Putin gura Finsku i Švedsku u NATO

„Bezbednosna situacija u celoj Evropi se promenila i mi to moramo da prihvatimo, moramo da se prilagodimo“, kazao je švedski major Stefan Nordstron komentarišući rusku invaziju na Ukrajinu.

Upravo zbog tog osećaja pretnje ruski predsednik Vladimir Putin, koji je kako on kaže pokrenuo „specijalnu operaciju“ u Ukrajini delom i da bi se suprotstavio širenju NATO saveza, mogao bi uskoro imati novog NATO suseda.

Za pojedine članice vojnog saveza, Švedska i Finska koje se nalaze između Rusije i NATO članice Norveške već su partneri.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kazao je početkom marta da Alijansa sada deli sve informacije o ratu u Ukrajini sa Švedskom i Finskom. Obe zemlje redovno prisustvuju NATO sastancima.

– Ne postoji država na svetu koja nam je bliži partner od njih – kazao je Stoltenberg.

Međutim, on je ukazao na važnu razliku: „Apsolutne bezbednosne garancije koje pružamo svim NATO saveznicima, samo su za NATO saveznike“.

To znači da 16 miliona stanovnika Finske i Švedske, budući da te zemlje nisu članice, nema zaštitu NATO garancije da je napad na jednu saveznicu napad na sve.

Moskva je u više navrata upozorila Finsku i Švedsku da ne ulaze u NATO, a rusko ministarstvo inostranih poslova je sredinom marta saopštilo da će biti „ozbiljnih vojnih i političkih posledica“ ako to učine.

Finska ima granicu sa Rusijom dugu 1300 kilometara. U telefonskom razgovoru 28 marta, predsednik te zemlje Sauli Ninisto zatražio je od Stoltenberga detalje o principima i koracima prihvatanja novih članica.

– Finski lideri su razgovarali o mogućem članstvu sa „skoro svih“ 30 NATO članica, a sredinom aprila podneće izveštaj parlamentu – kazao jE finski ministar inostranih poslova Peka Havisto.

Nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da 59 odsto Šveđana želi učlanjenje u NATO, ukoliko to učini Finska.

Moskva je u više navrata upozorila obe države da ne ulaze u NATO, a rusko ministarstvo inostranih poslova je 12. marta saopštilo da će biti „ozbiljnih vojnih i političkih posledica“ ako to učine.

– NATO članice će poželeti dobrodošlicu Finskoj i Švedskoj ukoliko odluče sa se pridruže, ali taj potez zavisi od te dve zemlje – kazao je Stoltenberg.

On je govoreći o mogućoj ruskoj odmazdi pre nego što dve zemlje budu potpuno pod zaštitom NATO, istakao da će Alijansa verovatno naći način da se „pozabavi bojaznima koje te zemlje mogu imati oko prelaznog perioda između prijave konačne ratifikacije“.

Stoltenberg je ranije kazao da je moguć „prilično brz“ ulazak Finske i Švedske, ali NATO nije detaljnije saopštio šta podrazumeva ubrzana procedura.

– Predsednik Putin želi manje NATO-a na ruskim granicama – kazao je Stoltenberg u januaru.

– Ali dobiće više NATO-a istakao je on govoreći i o pojačanom broju savezničkih trupa na jugoistoku Evrope, Poljskoj i na Baltiku.

Sećanja na rat

Marku Kusela, 80-godišnji penzioner koji živi u Imatri na finskoj granici sa Rusijom, poznaje pravi rat. On je kao dete sa majkom i bratom evakuisan u Švedsku nakon što je njegov otac ubijen u borbama tokom ruske invazije.

Vratili su se u Finsku tek nakon što je rat završen.

Oko 96.000 Finaca, ili 2,5 odsto populacije stradalo je tokom ruske invazije, u dva rata između 1939 i 1944. Ukupno 55 000 dece izgubilo je očeve, a preko 400 000 ljudi ostalo je bez domova.

Finci su, boreći se iz guste šume, odvratili Ruse i od tada, Finska ima jasan cilj: snažna odbrana i prijateljski odnosi sa Rusijom.

Ova država je izgradila vojsku regruta, koja ima 900.000 rezervista muškaraca i žena, a prema Međunarodnom institutu za strateške studije ima jednu od najvećih artiljerija u Evropi.

Godinama su Finci i Rusi intenzivno sarađivali. Ove godine Imatra je planirala da proslavi 250-godišnju istoriju finskog turizma od posete ruske carice Katarine Velike 1772. godine.

Na graničnom prelazu sada nema praktično nikoga. Finska bezbednosna služba, poznata kao Supo, tvrdi da su ruski vojni resursi trenutno fokusirani na Ukrajinu i unutrašnje operacije, ali upozorava da bi se situacija mogla brzo promeniti.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu skoro 3.000 Finaca se prijavilo lokalnim udruženjima rezervista kao i 1000 žena za grupe za pripravnost u vanrednim situacija.

Finska je jedna od retkih evropskih zemalja koja održava nacionalnu zalihu goriva, hrane i lekova za hitne slučajeve.

Izgradnja skloništa ispod svake veće zgrade je obavezna od Drugog svjetskog rata, a u 54.000 skloništa ima prostora za 4,4 miliona ljudi od ukupne populacije od 5,5 miliona stanovnika.

Podrška Finaca ulasku u NATO dostigla je rekord u poslednjih mesec, a prema poslednjem istraživanju 62 odsto ispitanika je podržalo ulazak u Alijansu dok je svega 16 odsto bilo protiv.

Supo, bezbednosna služba, saopštila je 29. marta da Finska treba da se čuva od moguće ruske odmazde zbog izjava Helsinkija o ulasku u NATO.

– Ne moramo da donosimo brze odluke o našoj odbrani, ali je sigurno da bismo se zbog eventualne prijave za članstvo mogli naći na meti hibridnih aktivnosti ili uplitanja – kazao je Havisto za Rojters i dodao da se Finska za to mora pripremiti.

Zalihe za vanredne situacije

Švedska, koja tvrdi da neutralnost odgovara njenim stanovnicima, ne gleda u istoj meri na Rusiju kao na pretnju. Na primer ta zemlja je dozvolila pad potrošnje na odbranu i zapustila je skloništa nakon Hladnog rata. Međutim i tamo se raspoloženje menja.

Nakon što je Rusija napala Krim 2014, vlada je ubrzala naoružavanje i jačanje vojnih snaga na ostrvu Gotland, u blizini sjedišta ruske Baltičke flote. Te godine je takođe uvela ograničenu regrutnu obavezu.

Stokholm je ranije ovog meseca saopštio da će skoro udvostručiti ulaganje u odbranu na oko dva odsto BDP-a i obnoviti mrežu bunkera za hitne slučajeve kako bi mogla da smesti do sedam miliona ljudi.

Oko 71 odsto Šveđana zabrinuto je zbog pojačane vojne pretnje od Rusije – što je znatno više u odnosu na 46 odsto iz januara, pokazalo je istraživanje objavljeno početkom marta.

Iz tri maloprodajna lanca za Rojters je saopšteno da je povećanja potražnja za proizvodima za hitne slučajeve, uključujući pribor za prvu pomoć, radije, filtere za vodu i slično.

Diplomate i političari kažu da ukoliko se neka od ove dve zemlje odluči za ulazak u NATO onda će to biti Finska. Šef diplomatije Havisto kazao je da je skoro svakodnevno o ovoj temi razgovara sa švedskim kolegom.

– Ne bi bilo idealno da Finska uđe sama, jer bi onda na nju pali svi rizici koje nosi proces prijave – kazao je Mati Pasu, spoljnopolitički analitičar u Finskom institutu međunarodnih poslova.

U Švedskoj, vlada i opozicija sprovode analizu bezbednosne politike, a izveštaj se očekuje u maju. Premijerka Magdalena Anderson je 30. marta u obraćanju na nacionalnoj televiziji naglasila da je važno sačekati zaključke analize. Vladajuće socijaldemokrate se protive ulasku u NATO, dok četiri opozicione partije to podržavaju.