Priština podlegla pritiscima

Posle osam godina odbijanja da sprovede odluku ustavnog suda i upiše 24 hektara zemlje kao vlasništvo manastira Visoki Dečani i pritisaka sa Zapada, vlast u Prištini je konačno zatražila od agencije za katastar da uknjiži zemlju. Do te odluke je došlo po dolasku specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara u dvodnevnu posetu Prištini.

Duga borba

Tzv. premijer Aljbin Kurti je rekao, na sednici vlade, da je ova odluka povezana sa težnjom Prištine da postane član Saveta Evrope, a kako je preneo Reporteri, dodao je i da je ovakav potez povukao pošto je jasno da je morao da bira: ili da sprovede odluku suda ili da se pitanje Prištine u vezi članstva u Savetu Evrope skine sa dnevnog reda.

Dugu borbu vodio je manastir za 24 ha zemlje koju mu je vratila Srbija 1997, pošto im je još 1946. komunistička vlast oduzela 700 ha. Posle sukoba na KiM 1999, opština Dečani je osporila vlasništvo tvrdeći da pripada društvenim preduzećima Apiko i Iliria. Manastir ulazi u pravnu bitku koja je trajala do 2016. na više instanci da bi ustavni sud presudio u korist Visokih Dečana. Do upisa imovine nije došlo, pa je ustavni sud 2021. doneo rešenje o neizvršenju presude, a Priština se pravdala da neće da „legalizuje“ odluku bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića iz 1997. da se ta imovina pokloni manastiru. Iz manastira je odgovarano da Milošević nije lično bio uključen u tu odluku, već je zasnovana na pravu manastira da dobije bar deo od oduzetih 700 hektara.

Moguća manipulacija

Ova vest se, kaže državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović, uslovno može shvatiti kao dobra, jer je prošlo osam godina od konačne odluke ustavnog suda da se parče srpske zemlje mora vratiti.

– Uslovno dobra kažem zbog manipulacije Prištine i međunarodnih sponzora gde se taj mali, zakasneli, podrazumevajući korak pokušava predstaviti kao veliki iskorak ili ustupak srpskoj zajednici i Srbiji koji zavređuje nekakvu veliku nagradu međunarodne zajednice, uprkos užasnim potezima Kurtija – kazao je on za RTS i dodao da se Kurti, po tom tumačenju, valja nagraditi ubrzanim prijemom Prištine u SE.

To, ističe on, zapravo vređa zdrav razum svih građana Srbije.

Nema sumnje da je bio potreban pritisak SAD da se ova stvar završi, i dodao da je sada pitanje kako će to sada tumačiti.

Sociolog Vladimir Vuletić kaže da mu je najbliže istini da je upućen signal SAD Kurtiju da ako ne bude pratio ono što je dogovorena agenda, Vašington će pomalo činiti sve, da ono što su njegove neke zamisli i ideje, bude dovedeno u pitanje.

– To je pokušaj SAD da vrate Kurtija u okvir dijaloga, ali taj okvirnije što Srbima i Srbiji donosi mnogo toga u budućnosti – kaže Vuletić.

Pravedno rešenje

Predsednik Instituta za promociju vladavine prava Veljko Rakić smatra da je odluka ispravna i dobar put da se dođe do konačnog rešenja o ZSO.

– Prokomentarisao bih poslovicom, bolje ikad, nego nikad, 2016. ustavni sud je doneo odluku o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani. Ovo je primer kada idu pravo i pravda zajedno. Dugo smo čekali na ovaj momenat i treba da budemo zadovoljni i da ne tražimo mane da li je to usled pritiska – naveo je i istakao da je doneta ispravna i pravedna odluka koja ide u korist Srbije i u korist srpske crkve.

Širiti istinu

Nemanja Starović ističe da Srbija mora na što jasniji i izričitiji način, svakog dana, predstavljati sagovornicima, naročito iz zapadnog dela sa čim se suočava na KiM.

– Nemam iluzija da će to dovesti do epohalne promene u njihovom pristupu. Često će oni samo slegati ramenima. Ali znate, ako nas istorija nečemu uči, to je da se uvek na koncu ispostavi etička dividenda. Jer zlo, pokvarenost i nepravda na koncu uvek pojedu sopstvenu supstancu. Tome nas je naučila istorija svetskih ratova – naveo je Starović.

Pod zaštitom Kfora

Manastir Visoki Dečani je zadužbina kralja Stefana Dečanskog, a građen je u prvoj polovini 14. veka. Ima najveću i najbolje očuvanu riznicu. Upisan je 2004. u Uneskovu listu svetske kulturne baštine, a na listi je i najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi, panevropske federacije za očuvanje kulturnog nasleđa Evropa Nostra. Bilo je više oružanih napada na tu svetinju koja je pod stalnom zaštitom Kfora i jedini verski objekat i spomenik Uneska u Evropi pod vojnom zaštitom.