Uoči predstojećih praznika i najavljenih sniženja, raste kupovna groznica potrošača. Međutim, mnogi su danas “istanjenih“ novčanika posegli za najnovijim verzijama “kupi sad, plati kasnije“ (buy now, pay latter – BNPL).
I upravo je ova kupovina (poznata kao “kupovina na poček“), usmerena prema određenim grupama potrošača, postala alarmantna.
Naime, prema njihovom mišljenju, sve davaoce mogućnosti da se “kupi sad, a plati kasnije“, treba regulisati kao i druge kreditne proizvode, kako bi se zaštitili potrošači, s obzirom na potencijalnu štetu prouzrokovanu većim troškovima života.
U ponedeljak je federalni ministar finansija Stiven Džons objavio dokument Trezora za javne konsultacije. Sadržao je tri opcije za bolje regulisanje usluga “kupi sada, plati kasnije“ (BNPL), kao što je “afterpej“ (afterpay), uključujući da budu tretirani na isti način kao i kreditne kartice prema Nacionalnom zakonu o zaštiti potrošačkih kredita.
Manje stroge opcije, podrazumevaju delimično regulisanje BNPL-a u okviru kreditnog akta ili jačanje postojeće samoregulacije i zahtev da pružaoci ovih usluga sprovodu proveru pristupačnosti.
Trezorski dokument navodi da trenutni nedostaci u regulativi o BNPL-u znače da Australijanci koji koriste usluge rizikuju da budu oštećeni.
Postoji i mogućnost finansijskog stresa zbog nepriuštivih zajmova i prodajnih praksi koje su podsticale korišćenje BNPL-a za svakodnevnu robu, kao što je kupovina osnovnih životnih namirnica.
Međutim, grupe potrošača, uključujući Finansijskog savetovanja Australije, Centra za zaštitu prava potrošača i Izbora, navele su u zajedničkoj izjavi da delimično regulisanje i samoregulacija nisu dovoljne i da bi te opcije rezultirale kontinuiranom štetom.
– Mnogi ljudi koji koriste BNPL imaju niska, a ponekad i nesigurna primanja. Iako iznosi koji ljudi pozajmljuju mogu izgledati mali, uticaj kada dug ne može da se plati nije. Ljudi moraju da se odreknu drugih osnovnih stvari kako bi platili BNPL dugove – rekla je izvršna direktorka Finansijskog savetovanja Australije, Fiona Gatri.
Ona je dodala da je BNPL kredit jasan i jednostavan, tako da ga treba regulisati na isti način kao i druge kreditne proizvode.
Izveštaj Good Shepherda otkriva da je 84 odsto ispitanih finansijskih savetnika reklo da su klijenti sa BNPL dugom pokušali da upravljaju zaduženjem otvaranjem više BNPL računa.
Takođe je utvrđeno da usluge BNPL-a sve više postaju put za “finansijsku zloupotrebu“ zbog lakoće otvaranja računa.
BNPL proizvodi su trenutno samoregulisani prema kodeksu industrije i nisu obavezni da proveravaju kreditnu sposobnost korisnika usluge. Međutim, neke kompanije poput Zipa, to rade.
Izvršni direktor Zipa, Sintija Skot, kaže da kompanija podržava sve BNPL usluge koje su obavezne da sprovode kreditne provere i da bi se “zadovoljila“ bilo kojom od tri opcije predložene u vladinom dokumentu.
Ali, Skotova veruje da bi najmanje stroga opcija, koja podrazumeva jačanje kodeksa industrije uključivanjem provera pristupačnosti, bila odgovarajuća svrsi.
Glavni izvršni direktor Australijske asocijacije finansijske industrije (Afia), Dajen Tejt, ističe da se grupa ne protivi povećanju regulacije BNPL usluga, napominjući da je Afia razvila industrijski kod.
– Ali, regulativa mora da odražava kako stvari zaista funkcionišu i kako potrošači koriste BNPL. Nastavićemo da se zalažemo za regulativu koja je pogodna za budućnost – istakla je Tejt.
Ministar Džons je rekao za medije da vlada želi da osigura da BNPL proizvodi funkcionišu bezbedno i unutar normalnih zaštitnih ograda drugih proizvoda.
– Čuli smo priče o ljudima koji govore da je ovo sjajna inovacija, koja omogućava da koriste telefon kao kreditnu karticu. Ali, u tome leži zamka, to nije kreditna kartica. Ova usluga radi van normalnih kreditnih zakona i mnogo ljudi neoprezno se odlučuju za ovu uslugu – objasnio je Džonas.
Milijarde u transakcijama
Prema dokumentu koji je objavio Trezor, u protekloj finansijskoj godini bilo je sedam miliona aktivnih BNPL računa i transakcija u vrednosti od 16 milijardi dolara, što je povećanje od 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
