Prvomajski uranak u zavičaju

Novoosnovano udruženje Mokranjske stene iz vlaškog sela Mokranje nadomak Negotina, ove godine je prvi put organizovalo Prvomajski uranak.

Ova manifestacija je uspela zahvaljujući meštanima sela, povaratnicima iz dijaspore i onima koji još rade rasuti po belom svetu, ali su se za 1. maj naši u zavičaju. Na uranku je prodefilovalo više od 100 ljudi, svi oni su posetili predivan vodopad na Mokranjskim stenama na 900 metara od sela, a neki su i raspalili roštilj nadomak vodopada. Bilo je mnogo gostiju iz raznih mesta u Srbiji iz Zrenjanina, Kikinde, Beograda, Kruševca, Zaječara, Niša, Subotice, Negotina i drugih gradova.

Na zajedničkom organizovanom ručku je bilo oko 70 gostiju, koji su se družili u Turističkom parku Mokranja. Bili su tu gosti iz okolnih sela Kobišnice, Veljkova, Mosne, ali i iz Donjeg Milanovca i Negotina. Dan je protekao u vedrom i veselom duhu uz vlašku muziku, a orkestar Slobodana Pecića je svirao na otvorenom do kasno u noć. Svež vazduh koji je dopirao sa Mokranjskog vodopada dodatno je svima otvarao apetit, ali to nije bio problem jer je trpeza bila bogata.

Među onima koji su stigli na uranak su bile su brojne familije naših ljudi iz dijaspore, najviše iz Nemačke, Švajcarske, Austrije. Na okupu si bile porodice Gicić, Paunović, Petrović, Cugić, Dinulović, Jovanović, Kalinović, Niculović, Prvulović, Košovljanović, Spasić, Kacalojević i druge. Narodno veselje trajalo je celog dana, a uranka, predveče je nastalo narodno veselje uz vlaško kolo.

– Veoma sam zadovoljan odzivom ljudi i uopšte kako je protekao Prvomajski uranak s obzirom da prvi put ovako nešto organizujemo. Dogodine će verujem biti bolje i nadam se da će doći još više ljudi na uranak – kaže za „Vesti“ Žika Niculović, predsednik Udruženja Mokranjske stene.

„Mi radimo u Beču i došli smo za prvomajske praznike u Veljkovo, gde smo nastanjeni. Inače više puta dolazim u Mokranju na različite manifestacije jer smo tu blizu. Danas je bilo veoma lepo na uranku a i vreme nas je poslužilo. Bili smo gore do vodopada i mogu reći da je jedan od najlepših, ako nije i najlepši vodopad u istočnoj Srbiji – kaže Ljuba Spasić, koji živi u Beču.

„Svake godine obavezno dolazimo na ferije ili u maju ili za Petrovdanski vašar u julu. Mokranje, naše rodno mesto je veoma lepo selo i okruži ga veoma lepa priroda sa svih strana, pogotovo Mokranjske stene sa predivnim vodopadom, koji hiljadama godina postoji tu. Danas na uranku je bilo veličanstveno. Bilo je i da se jede i pije a najviše smo bili željni vlaškog kola, koje nam fali na zapadu gde živimo i radimo.“ – kaže za Vesti Ljiljana Petrović iz Frankfurta.

Iduće godine će seu Turističkom parku u Mokranju održati velika manifestacija povodom 30 godina postojanja seoskog vodovoda uz kulturni program a u planu je i bik na ražnju.

Gulaš ima tajni sastojak

– Od ranog jutra mi organizatori smo poranili, spremali stolove ispod letnjikovaca, postavljali tanjire, brinuli za sve što će se naći na trpezi. Uz sve to ja sam bio zadužen da spremim gulaš za nas organizatore . Spremao sam ga na specijalan način, koji ne mogu da otkrijem. Dugo se krčkao, a brzo je pojeden – kaže u šali Mladen Krivović, član udruženja Mokranjske stene.

Dodaje da se preko leta bezbroj puta organizuju slična druženja u parku uz obaveznu muziku uživo.

Mladenu je u spremanju gulaša pomagao Dragan Niculović koji je došao iz Švajcarske. On je pomalo i „krao“ recept da bi pod Alpima pripremio ovaj specijalitet.

Željni druženja

Bojan Gicić i Jasmin Paunović su iz Frankfurta.

– Kad god dođemo u Mokranje uvek se mi iz dijaspore za komšijama koji žive u selu okupljamo u turističkom parku, nešto pečemo i svi zajedno se družimo. Ovog puta smo došli na Prvomajski uranak, ali kad god smo ovde u parku se nešto dešava. I to je veoma lepo za nas koji dolazimo iz inostranstva i željni smo rodnog sela i druženja sa zemljacima – kažu Bojan i Jasmin.

Miroslav stigao iz Kanade

Među prisutnima na uranku posebnu pažnju svih izazavao je Miroslav Nikolić, koji je došao iz daleke Kanade

– Veoma retko dolazim u rodno Mokranje, zbog dalekog puta, ali kada god dođem prijatno se iznenadim kako se moji Mokranjci dobro organizuju i lepo druže. I treba sačuvati ovu lepu tradiciju – kaže Miroslav, koji je sa druge strane Atlantika više od tri decenije.