Bivši američki predsednik Bil Klinton, uoči početka kampanje za izbore na kojima se borio za drugi mandat, tražio je od vlade u Sarajevu 1995. godine da načini ustupke Srbima u Bosni kako bi se okončao rat, stoji u poverljivim dokumentima koji su nedavno objavljeni i sadrže Klintonov tajni plan za Bosnu.
Dokumenti koje je objavila predsednička biblioteka potiču iz leta 1995. godine, neposredno u vreme sukoba oko Srebrenice i nekoliko meseci pre sklapanja Dejtonskog sporazuma, piše londonski „Gardijan“.
Prema tim dokumentima, ali i izjavama zvaničnika iz tog perioda, Klinton je želeo da se rat u Bosni okonča pre početka kampanje za predsedničke izbore održane 1996. godine na kojima se borio za drugi mandat.
U transkriptima telefonskih razgovora Klintona sa drugim svetskim liderima, stoji kako je on više puta ponovio da je razočaran što snage bosanskih muslimana nisu uspele da sačuvaju Srebrenicu.
Glavni Klintonov operativac za sprovođenje tajnog plana koji bi okončao rat u Bosni bio je njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Entoni Lejk. Sprovođenje plana počelo je nekoliko nedelja pre pada Srebrenice i uključivalo je postizanje mirovnog sporazuma kojim bi Bosna bila podeljena na dva približno jednaka entiteta.
U slučaju da to propadne, plan je bio da se povuku mirovne snage UN, prekine embargo na isporuku oružja BiH i da inicijalna vazdušna podrška muslimansko-hrvatskim snagama u borbi protiv Srba. Klintonov plan predviđao je da se prvo održe razgovori američke administracije sa predstavnicima Sarajeva, kako bi ih ubedili na ustupke posle pada Srebrenice.
Prema tom planu, federacija muslimana i Hrvata trebalo je da dobije nešto manje od polovine države, dok bi Amerikanci razmotrili i pritisak na muslimansku stranu da pristane na mogućnost da Srbi u Bosni u roku od dve do tri godine po okončanju rata održe referendum za izdvajanje iz BiH.
„Ukoliko bosanski muslimani ne mogu da ubede bosanske Srbe da njihova budućnost leži u reintegraciji u BiH, nema smisla blokirati mirno razdvajanje zajedničke države, po čehoslovačkom modelu“, predviđao je Klintonov plan.
Kako stoji u objavljenim dokumentima, neki članovi Klintonove administracije nisu bili zadovoljni ovakvim planom.
Dejvid Šefer, savetnik tadašnje ambasadorke SAD u UN Medlin Olbrajt, napisao je da su „Srbi zauzeli veliki deo teritorije zahvaljujući etničkom čišćenju i sada im omogućavamo demokratski referendum da to potvrde, to je veoma klizav teren“. On je kasnije u svojim memoarima tvrdio kako je moguće da je Lejkov nastup zapravo samo bio provokacija da se više razgovara o Bosni u Beloj kući.
Aleksander Veršbou, koji je bio zadužen za Evropu u Savetu nacionalne bezbednosti, naveo je da je strategija za izlazak iz rata bila rezultat kompromisa više američkih nivoa vlasti.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
