkastu magazina „Štern“, mnogo se dobija već i probojem ka jugu. „Tako pod artiljerijskom vatrom može da se drži kompletna kopnena masa sve do Azovskog mora“. To bi, kako rekao, otežalo snabdevanje ruskih trupa.