U intervjuu za erotski magazin „Plejboj“, kopredsednik nemačkih Zelenih Feliks Banasak pokušao je da se predstavi kao zagovornik „moderne muškosti“ – blage, osvešćene i feministički senzibilisane. Prema pisanju nemačkog nedeljnika „NZZ“, takva strategija prikriva dublji problem – politički jaz u Generaciji Z ne nastaje zbog radikalizacije mladića, već zbog snažnog pomeranja mladih žena ulevo.
Autorka Lena Zander iz Berlina u tekstu objavljenom 13. februara 2026. godine, navodi da je čak 37% mladih Nemica 2025. godine glasalo za Levicu, što je gotovo 30% iznad nacionalnog proseka. Istovremeno, mladići su u većoj meri birali Alternativu za Nemačku (AfD) više od 46% muškaraca je izabrao patriotsku stranku. Prema podacima Saveznog izbornog biroa, mladi muškarci ostaju bliže desnom centru nego što se to često predstavlja, a kao drugu opciju takođe navode Levicu.
„NZZ“ podseća da rodni jaz u političkim opredeljenjima u Nemačkoj nije nov, ali je od 2015. godine postao znatno izraženiji, naročito među ženama rođenim između 1997. i 2012. godine. Analiza britanskog „Fajnenšel tajmsa“ iz 2024. godine potvrđuje da se mladi muškarci nisu dramatično pomerili udesno, ali i da su mlade žene te koje su snažno skrenule ka progresivnoj levici. Kao razlozi se navode uticaj identitetske politike, pandemije i društvenih mreža, gde se formiraju novi obrasci političke i rodne samopercepcije. Usled uticaja medija i društvenih mreža žene padaju pod „trendove“ progresivnosti i biraju levicu, dok isti trendovi kod muškaraca izazivaju averziju i to podstiče približavanje desnici.
Banasak je u jednom video-obraćanju na Instagramu upozorio na „infiltraciju“ mizoginog sadržaja među mladićima, posebno pod uticajem internet influensera poput Endrua Tejta, dovodeći to u vezu sa porastom nasilja nad ženama. Sagovornici „NZZ-a“ ocenjuju da su takvi fenomeni više postmoderna karikatura muškosti nego izraz klasičnog tradicionalizma.
List pravi paralelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, gde istraživanja Galupa pokazuju sličan trend: od 2015. godine mlade Amerikanke postaju sve progresivnije, dok su muškarci politički relativno stabilni. Konzervativna publicistkinja Helen Endrjuz u eseju iz 2025. godine taj jaz objašnjava rodnim razlikama u grupnoj dinamici.
Dodatnu kontroverzu izazvao je i sam izbor medija za Banasakov nastup. „Plejboj“ teško da se može smatrati uporištem savremenog feminizma, pa je intervju izazvao podsmeh i u liberalnim krugovima. U međuvremenu, Zeleni beleže pad podrške među mladima, koju preuzima Levica.
Kulturna scena takođe registruje ovu pojavu. Film „Edington“ iz 2025. godine, reditelja Arija Astera, satirično prikazuje tinejdžera koji glumi političku „probuđenost“ kako bi impresionirao devojku, ukazujući na površnost i nezainteresovanost mladih za stvarno uključivanje u društvene tokove.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Generacija Z sa naglašenom oslonjenošću na identitetsku politiku i društvene mreže, češće simulira dubinu nego što je zaista živi. Mladići optuženi za desničarski zaokret u velikoj meri ostaju u prostoru nesigurnosti i traženja identiteta, dok se deo mladih žena okreće izraženom progresivizmu bez dovoljno kritičke distance.
Rezultat je produbljivanje jaza koji više liči na kulturni raskol nego na politički razvoj. Umesto stabilnog društvenog dijaloga, dobija se generacijska polarizacija podstaknuta trendovima i virtuelnim narativima.
Piše: Nina Stojanović
