Priština želi sukobe

Vladimir Vuletić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i sociolog, ocenjuje u intervjuu za „Vesti“ da privremene institucije u Prištini ne nameravaju da osnuju Zajednicu srpskih opština, već nastavljaju strategiju provociranja sukoba za koje kasnije optužuju Srbiju. Rešenje je jedino u kompromisu, poručuje Vuletić i ističe da je realno očekivati da to bude i ključna strategija novog američkog predsednika Donalda Trampa.

Priština sada već otvoreno govori da neće formirati Zajednicu srpskih opština, a istovremeno Kurti ne odustaje od svojih uslova. Šta vam to govori?

– Pre svega govori da se Priština ponaša kao i do sada. Ovi uslovi koje je Priština dala da bi navodno prihvatila evropski nacrt ZSO su totalno neprihvatljivi. Oni se postavljaju kao neko ko zapravo ucenjuje Evropsku uniju. Ali, meni to govori da Priština i dalje ide ka onoj situaciji koju sprovodi od početka, a to je da se provocira sukob, dovede do nekog konflikta za koji bi bila optužena Srbija, a oni da dobiju ono što žele. To je od početka jasno. ZSO im sada služi samo za tu svrhu.

Pre nekoliko dana Vjosa Osmani je rekla da je u dogovoru sa Međunarodnom zajednicom jednostrano primenila Ahtisarijev plan i zauzvrat dobila nezavisnost. Po istom modelu bi mogla da postupi i kada je reč o formiranju ZSO. Koliko je to realno?

– Priština pokušava da ubrza stvari posle pobede Trampa. Želi da iskoristi ovaj period do njegove inaguracije, dok ne preuzme kormilo i ne odluči o budućim potezima SAD, uključujući i region Zapadnog Balkana. Zato i pribegavaju ranijem „receptu“ da na svaki način pritisnu Srbiju da dođe do međusobnog priznanja. Priština je u izvesnom smislu u cajtnotu i povlači poteze koji su sve provokativniji. I to je ono što je sadašnji problem. To smo videli i na osnovu drugih krupnih pitanja koje je Priština pokrenula povlačeći jednostrane poteze. Žele da onemoguće Trampa da suštinski promeni kurs dosadašnje američke politike. Otuda i Priština igra na kartu da jednostranim potezima proizvede situaciju u kojoj će biti veoma teško ili čak nemoguće preokrenuti stvari.

Evropska unija kao posrednik u dijalogu pravi se da problem ne postoji. Uglavnom se sve završavama osudama jednostranih poteza Prištine. Kako to tumačite?

– EU bi volela da se ova situacija okonča tako što bi Beograd priznao da deo teritorije Srbije to više nije. Čini se da bi svima u EU pao kamen sa srca kada bi se to dogodilo. Ali, takva opcija je naravno za Srbiju neprihvatljiva. Ono što je za Srbiju prihvatljivo je neka vrsta kompromisa. I toga su svesni i u Evropskoj uniji. Svesni su da bi sa takvim raspletom izgubili Srbiju, a to ne žele. Otuda je da u situaciji u kojoj se EU trenutno nalazi, pogotovo opterećeni problemom rata u Ukrajini i unutrašnjim problemima, za čelnike EU najjednostavnije da se „prave mrtvi“. U tom smislu se za pitanje konačnog rešenja pitanja Kosova čeka neka povoljnija geopolitička situacija kako bi nastavili sa rešavanjem.

Ipak, u jednom trenutku se činilo da EU drži sve konce u svojim rukama?

– Zaista su u jednom trenutku imali inicijativu. Ali ona očigledno nije prošla na način na koji su to očekivali. Razlog je krajnje jednostavan. Nisu shvatili da jedino neka vrsta kompromisa može da donese stabilnost.

Tokom američke predsedničke kampanje Priština je sve vreme igrala na pogrešnu kartu. Da li će im se to „obiti o glavu“?

– Mislim da će to biti zapravo nešto što će se odraziti, ali ne na način na koji možda neko ovde očekuje da će SAD napraviti nekakav salto mortale, pa otpriznati Kosovo ili slično. Ono što očekujem to je da će se SAD pre svega potruditi da se obezbedi stabilnost u ovom regionu. Kada to kažem jeste da se napravi nešto što bi bio zapravo osnov za trajni mir. Neka vrsta kompromisa. Dakle, za razliku od onoga što smo imali kada je reč o administraciji demokrata, koji su težili ka tome da dođe do međusobnog priznanja Kosova i Srbije, mislim da će Tramp nastaviti tamo gde je stao krajem prethodnog mandata.

Tada je potpisan Vašingtonski sporazum, ali se činilo i da će SAD podržati kompromisno rešenje pitanja Kosova i Metohije?

– Ne treba očekivati da Tramp poništi sve odluke prethodne administracije. To ne treba očekivati. Ali, očekujem da se založi za praktično rešenje ovog pitanja zasnovano na kompromisu, što i jeste zapravo politika Srbije. Treba imati u vidu da su i predsednik Srbije i sve institucije Srbije stalno govorile o kompromisu kao rešenju.

Podele u Evropi

Imamo novu evropsku administraciju, ali i krizu u Francuskoj i Nemačkoj. Očekujete li promenu u odnosu EU prema Srbiji i pitanju dijaloga?

– Sve zavisi od ishoda vanrednih izbora parlamentarnih u Nemačkoj. Videli smo da je Makron uspeo da za određeno vreme stabilizuje svoju poziciju. Ali je sigurno da će ovim nazovicentrističkim vladama, ili evro-entuzijastičnim vladama biti zapravo mnogo teže da se održe u sedlu ukoliko ne prihvate ono što Tramp vidi kao viziju budućem svetu. Zato mislim da će izbor Trampa umnogome dati vetar u leđa suverenističkim strankama – onima koji se zalažu za više samostalnosti država u odnosu na Brisel, ali i transnacionalne tokove.

Vidi li Srbija upravo u takvim političkim opcijama šansu za sebe? Većina desničarskih stranaka podržava suverenitet Srbije?

– U principu, takva situacija na Srbiju može da se odrazi dvojako. Ali, svakako ne treba očekivati da će zbog krize vlasti u najmoćnijim evropskim državama doći do nekakvog loma postojeće sistema. Te stvari se ne dešavaju tako brzo. Međutim, takva podela Evrope, na evroentuzijaste i suvereniste bi bez sumnje oživela na izvestan način neke stare geostrateške konstalacije. Neke desničarske partije su sada zaista naklonjenije Srbiji, ali pitanje je koliko bi promenile kurs svojih država. Primer Nemačke može biti dobar kao primer, način na koji se do sada ponašala i što dugoročno posmatrano nije bilo dobro za Srbiju. Ali, u nekim zemljama bi, pretpostavljam, ojačale one snage koje podržavaju Srbiju, pre svega u kontekstu onoga što se dešava oko Kosova i Metohije. Poenta je da bi nas pobeda suverenističkih stranaka vratila u jedan period koji je poznat iz istorije, a u kome se prelamaju interesi različitih država. Ne treba zaboraviti da sve države, bez obzira na svoju suverenističku politiku, vodile bi računa prevashodno o sopstvenim interesima, a ne o interesima Srbije ili bilo koje druge zemlje.

To može proizvesti i ozbiljne nesuglasice među najmoćnijim državama EU?

– Zbog toga i kažem da bi jačanje suverenista u Evropi probudilo neke stare suverljivosti. Mala je Evropa. Ona je nekada bila značajna. Danas se glavne bitke vode mnogo, mnogo istočnije. U takvoj situaciji Evropa bi počela da juri sopstveni rep. Na kraju krajeva, postavilo bi se pitanje i sa kojim ciljem jer bi se probudili neki atavizmi za koje nisam siguran koliko bi doprineli Evropi i njenom razvoju, ali i svakoj zemlji članici EU.

Trampa zanimaju interesi SAD

U godini kada je pola planete glasalo, jer su izbori održani u više od 70 zemalja, svi su fokusirani na SAD. Očekujete li promenu američke spoljne politike dolaskom Donalda Trampa?

– Nema sumnje da će doći do promene ukupne politike, a u tom sklopu i spoljne politike. S tim što treba imati u vidu da će spoljna politika biti u skladu i u vezi sa onim što su pre svega interesi SAD. Treba slušati ono o čemu Tramp govori, a on govori o tome da će njegova politika biti usmerena tako da se pre svega vodi računa o interesima SAD. Možemo reći i o pre svega interesima američkog kapitala i naravno američke populacije koju bi on trebalo da donese. Pre svega više radnih mesta. I u tom smislu će njegova politika biti usmerena na uštede na međunarodnom planu.

Kako će se to u praktičnom smislu ogledati?

– To znači da će biti više pritiska na NATO saveznike da oni preuzmu deo kolača, da će se truditi da Ameriku oslobodi balasta troškova, pre svega troškova koje izaziva rat između Ukrajine i Rusije.

Podela KiM?

U vreme prvog Trampovog mandata se aktuelizovala priča o podeli Kosova i Metohije. Koliko je na tu opciju stavljeno ad akta?

– Tada je zaista bila aktuelna priča o podeli KiM. Ukoliko Tramp obezbedi da obe strane prihvate takvo rešenje, ja mislim da je to ono na čemu će on insistirati. Međutim, postoji jedna, uslovno da kažemo opasnost, koja se tiče upravo ishoda rata u Ukrajini. Ukoliko bi uspeo da u Ukrajini stvori primirje koje bi podrazumevalo ono na čemu Rusi insistiraju, da delovi teritorije koje su tokom ovog rata zaposeli i ostanu Rusiji, mislim da bi to u velikoj meri otežalo poziciju Srbije.

Na koji način bi takav rasplet rata u Ukrajini otežao pozicije Srbije?

– Tako što bi otežao mogućnost da se Srbija na bilo koji način poziva na ono na šta se sada poziva, na onu jedinu slamku za koju se hvatamo, a to je poštovanje međunarodnog prava. Ukoliko bi došlo do toga verovatno bismo izgubili podršku Rusije jer bi se ona rukovodila svojim interesima, a to je da teritorije koje su zaposeli u Ukrajini ostanu njihove. U tom slučaju mi bismo verovatno izgubili i podršku Rusije u tom smislu. Rusija bi tada morala da kaže da je to njihov interes i u tom slučaju pitanje Kosova i Metohije, ali i celog ovog našeg regiona više ne bi bila glavna tema. Mislim da će ovo pitanje, kao što je uostalom bilo i do sada na različite načine, biti svojevrsna moneta za potkusurivanje velikih sila.