Opasnost iz dubina: Čega se najviše plaše admirali NATO-a

Električna torpeda – brza, nečujna i velikog dometa – predata su Ratnoj mornarici Rusije. Ona će zameniti zastarela sovjetska USET-80.

U leto 2018. godine mediji su javili da je podmornica B-261 „Novorosijsk“ projekta 636.3 „Varšavjanka“ dobila 18 torpeda UET-1. U isto vreme proizvođač torpeda kompanija „Dagdizelj“ potpisala je ugovor za isporuku 73 torpeda do 2023. godine.

Ministarstvo odbrane Rusije će za ovaj projekat izdvojiti 83 miliona evra. Novo naoružanje će ozbiljno osnažiti flotu dizel-podmornica. Između ostalog, podmornice „Varšavjanka“, Crnomorske flote, biće naoružane sa UET-1. Državna ispitivanja su završena još prošle godine.
Precizne karakteristike jedinstvenih električnih torpeda su za sada tajna. Objavljeni su samo podaci o torpedima za izvoz, koja imaju manje borbene sposobnosti.

Ova torpeda imaju domet oko 25 kilometara, brzinu do 50 čvorova i mogu da primete podvodni cilj na tri i po kilometra. Sistem navođenja je zvučni.

Torpeda UET-1 predstavljaju sve prednosti električnih torpeda. Snaga motora ne zavisi od dubine na kojoj se kreće podmornica, što je veoma važno za protivpodmorničko naoružanje. Stabilno drže zadati kurs, jer se ne menjaju ni masa ni težište. Torpeda su bešumna i skoro da ne ostavljaju trag, tako da ih je teško pronaći.

Moćnija od prethodnih torpeda

Pre UET-1 postojala su torpeda USET-80 (univerzalna samonavođena električna torpeda), napravljena 1980-ih godina. Tokom decenija korišćenja ispostavilo se da su opasno naoružanje, pouzdano i skromno. Međutim, danas su znatno lošija od zapadnih. Elektromotor pokreće bakar-magnezijumova akumulatorska baterija, koja se aktivira pomoću morske vode. Domet im je 18 kilometara, a brzina – 45 čvorova. Dubina do koje idu je 1.000 metara. Očigledno je da su i torpeda UET-1, koja su planirana za izvoz, mnogo bolja od svojih prethodnika.

Nova torpeda će biti još jedinstvenija. USET-80 nije testiran na velikim geografskim širinama tokom 40 godina, gde se voda značajno razlikuje od vode na poligonu flote. Na Arktiku su mogući problemi sa baterijama, tako da je nejasno kako će se ponašati sistem samonavođenja kada se iznad njega nalazi neravno ledeno polje, koje šalje veliki broj signala. UET-1 torpeda su efikasna u bilo kojim uslovima.

Planira se da cena jednog torpeda bude sto miliona rubalja (više od milion evra). Iako je francuski pandan F-21 dva puta skuplji, cena je ipak visoka. Očigledno, Ministarstvo odbrane Rusije je zbog toga i ograničilo kupovinu sa 73 torpeda, što je dovoljno za maksimum četiri „Vrašavjanke“.

Ni stara torpeda nisu za bacanje

Podvodna flota ne žuri da se odrekne termičkih torpeda, koja takođe imaju svoje prednosti.

Prvo, jeftinija su i lakša za proizvodnju. Drugo, imaju duži vek trajanja (torpeda na baterije traju do deset godina). Treće, termička municija se može više puta upotrebiti, što je veoma važno za obuku posada na podmornicama. Amerikanci, na primer, uzimaju već ispaljena torpeda „Mark 48″, ponovo ih pune i vraćaju u torpedne cevi.

Najsavremenijom termičkom municijom u arsenalu ratne mornarice Rusije se smatra univerzalna dubokovodna samonavigacijska torpeda (UGST) „Fizik“ kalibra 533 milimetara. Termički pogonski sistem radi pomoću jednokomponentnog tečnog goriva. Motor je skoro bešuman, a brzina torpeda je do 65 čvorova i ima domet od 60 kilometara.

Ratna mornarica Rusije je 2017. godine dobila torpeda „Fizik 2″ koja imaju povećane taktičko-tehničke karakteristike. Pored toga, u Rusiji se radi i na najnovijim torpedima „Futljar“. Poznato je da će ona imati najsavremeniji sistem samonavođenja sa povećanim dometom za pronalaženje podvodne mete. U slučaju da projekat „Futljar“ bude uspešan on će naoružati nuklearne podmornice projekta 955 „Borej“ i projekta 885 „Jasen“, kao i njihove modifikacije.