Novi Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju trebalo bi najkasnije početkom marta da se nađe pred Vladom Srbije, a u međuvremenu mora da se definiše način na koji će se usklađivati penzije, kaže za "Vesti" Rajko Kosanović, predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije u Radnoj grupi za reformu PIO.
– Izmene Zakona o penziono-invalidskom osiguranju koje je predložila Radna grupa prouzrokovale bi da prva penzija koju će budući penzioneri dobijati biti sve manja u odnosu na njihovu poslednju platu, tako da bi 2020. godine prvo primanje iz PIO fonda činilo samo 40 odsto poslednje primljene zarade, u odnosu na sadašnjih 70 procenata – kaže naš sagovornik.
Ni za osnovne troškoveTrenutno u Srbiji ima oko 1,5 miliona penzionera, a prosečna penzija je oko 21.000 dinara (214 evra). Poređenja radi, za podmirenje minimalne potrošačke korpe treba izdvojiti oko 22.000 dinara ili oko 224 evra. Na jednog penzionera dolazi 1,4 zaposlenih, što je veliko opterećenje jer problemi su nastali u momentu kada je taj odnos bio jedan prema tri u korist zaposlenih, ističe Kosanović. |
Prema njegovim rečima, prosečna penzija u Srbiji bi se smanjivala i za desetak godina sigurno bi bila manja od 30 odsto prosečne plate. "To bi buduće penzionere dovelo do prosjačkog štapa", kaže Kosanović.
Naime, Radna grupa za reforme PIO predložila je sistem po kojem bi se penzije menjale u skladu s troškovima života i bruto domaćim proizvodom, ali samo u slučaju da BDP poraste za više od četiri odsto.
– Privredni rast će biti veći od četiri odsto, ali možda tek od 2013. ili 2014. godine. Ove godine biće samo 1,5 odsto.
Naš predlog je da se primanja penzionera usklađuju tako što bi se opšti bod vezao za rast zarada, a tekuće penzije za troškove života i rast zarada u jednakom odnosu (50 procenata s rastom zarada, 50 s troškovima života), što je takozvani švajcarski model – kaže Kosanović.
Ovi predlozi koje je sindikat izneo na sastanku Radne grupe 27. januara biće uzeti u razmatranje.
– Naši predlozi su saslušani i biće uzeti u obzir tokom pregovora, koji će naše vlasti imati sa predstavnicima MMF-a koji 8. februara dolaze u Srbiju – optimističan je Kosanović.
Pravo na starosnuKada zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju bude usvojen, u starosnu penziju ići će, kao i do sada, muškarci sa 65 godina života, a žene sa 60. Starosna granica za odlazak u penziju s potrebnim godinama staža za oba pola, kao i staž za žene, postepeno će se produžavati da bi punu formu (38 godina staža za žene i minimalna 58 starosti za oba pola) dostigla 2023. godine. |
I Radina Todović, šef Radne grupe za reforme PIO, izjavila je da je svesna da penzije ne mogu da se usklađuju samo s rastom troškova života, već jednim delom i sa zaradama.
U prvo vreme usklađivanje bi bilo u potpunosti u skladu s rastom troškova života, ali bi se kasnije uzimalo 12,5 odsto učešća rasta zarada, a 87,5 procenata troškova života. Potom bi se usklađivalo 25 odsto s troškovima života, a 75 odsto sa zaradama.
Ona je istakla da kakva god da se odluka usvoji, mora da se poštuje smernica MMF-a da učešće penzija u BDP mora da bude 10 odsto, dok je sada 13.
– U isplati penzija 60 odsto novca se izdvaja iz sredstava PIO, a čak 40 se dodaje iz budžeta. Za takvu situaciju kriva je Vlada Srbije jer nedovoljno proverava poslodavce da li uplaćuju doprinose za penziono osiguranje. Osim toga, ukoliko bi se oko 570.000 ljudi koji rade na crno uvelo u red zvaničnih osiguranika, priliv para u fond bio bi znatno veći, a budžet rasterećeniji – tvrdi Kosanović.
Do kraja februara biće sačinjena konačna verzija zakona, a nakon toga Vlada bi mogla da utvrdi Predlog zakona, koji bi se posle toga našao u skupštinskoj proceduri.
Nacrtom je predviđeno i povećanje granice za odlazak žena u penziju sa 35 na 38 godina staža, dok se starosna granica povećava na 58 godina. Do ovog povećanja bi trebalo da dođe postepeno tako što bi se svake godine granica povećavala za po četiri meseca.
Povezivanje stažaZaključkom Vlade Srbije definiše se način regulisanja neplaćenih doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Bilo je predviđeno je da se od 1. januara 2004. do 30. juna 2009. godine poveže staž za zaposlene kod privrednih subjekata koji su obuhvaćeni odlukom. Poslodavci se na taj način ne oslobađaju svoje zakonske obaveze uplate doprinosa, već im se samo omogućava da svoju obavezu plate u roku od četiri godine, sa grejs periodom od godinu dana. Poslodavcima ostaje da plate i zakonsku kamatu. Kosanović kaže da nije dobro što Vlada na svakih četiri do pet godina donosi zaključke o povezivanju staža nego bi to trebalo da čini češće. Osim toga, zaključak je mera koja, po njegovoj oceni, nedovoljno obavezuje poslodovace. |
Izmenama će biti obuhvaćen i sistem beneficiranih penzija, tako što će biti smanjen krug zanimanja koja će imati pravo na povlašćeni staž, objašnjava Rajko Kosanović i dodaje da tek treba da se utvrdi ko će imati pravo na beneficirani staž. Nedopustivo je, primera radi, "da sekretarica koja radi u policiji ima beneficirani radni staž".
|
Godina Muškarci (staž) Žene (staž) Godine života
2011. 40 35 godina 4 meseca 53 godine 4 meseca Izvor: Radna grupa za izradu zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju |
