Rat u Ukrajini je velika tragedija, kako za sukobljene strane, tako i za ostatak sveta. Mislim da je bilo načina da on bude izbegnut. Kriza dolazi u najgorem mogućem trenutku, posle dve godine pandemije koja je proizvela dosta problema, tako da je ovaj rat nešto što je najmanje trebalo. Sukob i posmatram kao jednu od posledica pandemije i očekujem da će biti još problema u budućnosti. Sa pandemijom je apokalipsa tek počela.
Ovo je, između ostalog, rekao za „Vesti“ Vladimir Trapar iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji je doktorirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, sa odnosima Rusije i SAD kao glavnim poljem akademskog interesovanja.
Dva pristupa SAD
Kako gledate na rusku intervenciju u Ukrajini?
– Kako će Amerika pristupiti obuzdavanju Rusije? Da li će nastaviti sa agresivnim nastupom? Postoje ofanzivni i defanzivni pristup koje SAD mogu da sprovedu u cilju obuzdavanja Rusije. Ofanzivni je bio aktuelan devedesetih, a naročito tokom mandata Buša Mlađeg. Taj pristup je podrazumevao širenje NATO na istok, raspoređivanje vojne infrastrukture, postavljanje podobnih režima u prostoru bivšeg SSSR… S druge strane, od ukrajinske krize 2014. godine, na delu je defanzivni pristup koji ima za cilj stvaranje uslova da se Rusija uruši iznutra. Umesto da nastoje da direktno ovladaju istočnom Evropom, oni će pokušati da iskontroliše rubni deo Evroazije, kako bi je iscrpeli. U tome su uspeli u vremenu Hladnog rata, kada su slomili Sovjetski Savez bez ispaljenog metka. U neku ruku, ruska intervencija u Ukrajini je Zapadu legla kao „kec na desetku“, jer računaju da će se na taj način još više istrošiti, a istovremeno će imati valjan razlog da jačaju istočno krilo NATO.
Argument čelnika NATO od prvog dana rata za nereagovanje u vojnom smislu je taj što Ukrajina nije članica Alijanse, iako je sam NATO devedesetih godina usvajao strategijske koncepte kojima je sam sebi dao mandat za intervenciju van granica saveza.
– Razlog za taj potez leži u činjenici da je NATO svestan da ofanzivnim sredstvima više ne može protiv Rusije, te da je najbolje da puste Moskvu da se iscrpi u Ukrajini, što će dovesti do slabljenja same zemlje. Pri tome će pomagati Kijevu na svaki mogući način, ali ne i vojno.
Šta je sa ruskim uglom gledanja na stvari? Koji su Putinovi naredni potezi?
– Osnovni problem je Putinov stav da su Rusi i Ukrajinci jedan narod, da su Ukrajinci zavedeni sa Zapada i da je njihov režim marionetski. To nije baš sasvim tako. Ukrajina jeste identitetski podeljeno društvo, ali je došlo i do promena zahvaljujući nekim ruskim potezima. Na čelu Ukrajine je 2013. godine bio predsednik Janukovič, a umesto da ga Rusi čuvaju „kao malo vode na dlanu“, oni su mu uveli sankcije zbog sporazuma Ukrajine i EU, koji, za razliku od srpskog slučaja, nije značio ulazak u EU. Putinu je smetalo jer bi potpisivanjem tog sporazuma Ukrajina bila sprečena da uđe u Evroazijsku uniju. Tu je Putin preterao. Za Ruse bi bilo bolje da se zadovoljio time da Ukrajina bude neutralna.
Pritisak na Srbiju
A sme li to Zapad?
– Ne smeju ni oni. Njihova teškoća će biti u dolaženju do rešenja koje će obe strane predstaviti kao pobedu.
Na kraju, kakve implikacije možemo očekivati po poziciju Srbije?
– Sad se na Srbiju vrši pritisak da se svrsta protiv Rusije. Srbija nije uvela sankcije, jer bi to donelo više štete nego koristi. Očekujem da Srbija uvede sankcije Rusiji ako Zapad pripreti uvođenjem još većih sankcija. Nadam se da, ipak, do toga neće doći i da će se rat završiti kompromisom. Istina je da nam se sužava manevarski prostor, ali ukoliko se dođe do prekida rata, možemo naći adekvatno rešenje. U suprotnom, ukoliko se nastavi rat, ne očekujem ništa dobro – zaključio je Trapara.
Sankcije „jačaju“ Kinu
Čini se da je Zapad ostavio Ukrajinu na cedilu?
– Ukrajinci su se zaista nadali da će NATO intervenisati. Ipak, Zapad jeste uveo sankcije Rusiji, te se ne može reći da je Kijev u potpunosti ostavljen da se bori sam.
Može li se postaviti pitanje delotvornosti sankcija? Rusija je skoro osam godina pod sankcijama određene vrste, ali je to nije sprečilo da, kako su nazvali zapadni čelnici, počini najveći vojnu intervenciju od Drugog svetskog rata.
– Dosadašnje sankcije bile su uglavnom „kozmetičke“ u poređenju na ovo što sada imamo. Zato je ovo mnogo teža situacija za Rusiju, iako sankcije pogađaju i one koji su ih uveli. Naličje sankcija je u tome što one mogu usmeriti Moskvu na Kinu, čime će Kina ojačati, a može pokušati i da Rusiju pretvori u svoju ekonomsku koloniju.
Pregovori iz Donbasa
Kako ocenjujete trenutna ratna dejstva?
– Vidi se da Putin želi da osigura Donbas, jer računa da će tu imati prijateljsko stanovništvo. Pretpostavljam da će želeti tu da se ušanči i da odatle pregovara, kako bi došao do rešenja koje bi predstavio kao pobedu. Putin ne sme da doživi poraz u Ukrajini niti da prihvati rešenje koje se može doživeti kao poraz.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
