Naime, Redakciju "Vesti" u Beogradu nedavno su posetili članovi Uprave Srpskog kluba penzionera Cirih, bračni par Gordana i Milomir Ilić, uručivši nam donaciju od 500 evra koje je ovo udruženje namenilo kao prvu pomoć našim štićenicima: Srbi Stankoviću iz Kozjeg Dola kod Trgovišta (250 evra) i Radmili Drljači iz Vranja (250 evra) , žrtvama višegodišnjeg zlostavljanja, nekad poniženim i mučenim, a danas ljudima koji otvorenih očiju gledaju u budućnost.
Otvorena vrataSrpski klub penzionera rodio se 2007. u Cirihu, u nameri da zaživi mesto gde će se okupljati ne samo penzioneri već i svi oni koji žele da žive zdravo, da se druže ali i brinu i za druge. Danas ovaj klub broji 65 članova i višenacionalnog je sastava, što je još jedan od dokaza da se ovde prednost daje ljudskosti i devizi "da svima bude lepo" kroz zajedničke akcije. A mesta za nove članove i dobrovoljce još ima… |
– Želja velikog broja naših članova jeste da ovim prilogom pomognemo onima kojima je oslonac zaista neophodan, mi ćemo podržati ove nevoljnike, a spremni smo ne samo da im darujemo novac nego i da ih zagrlimo. Na našu podršku oni mogu i dalje da računaju ukoliko vidimo da donacije ulažu ili pak troše na racionalan način – ističe Milomir Ilić, rodom iz Ljuberađe u Babušnici, pokazujući nam tekstove iz "Vesti" koje su poneli sa sobom iz Švacarske.
– Sve nas članove kluba dirnula je sudbina ovih zemljaka u otadžbini i mi ćemo biti zadovoljni ako saznamo da smo njih učinili srećnim, makar i za kratko vreme – dodaje Gordana Ilić, rodom iz Obrenovca, koja je dolaskom u "Vesti" pokazala da nije samo zabrinuta za porodicu u poplavljenom gradu, već da su joj u nesreći svi isti.
Siromašnoj i zlostavljanoj majci, 40-godišnjoj Radmili Drljači, rodom iz Bihaća, a nastanjenoj u Vranju i njenoj deci: Draženu (22), Klaudiji (13), Dijani (10) i Nemanji (7), reporteri "Vesti" uručili su donaciju od 250 evra, koja ih je silno obradovala jer se trenutno izdržavaju od čišćenja po kućama i zgradama.
– Hvala dragim penzionerima iz Ciriha i svima ostalima. Neka ih Bog blagoslovi i podari im dobrog zdravlja i dug život. Novac nam je dobrodošao, ali veći deo iskoristićemo da platimo prevaru mog bivšeg supruga, zlotvora i oca naše troje zajedničke dece. Ne samo da me tukao već je i pijan uzeo moju ličnu kartu i kupio mobilni telefon na moje ime. Sada nam je stiglo utuženje iz Surdulice da platimo 150 evra… Kupovao je skupe mobilne telefone i čim bi se zapio prodao bi ih za 20 evra. Umesto da ovim parama nahranim decu, kupim im nešto od odeće one će otići na utuženje. Šta da radim, zlotvor je pobegao u Rusiju i ne vraća se jer smo mi podneli tužbu protiv njega – s mukom priča Radmila koja se s decom preselila u drugi stan u Vranju i plaća kiriju od 100 evra. Sada je puno bolje, nema vlage kao ranije i deca joj ne poboljevaju. "Naišla sam na gazde, divne starije ljude, eto i nas sreća da pogleda po tom pitanju. Živeli smo u vlagi, zimi nam se deca poboleše, od prehlada pa do zapaljenja pluća", kaže Radmila.
Gladni i modriSa decom, od kojih je sedmogodišnji Nemanja najmlađi, je često bila gladna. Živeli su na Vlasini Okruglici, naselju pored jezera. Godinama su jeli samo krompir, kupus i hleb. Mleka bi uzimala samo kada bi odradila neki posao kod seljana. Suprugova tortura nad Radmilom eskalirala je pre dve godine, kada je ova žena jedva ostala živa. |
Podsećanja radi, sudbinu ove 40-godišnje žene i njene dece ispisali su rat, zlostavljanje u porodici, nemar policije i državnih organa. Radmila je od torture ostala bez ijednog zuba u glavi, sa ožiljcima na telu i duši. Napravila je veštačku protezu zahvaljujući dobrotvoru Nebojši Stojanoviću iz Ciriha. Zajedno sa maloletnom decom živi od 130 evra socijalne pomoći, koju utroši pre svega na plaćanje kirije i dažbina za komunalije.
Za sve ostalo, preostane im dečji dodatak od oko 60 evra i novac koji zaradi Radmila sa Draženom čisteći po kućama. U Bihaću gde je odrasla i doživela veliku ljubav sa Goranom Milićem, nažalost, iskusila je i teške trenutke jer je njen nesuđeni suprug poginuo ubrzo po izbijanju rata, na čišćenju terena bihaćko-grabeškog platoa. Radmiline teške muke nastale su kada je posle izbeglištva, počela da živi sa čovekom iz sela Vlasina.
"Ime ne mogu ni da mu spomenem. Dovoljno je reći da je taj čovek, otac moje troje od četvoro dece, počeo iznenada da pije. Litar rakije mu je bila mera ujutru. Tukao me je pred decom i bolesnom sestrom i to krvnički. Nikad mu nije bilo dosta ponižavanja na svaki mogući način…", priseća se Radmila, kojoj su sreća i Božja volja omogućili nov početak u Vranju i kakav-takav život, pre svega, bez bojazni da će joj ga neko oduzeti, a deca svaki dan doživljavati duboke traume.
Danju rade, noću boluju– Naš tegoban život i teče dalje, radimo i Dražen i ja u jednoj agenciju za čišćenje u Vranju. Čistimo kuće i društvene ustanove posle krečenja. Trenutno, zgradu Dunav osiguranja u Vranju. Ja dobijam 1,20 evra po satu, a Dražan 2,20. Ne žalimo se, radimo dnevno po 10 sati i više… Ruke nas bole po celu noć, ali mora se. To je jedini način da preživimo. Valjda će biti bolje – veruje Radmila. |
Drugi deo donacije Srpskog kluba penzionera iz Ciriha u iznosu od 250 evra biće ovih dana uručen i čobaninu Srbi Stankoviću iz Kozjeg Dola, kao i 100 AUD dar bake Dane iz Australije, o čemu ćemo izvestiti humane darodavce i ostale čitaoce "Vesti".
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
