„Ponašanje je uvek znak upozorenja“, tvrde stručnjaci, pa proverite da li se vaše dete ponaša po nekom od ovih modela i saznajte da li vršite veliki pritisak na njega.
Pritisak koji deca osećaju u današnje, moderno vreme je – možemo gotovo argumentovano da kažemo – veći nego što je bio pre nekoliko decenija. Taj pritisak dolazi sa svih strana i ide do nekih neslućenih razmera. Dokaz za to je zasigurno i povećan broj mentalnih poremećaja kod sve mlađe dece, kao i razni problemi u društvu ove populacije.
Možemo za to da krivimo mobilne telefone i društvene medije, možemo da krivimo školu i preopterećenost svim očekivanjima, možemo da krivimo preterano zaposlene roditelje ili preterano brojne aktivnosti kojima ih opterećujemo… Na kraju krajeva dođemo do toga da je taj pritisak koji osećaju kombinacija svega ovoga, a nekad i više od toga.
Kako da prepoznate da je vaše dete na rubu „pucanja“, da je stres s kojim se nosi prevelik? Nije to lako, ma koliko se osećali kompetentnima kao roditelji. Evo šta na tu temu kažu stručnjaci za portal Huffington Post.
Kako prepoznati da vršimo prevelik pritisak na dete?
Znak br. 1: Izbegavanje ili odlaganje
Kada su deca preopterećena, ali ne žele da razočaraju roditelje, onda počinju da smišljaju izgovore. Boli ih stomak, ne znaju gde im je sportska oprema, ne mogu da trče brže nego što trče… Ako ne mogu da se suoče s obavezama, počeće da ih izbegavaju.
„Razmislite kako dete vidi ‘zašto’ ide na neku aktivnost: zašto ide na ples, zašto ide na dodatnu matematiku?“, rekla je Lisa Damur, klinička psihologica i autorka bestselera Njujork tajmsa „Pod pritiskom“. „Ako je taj ‘zašto’ – zato što roditelj to želi, vreme je da dobro razmislite da li je to pravi put.“
Neke stvari ne mogu da se izbegnu – poput škole. Ali, neke mogu – poput dodatne matematike. Važno je na pravi način rešiti problem detetovog izbegavanja. Ako roditelj dete ostavi kod kuće, da tako izbegne test, to nije prava pomoć. Detetu se može pomoći s učenjem, savetovanjem s profesorom… I otvorenim razgovorom s detetom.
Znak br. 2: Ne mogu da se oporave
Ako dete odjednom deluje kao da ne može da se koncentriše, kao da gubi motivaciju ili je razdražljivo, možda ne dobija dovoljno vremena za odmor. Deca i tinejdžeri trebalo bi da spavaju između devet i 11 sati noću. Uz to, potreban im je odmor tokom dana kako bi napunili baterije.
„Kada stres poraste, dolazi do dodatnog iscrpljivanja“, rekla je Mišel Borba, obrazovna psihologica i autorka knjige „Thrivers: The Surprising Reason Why Some Kids Struggle, and Others Shine“. „Sve je manje sna, sve manje energije, pa je slabiji i fokus.“
Iz škole pravo na sport, pa domaći, pa pravo u krevet… Ne može svako dete tako da funkcioniše. Ako svoje dete procenjujemo na temelju tuđeg deteta i njegovog rasporeda, tako dobijamo nerealna očekivanja. „Nemojte koristiti ono što druga deca rade kao meru onoga što bi vaša deca trebalo da rade“, rekla je Damur.
„Važno je da deca rade teške stvari i da rastu, ali moraju da mogu adekvatno da se oporave, a oporavak izgleda stvarno drugačije od deteta do deteta.“
Znak br. 3: Sposobni su, ali nisu motivisani
Deca koja su motivisana sopstvenim interesima i željama obično su uspešnija od onih koje podstiču roditelji. Uspeh i stav deteta može da ukaže na nivo njihovog ulaganja. Kada dete istinski uživa u aktivnosti, upornije je u tome i brže uči.
„Ako se čini da vaše dete… ne nadograđuje sposobnosti ili veštine, možda je vreme da im dozvolite da naprave pauzu od toga“, rekla je Damur. „Možda zapravo dobijate povratne informacije od odraslih uključenih u aktivnost da se dete samo ‘pojavi’.“
To znači da vaše dete ispunjava obaveze, ali nije zainteresovano za poboljšanje ili postizanje novih ciljeva. To nije isto kao kad dete ne napreduje trenutno zato što radi na poboljšanju. Kada se dete samo pojavljuje na aktivnosti, ali nije zainteresovano za uspeh, vreme je za procenu da li dete zaista želi tu aktivnost.
Znak br. 4: Roditeljima je više stalo nego detetu
Svako dete ima jedinstvene talente. Ako nekom detetu baš ne ide uspeh u školi, sasvim je logično pružiti mu neki drugi ‘poligon’ za uspeh. Ali, ako previše „guramo“ dete, to može imati kontraefekat. Kada deca postižu niske rezultate, gube samopouzdanje i sumnjaju u svoje talente. Važnu ulogu tu igra reakcija roditelja. Razmislite kako se vi nosite s nekom ocenom i reagujete li na pravi način.
„Mesto gde ovo skreće s puta je kada učenik i roditelj nisu usklađeni oko ciljeva, kada je roditelju puno više stalo do učenikovog rada nego učeniku“, rekla je Damur. „Odgovor u tom slučaju nije nužno vršenje jačeg pritiska na učenika. Često će to da se obije o glavu, posebno ako imate tinejdžera.“ Umesto jačeg pritiska, korisniji je otvoren razgovor u kojem će se istražiti mogućnosti za dete.
Znak br. 5: Nedostatak uživanja
Gledanje dece kako učestvuju u sportu i klubovima je uzbudljivo i roditelji mogu brzo da se zanesu vizijama svog deteta kako postiže pobednički koš ili peva solo koncert. Uz sve izbore i mogućnosti, ponekad zaboravimo da su vannastavne aktivnosti neobavezne. Postoje kako bi deci pružile dodatni način za razvoj veština, ali je takođe u redu da ih potpuno preskočimo.
„Pazite na ton i spremnost kada je vreme za aktivnost“, rekao je Borba.
„Ponašanje je uvek znak upozorenja.“
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
