Pod zemljom živeli i umrli

U stravičnoj nesreći u rudniku mrkog uglja Soko, kod Sokobanje, osam rudara je nastradalo, a najmanje 20 povređeno, dok je 12 dece ostalo bez očeva.

Do nesreće je došlo oko 4.10 časova ujutro, na samom kraju treće smene. Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da nije bilo eksplozije.

– Velika je tuga, poginula su osmorica rudara. Nije bilo eksplozije, porast nivoa metana je bio uzrok, rudari su se ugušili. Tela su na putu za Niš, da se obavi obdukcija, istražni organi rade svoj posao. Verujem da ćemo ubrzo imati napismeno uzroke ove tragedije – naglasila je ministarka Mihajlović, koja je obišla rudnik i povređene u bolnici.

Spasilačke i ekipe Hitne pomoći čitavo pre podne spasavale su povređene iz okna.

– Bilo je stravično. Naš posao nije bez osnova nazvan „hlebom sa sedam kora“ i svi smo svesni rizika, ali ovakve tragedije niko ne očekuje i sve nas duboko pogode. Prema prvim informacijama, izlila se velika količina metana i potrovali su se. Većinu poginulih sam lično poznavao, bili smo prijatelji – jedva priča Nebojša Stanojević, predsednik Sindikata rudara Srbije iz Aleksinca.

Smrt pred penziju

Neverica i ogromna tuga mogla se osetiti na svakom mestu u Aleksincu, a posebno ispred Opšte bolnice gde je većina povređenih odmah smeštena. Mnoštvo rodbine i prijatelja odmah je stiglo kako bi iz prve ruke čuli za sudbinu svojih najmilijih.

– Ćerka mi je oko 8.30 javila da se nešto dogodilo u rudniku. A kada mi je rekla da mi je muž možda poginuo, onesvestila sam se – suzdržavajući suze priča Nataša Dimitrijević, iz sela Jasenje kod Aleksinca.

Njen suprug Saša bio je smešten na intenzivnoj nezi, ali je uspeo da preživi uprkos povredama izazvanim obrušavanjem zemlje i trovanjem metanom.

– Naš veliki prijatelj i Sašin kolega Bratislav Živković je poginuo. Sledeće godine je trebalo da ode u penziju. Neopisiva tuga i bol koji se rečima ne mogu opisati – priča Nataša, koja je ovog vikenda trebalo da bude u Nemačkoj, gde poslednjih 15 godina radi kao negovateljica.

Susret s porodicama

Lekari Opšte bolnice u Aleksincu svim porodicama povređenih izašli su u susret i omogućili im da vide svoje najmilije. Niko ništa nije pitao, a i šta bi.

– Odmah smo poslali sve naše raspoložive ekipe na teren. U našu bolnicu je prebačeno 19 povređenih rudara. Najmlađi ima 21, a najstariji 55 godina. Svi su stabilno, niko nije životno ugrožen i očekujemo da će narednih dana biti otpušteni kućama – kaže dr Goran Vidić, direktor Opšte bolnice u Aleksincu, a u KC Niš prebačena su dvojica rudara s povredama grudnog koša.

Prema njegovim rečima, Aleksinac je rudarski kraj i meštani su svesni svih rizika ovog poziva, ali da je svaka tragedija bolna i rečima neopisiva. Dr Vidić pamti i kada je 1989. godine 90 rudara stradalo u Aleksinačkim rudnicima, a u rudniku Soko.

Slava im

Najmlađi poginuli rudar Petar Petrović imao je svega 31 godinu i dvoje dece. Nastradali su i Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Radovan Grujić (47), Branko Čokirilo (56), Branislav Zlatanović (55), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34). Šestorica su bila iz Aleksinca, a po jedan iz Vranja i Vrnjačke Banje.

Prva i poslednja šetnja s ocem

Porodice povređenih ne kriju suze. Odlično znaju da je samo božje proviđenje njihove najmilije spaslo od sigurne smrti.

– Nebo plače za malim Bojanom Stajićem. Imao je 34 godine i bio je jedan od najmlađih rudara. Poginuo je samo nekoliko dana pošto je svoje kolege, ispred rudarskog okna častio za rođenje deteta – rekao je jedan od Bojanovih kolega.

A komšija je ispričao da je Bojan uoči nesreće po običaju izveo dete na ulicu 40 dana nakon rođenja.

– Prvi i poslednji put su se zajedno prošetali – kroz suze je rekao komšija.

Država će pomoći

Ministarka Mihajlović rekla je da će država pomoći porodicama koliko god je moguće. I Saša Spasić, direktor JP PEU Resavica, i direktor Aleksinačkih rudnika Nemanja Denić naveli su da su u svakom trenutku spremni da pruže pomoć, a isto je obećao i gradonačelnik Sokobanje Miodrag Nikolić.

– Opštine Sokobanja i Aleksinac, rudnik i ministarstvo su tu da izađu u susret i pomognu deci tih rudara i svi smo im na raspolaganju – rekao je Nikolić.

Bili su ljudi posebnog kova

Predsednik Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća porodicama nastradalih rudara.

„Najdublje me je potresla strašna vest o tragičnoj smrti naših rudara u rudniku Soko. Njihova časna profesija, jedna od najtežih na svetu, oduvek je zahtevala ljude posebnog kova: hrabre, uporne, čvrste i nepokolebljive. Upravo su njihov svakodnevni trud i samopregorni rad predstavljali samu srž i okosnicu celokupnog razvoja naše zemlje i zato Srbija danas posebno žali zbog gubitka njihovih života, jer nema reči utehe u ovakvoj tragediji“, naveo je predsednik Aleksandar Vučić.

Zla kob profesije

Eksploatacija uglja iz rudnika Soko počela je 1908. godine s proizvodnjom od nekoliko stotina tona godišnje. Najproduktivniji je bio period od 1928. do 2008, kada je za 80 godina iskopano 7.035 miliona tona komercijalnog uglja (88.000 tona godišnje), i više od 200 miliona tona jalovine. Istoriju rudnika pratile su i nesreće, često s jednom žrtvom, ali bilo je i težih tragedija s ukupno 57 žrtava.

 – Nakon eksplozije metana 1974. godine u ovom rudniku nastradalo je 15 rudara.

– Usled izboja gasa i materijala godinu dana kasnije nastradalo je pet rudara.

– Najveća nesreća desila se 1998. godine kada je nastradalo 29 rudara. Tada je došlo do izbijanja otrovnih gasova, pa je 10 „kamarada“ poginulo u eksploziji, a 19 se ugušilo jer nije bilo dovoljno kiseonika.