Rasejanje najbolji ambasador

Pripadnici dijaspore su most između Srbije i zemlje u kojoj žive, oni su naši najbolji ambasadori, kaže za „Vesti“ Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Sa gospodinom Gujonom, koji je na čelu Uprave nešto više od dve godine, razgovarali smo o pitanjima vezanim za dijasporu i Srbe u regionu, o humanitarnoj organizaciji Solidarnost za Kosovo čiji je osnivač, a otkrio nam je i plan aktivnosti Uprave za 2023. godinu.

– Pored redovnih finansiranja kulturnih projekata naših organizacija u regionu i dijaspori, pošto nam je, na predlog predsednika Aleksandra Vučića, budžet za region uvećan tri puta, planiramo i da nastavimo s podrškom ekonomskim samoodrživim projektima koje smo u prethodne dve godine lansirali kao pilot-projekte. Takođe, organizovaćemo kampove za decu iz regiona, tokom leta. Naša želja je da svako dete, rođeno u regionu, može da boravi u Srbiji, da se upozna s Beogradom i obiđe istorijske znamenitosti.

Srpski, širom Amerike

Šta će biti prioritet u radu Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu?

– Naš fokus za otvaranje dopunskih škola srpskog jezika ove godine biće u Južnoj i Severnoj Americi. Tamo su potrebe ogromne. Imamo kontakte s našim ljudima koji žive u tim zemljama. Nameravamo i da nastavimo saradnju s Ministarstvom prosvete, jer se nova škola, godinu dana posle pokretanja priključuje sistemu tog ministarstva.

Uprava je, inače, vrlo angažovana na širenju srpskih dopunskih škola zajedno sa Ministarstvom prosvete. Koliko škola planirate na dva američka kontinenta i radite li već na tome?

– Radimo punom parom na otvaranju škola. Planiramo otvaranje 20 novih dopunskih škola u Južnoj i Severnoj Americi, a nedavno je otvoreno 10 novih škola u Austriji, u saradnji s udruženjem Prosvjeta iz Beča. Jezik je više od sredstva komunikacije, u njemu se čuva duša jednog naroda. Želimo da generacije srpske dece rođene u inostranstvu ne izgube tu nit.

Raznovrsni projekti

Da li ste zadovoljni učinkom Uprave tokom dve godine koliko ste na funkciji direktora?

– Uprava je podržala raznovrsne projekte čiji je cilj očuvanje jezika, identiteta i kulture. Otvorili smo 23 nove dopunske škole od Rusije, Malte, Holandije do Austrije, Španije i Portugala. U našim školama deca uče jezik, ali i o kulturi, istoriji, upoznaju se i druže s drugom decom na maternjem jeziku.

Imamo projekte koje smo radili s crkvama jer se u njima okuplja naša dijaspora svuda u svetu. Takođe, podržali smo mnoge kulturne, pre svega folklorne manifestacije, jer za Srbe, folklor je više od igre, ima važnu ulogu u očuvanju identiteta naroda, pa smo pomagali u nabavci narodnih nošnji.

Pored podrške kulturnim projektima, Uprava je podržala održive projekte za najugroženije Srbe u Federaciji, u Bosanskom Petrovcu, Grahovu i u Posavini i na severu Crne Gore u Pljevljima, gde smo pomogli kupujući stoku i poljoprivredne mašine. Pokrenuli smo kampanju informisanja prognanih Srba iz Federacije preko naših ambasada, udruženja, crkava i na društvenim mrežama, kao i osnivanje Kancelarije za pravnu pomoć Srbima iz Federacije u Beogradu, jer su u procesu usklađivanja zemljišne knjige i katastra mogli da ostanu bez svoje imovine u FBiH. Kao rezultat, imamo 10.000 pokrenutih pravnih postupaka, čime će više od 57.000 hektara zemlje ostati u srpskom vlasništvu.

Nadam se da su rezultati vidljivi. Radimo puno, obilazili smo srpski narod širom regiona i dijaspore. Takođe, primamo predstavnike srpskih udruženja na sastanke kod nas kako bismo se upoznali s njihovim problemima. Povećali smo broj udruženja s kojima sarađujemo na projektima za očuvanje srpskog identiteta u rasejanju.

Trend povratka

Nedavno ste rekli da je dijaspora mnogo važna za Srbiju. Možete li da pojasnite zbog čega?

– Na pojedinim skupovima dijaspore, gde prisustvuju i predstavnici država u kojima žive naši ljudi i drugih zajednica s kojima delimo zajedničke vrednosti, dijaspora sprovodi svojevrsnu narodnu diplomatiju. Tu smo i mi kao Uprava prepoznali veliku ulogu našeg rasejanja i podržavaćemo takve skupove.

Ukazali ste i na višestruki značaj rasejanja?

– Često se ističe značaj dijaspore u ekonomskom smislu, ali dijaspora ima i veliki demografski potencijal. Postoji trend vraćanja u Srbiju i tu je naša uloga bitna. Jezik je bitan. Da li bi jedan bračni par odlučio da se vrati kada deca ne bi znala srpski? Uprava radi na tome da Srbi u dijaspori sačuvaju identitet i kulturu, jer ako to izgube, gube vezu s maticom, a ako ne znaju jezik, neće ni razmišljati o povratku.

Ulazak na Kosovo

Kakvi su utisci sa susreta sa predstavnicima srpskih udruženja u Albaniji?

– U Albaniju sam poslao moje saradnike iz uprave, koji su bili u Fjeru, Tirani i Skadru. Razgovarali su sa predstavnicima srpskih organizacija. Srba tamo ima između 10.000 i 30.000. Puno su lošeg pretrpeli za vreme Envera Hodže, a pre toga za vreme kralja Zoga, u Albaniji se decenijama sprovodila politika asimilacije u kojoj su Srbi primoravani da promene ime i prezime i nisu imali mogućnost da uče maternji jezik u školama. Uprkos tome, Srbi u Albaniji i dalje postoje i uprava će, zajedno s njima da osmisli projekte o učenju jezika, očuvanja kulture i manifestacija značajnih za zajednicu.

Organizacija Solidarnost za Kosovo je obeležila 18 godina postojanja i 50. konvoj humanitarne pomoći Srbima koji je stigao na Kosovo i Metohiju bez vas. Ima li indicija da će vam biti odobren ulazak na KiM?

– Nažalost, nema. Skoro pet godina se sudim pred prištinskim sudovima zbog zabrane, ali samo me šetaju od suda do suda. Posle zabrane reorganizovao sam Solidarnost za Kosovo tako da moji volonteri redovno obilaze srpske enklave. Imamo ozbiljne projekte, izgradili smo desetak farmi, mlekara, fabrika za pasterizaciju voća i povrća po enklavama. Svake godine finansiramo samoodržive projekte, delimo stoku i plastenike, kako bi ljudi živeli od svog rada, a ne od pomoći. Solidarnost za Kosovo godišnje izdvaja više od 100.000 evra za renoviranje škola na KiM. Voleo bih da sam mogao da odem zajedno s božićnim konvojem moje organizacije, kao što sam to činio pre zabrane ulaska. Nedostaju mi ljudi odatle, prijatelji. Voleo sam i da obilazim srpske manastire, tako da se nadam da ću ponovo moći da posetim svetu srpsku zemlju.

Novi đaci najveći uspeh

Koji potez vidite kao svoj najveći uspeh?

– Mislim da je to 1.000 novih đaka upisanih u škole u dijaspori. Imao sam priliku da obiđem škole koje je osnovala Uprava na početku njihovog rada i godinu dana kasnije. Oduševio sam se napretkom dece, koliko lagodnije i samouverenije govore srpski. Kad jedno dete u dijaspori zna srpski, znači da jedan srpski dom govori srpski i da će znanja maternjeg jezika nastaviti da se prenose iz generacije u generaciju.

Saradnja sa ministarstvom

Da li sarađujete sa Đorđem Milićevićem, ministrom bez portfelja zaduženim za dijasporu?

– Ministar Milićević i ja imamo odličnu komunikaciju. Dijaspora nam je velika i raznovrsna i tako da je odlična vest što je pored Uprave dobila i ministra. Zajedno ćemo biti jači i moći ćemo da još više podržavamo projekte iz rasejanja i da odgovorima u Beogradu na njihove potrebe i probleme.

Svetosavski bal u Beču

Da li ćete uskoro i gde posetiti građane u dijaspori?

– Posetiću našu dijasporu u Beču na Svetosavskom balu početkom februara. Uprava podržava održavanje tog bala koji okuplja ne samo našu dijasporu, već i ugledne zvanice iz javnog i političkog života Austrije. Ova manifestacija održava se već više od dve decenije i predstavlja jedini bal koji neguje vekovne kulturne i istorijske veze Srbije i Austrije.

Ljudi cene otvorenost

Šta Vam govori podatak da je uprava prešla 80.000 pratilaca na Instagramu?

– To je zaista ogroman broj ljudi. Mislim da ljudi cene redovnost i transparentnost naših aktivnosti koje na dnevnom nivou objavljujemo na društvenim mrežama. Pošto je dijaspora rasuta po svetu, to je najbolji način da dopremo do njih, a i oni do nas.

Solidarnost sa Srbima na KiM

Solidarnost za Kosovo je francusko udruženje osnovano 2004. godine u cilju podrške Srbima na Kosovu i vodeće je udruženje ovog tipa u celoj Evropi. U partnerstvu sa Srpskom pravoslavnom crkvom, organizacija deluje u četiri oblasti: deca i obrazovanje, održiva poljoprivreda i dostupnost hrane, hitna pomoć i medicinska rehabilitacija i zaštita hrišćanskog nasleđa. Okuplja 13.000 aktivnih članova, donatora i volontera. Sedište organizacije je u Izeru u Francuskoj, a humanitarna kancelarija u Gračanici.

Nakon potrebe Arnoa Gujona da odgovori na vanrednu humanitarnu situaciju izazvanu antisrpskim pogromima 17. i 18. marta 2004. osnovano je ovo udruženje sa ciljem da pruži održivu i efikasnu pomoć manjinama u kosovskim enklavama, od kojih su većina Srbi, ali su prisutni i Romi i Goranci. Organizacija je dobitnik brojnih visokih priznanja i odlikovanja za svoj rad.

Vitez pacifizma

Arno Gujon je rođen 1985. u Grenoblu u Francuskoj. Sa 22 godine stekao je zvanje master inženjera zaštite životne sredine na Politehničkoj školi Univerziteta u Grenoblu. Pohađao je master politikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, 2012. Posle rada u struci, 2011. postaje direktor organizacije Solidarnost za Kosovo, koju je osnovao kao student. U Beogradu je 2016. osnovao Udruženje inicijativa za natalitet i ostanak mladih u Srbiji. Objavio je knjigu „Svi moji putevi vode u Srbiju“ na srpskom jeziku, a učestvovao je u pisanju i objavljivanju tri knjige na francuskom jeziku o Srbiji i KiM i snimio dokumentarni film. Na osnovu zasluga dobio je državljanstvo Srbije 2015. Dobitnik je brojnih priznanja. Između ostalog, zlatne Medalje za zasluge za izuzetan humanitarni rad i vođenje organizacije, kojom ga je odlikovao bivši šef države Tomislav Nikolić, 2016. Patrijarh Irinej ga je 2018. odlikovao Ordenom prvog stepena Svetog Save, a šef diplomatije Ivica Dačić u maju 2018. ordenom Viteza svetosavskog pacifizma. Sa čela organizacije odstupio je 26. novembra 2020. pošto je imenovan za direktora uprave. Govori francuski, srpski, engleski i ruski.

Oženjen je Ivanom, Srpkinjom rođenom u Francuskoj, sa kojom ima ćerke Milenu i Irenu i sina Viktora.