Nekoliko poslanika iz različitih stranaka namerava da pokrene postupak za zabranu nemačkog AfD-a. Kao razlog navode povrede ljudskog dostojanstva i slobodnog demokratskog ustavnog poretka. Ali, taj postupak nije jednostavan, piše Dojče vele.
Nekoliko nemačkih medija, pozivajući se na interna dokumenta, izveštava da više članova Bundestaga želi da podnese tzv. „parlamentarni zahtev“ Saveznom ustavnom sudu za zabranu stranke Alternativa za Nemačku (AfD).
Predlog navodno podržavaju pojedini poslanici vladajućih stranaka, Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i Zelenih, kao i neki iz opozicionih demohrišćanskih partija CDU i CSU, odnosno poslanici takođe opozicione Levice. Oni nastupaju kao pojedinci, jer taj predlog ne podržavaju kompletne poslaničke grupe tih stranaka.
Kako javlja list „Velt“, predlog podržava najmanje po deset poslanika iz svake od navedenih stranaka. Za pokretanje takvog parlamentarnog, međustranačkog zahteva, potrebno je pet odsto Bundestaga, odnosno 37 poslanika. Prema „Veltu“, zahtev je pripreman mesecima, a dovršen je prošlog petka.
Stranka AfD ostvarila je poslednjih nedelja veoma dobre rezultate na više pokrajinskih izbora na istoku Nemačke.
Za šta sve optužuju AfD?
„Bundestag podnosi zahtev Saveznom ustavnom sudu da proglasi AfD neustavnom u skladu s članom 21 Osnovnog zakona (nemački ustav, prim.ur.) i članom 43 Zakona o saveznom ustavnom sudu“, citira „Velt“ iz zahteva. Ustavni sud bi, prema zahtevu, trebalo da isključi AfD iz sistema državnog finansiranja političkih stranaka.
Poslanici optužuju AfD da želi da „ukine slobodni demokratski temeljni poredak“ SR Nemačke i da prema tom poretku zauzima „aktivno borbeni, agresivni stav“. Stranka je takođe optužena da je u nekoliko navrata „prekršila garantovano ljudsko dostojanstvo“ iz člana 1. Osnovnog zakona.
Prema „Veltu“, u predlogu se navode brojne izjave saveznih i pokrajinskih zvaničnika AfD-a koje se doživljavaju kao „povrede ljudskog dostojanstva migranata, muslimana i seksualnih manjina“.
Pozivanje na ranije sudske presude
Pritom se zahtev poslanika, između ostalog, poziva i na odluke koje su ove godine doneli Viši upravni sudovi za Severnu Rajnu-Vestfaliju i Tiringiju. Sud u Minsteru potvrdio je odluku Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka koji je AfD klasifikovao kao organizaciju koja je „pod sumnjom da deluje s pozicija ekstremne desnice“. Posledica presude jeste da ta služba sme da prati AfD i da se pritom služi sredstvima tajne službe.
Viši upravni sud Tiringije, u jednoj odluci iz februara koja se odnosila na Zakon o oružju, doneo je, kako navode poslanici, „značajan dokaz za pretpostavku da je regionalni ogranak AfD-a u Tiringiji protivustavan“.
Kancelar skeptičan prema mogućnosti zabranjivanja AfD-a
Krajem maja kancelar Olaf Šolc (SPD) jasno je dao do znanja da zabrana stranke AfD za njega nije tema kojoj bi trebalo posvećivati pažnju. Zabrana neke stranke je, kako je tada rekao, „veoma teška u demokratiji“, jer za to postoje velike prepreke.
Predstavnici političkih stranaka to su već jednom iskusili 2017. kada im pred Saveznim ustavnim sudom nije uspeo drugi postupak zabrane desničarskog ekstremističke Nacionaldemokratske partije Nemačke (NPD).
Početkom godine Ustavni sud je ukinuo mogućnost državnog finansiranja stranke NPD, koja je u međuvremenu promenila ime u „Domovina“ (Die Heimat). Presuda se bazirala na amandmanu na Osnovni zakon iz 2017. koji je donesen nakon presude NPD-u, a prema kojem se državno finansiranje može uskratiti nekoj partiji čak i ako ona nije zabranjena. Preduslov za to je da stranka ili njene pristalice slede protivustavne ciljeve.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
