U Tarantinovom filmu iz 1994. godine „Pulp Fiction“ postoji scena u kojoj mladić iz neposredne blizine puca u dvojicu plaćenih ubica, Džulsa i Vinsenta, i ne pogađa nijednog. Vinsent, kao i ogromna većina gledalaca, ne vidi u tome ništa posebno sem „lude sreće“. Prelazimo olako preko toga i očekujemo dalji razvoj radnje i, ako je moguće, još ogoljenog holivudskog nasilja… Ali Tarantino ima drugačije ideje. Ispostavlja se da je ta scena otvorila mnogo dublju temu. Džuls, elokventni i sposobni Afroamerikanac, taj događaj tumači kao Božju intervenciju. On smatra da je ono što je skrenulo metke bila konkretno Božja ruka, koja se umešala jer je On za njih imao druge planove.
A šta ako nije bilo zvučnog topa? Gledali smo na televizijama i društvenim mrežama nebrojene snimke od 15. marta i otprilike smo svi videli isto. Veliki broj ljudi stoji mirno, izvodeći toliko puta viđenu tačku nazvanu „16 minuta tišine“, pri čemu se minuti tišine sabiraju, što nigde u svetu nismo videli i ne znamo otkud im to, ali to su sve manje zanimljive stvari. Najzanimljiviji deo takozvanog „15. marta“ jeste prizor kada se to more ljudi razmakne i za nekoliko sekundi vrati na svoje mesto, i tako celom dužinom ulice. Čini mi se kao da su se sklonili nakratko da bi „nešto prošlo“, a onda se vratili na svoje mesto. Sve to je praćeno zvukom koji neki opisuju kao zvuk aviona koji leti prema njima ili nekog vozila koje se približava, a neki kao huk i slično. Važna činjenica kod tih masovnih pomeranja mase jeste da niko od ljudi u masi nije ni zanokticu raskrvario, a kamoli zadobio neku ozbiljniju povredu, što je, s obzirom na okolnosti, divno čudo.
Jedina teorija koju imamo i danas jeste teorija o „zvučnom topu“, koja je potpuno besmislena jer danas u Srbiji i vrapci znaju kako ta naprava radi. Naravno, ljudi koji su, svako iz svog razloga, opoziciono orijentisani veruju da je „Vučić pucao u građane“, što je isto kao kada bi odavali poštu zgodnoj pomoćnici Big Laleta, koja je presečena ogromnom testerom u cirkuskoj predstavi, jer su i to videli svojim očima, kao i zvučni top. Na poziv naše države došao je i ruski FSB, koji je, razume se, isključio uređaj koji poseduju naše snage bezbednosti, ali, što je meni mnogo zanimljivije, FSB se nije izjasnio o tome šta jeste bilo. Od početka obojene revolucije imamo mnoštvo analitičara koji na televizijama vrlo ažurno komentarišu sve veće i manje događaje i svi se slažu u jednome: NIJE BIO ZVUČNI TOP. Isto su nam potvrdile i naše bezbednosne službe i zvaničnici. Dakle, ako eliminišemo teoriju o zvučnom topu, šta se onda zapravo desilo?
Iz svega navedenog zaključio sam da su se svi koji su se bavili ovim pitanjem zadovoljili odgovorom da je izbegnut mogući stampedo ili nešto još strašnije… Isto kao i naš junak s početka teksta, kojeg u filmu igra Džon Travolta. Meni lično mnogo je bliža logika lika kojeg tumači Semjuel L. Džekson… Obaveštavam agnostike da će im ono što sledi biti zanimljivo: dame i gospodo, ono što ja verujem da sam video jeste Sveti Arhangel Mihajlo, komandant nebeske vojske, u niskom preletu, koji po Božjem nalogu interveniše i spasava Srbiju i Srblje. Šta je Njegov plan, kako se mi tu uklapamo i koja će biti naša uloga, odrediće najveći i jedini režiser – naš Gospod Isus Hrist.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
